Шест јерменских вилајета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шест јерменских вилајета у Османском царству

Шест јерменских вилајета (јерм. Վեց հայկական վիլայեթներ, тур. Altı Ermeni ili) је термин који је први пут употребљен на Берлинском конгресу 1878. године и означавао је шест вијалета Османског царства у коме су већинско становништво били Јермени, то су сљедећи вијалети:

Становништво[уреди]

Етничке групе[уреди]

Поуздани подаци о етничком саставу не постоје, различити подаци ће бити приказани у доле наведеним табелама.

Јерменски патријарх Константинопоља, 1912[1]

Биљешка: Анализа искључује одређене дијелове вилајета гдје су Јермени само мањи елементи. То су сљедећи дијелови: Хакари у вијалету Ван, јужни Сирт у вилајету Битлис, југ вилајета Дијарбакир, јужна Малатија у вилајету Елазиг, сјевернозападни и западни дио вијалета Сивас.

Нема извора који потврђују податке Јерменског патријарха Константипоља, а ни начин прикупљања података никада није наведен.[2] Такође, Партијарх је објавио статистику становништва Шест јерменских вилајета из 1882. године у којој је наведен број од 1,63 милиона Јермена, 2,55 пута већи број је објављен у попису из 1914. године, али се Патријарх одрекао података из 1882. и 1912. је објавио нове податке.[2][3]

Етничка мапа Шест јерменских вијалета према Јерменском патријарху Константинопоља из 1912.
Етничке групе Битлис Дијарбакир Ерзурум Елазиг Сивас Ван Укупно %
Јермени 180.000 105.000 215.000 168.000 165.000 185.000 1.018.000 38,9
Турци1 48.000 72.000 265.000 182.000 192.000 47.000 806.000 30,8
Курди2 77.000 55.000 75.000 95.000 50.00 72.000 499.000 19,1
Остали3 30.000 64.000 48.000 5.000 100.000 43.000 290.000 11,1
Укупно 382.000 296.000 630.000 450.000 507.000 350.000 2.615.000 100

1 са Кизилбашима
2 са Заза народом
3 Асирци (Несторијанци, Јаковити, Калдејци), Адиги, Грци, Језиди, Персијанци, Лази, Роми

Османски званични попис, 1914[4]

Биљешка: Османски попис не да је одвојене податке за муслиманске етничке групе као што су Турци, Курди, Адиги итд.

Већина саврмених научника се слаже да је османски попис потцјенио бројност етнички мањина, укључујући број Јермена.[5] У ствари, османски попис није дефинисао етничке, него само вјерске групе. Дакле, као Јермени су наведени само вјерници Јерменске апостолске цркве. Етнички Јермени који су се изјашњавалио као муслимани су рачунати као муслимани, Јермени протестанти — као понтски Грци, кавкаски Грци — рачунати су као остали.

Јерменско становништво у Османском царству према званичним резултатима пописа из 1914
Етничке групе Битлис Дијарбакир Ерзурум Елазиг Сивас Ван Укупно %
Муслимани 309.999 492.101 673.297 446.376 939.735 179.380 3.040.888 79,6
Јермени 119.132 65.850 136.618 87.862 151.674 67.792 628.928 16,5
Остали 44.348 4.020 5.797 4.047 78.173 11.969 148.354 3,9
Укупно 473.479 561.971 815.712 538.285 1.169.582 259.141 3.818.170 100

Градови[уреди]

Јерменска популација од 1893. до 1896
Јерменска популација 1896. година

Све цифре са почетка раног 20. вијека.

Град Вилајет Популација Јермени %
Ван[6] Вилајет Ван 40.000 25.000 62,5
Сивас[7] Вилајет Сивас 60.000 30.000 50
Ерзурум[8] Вилајет Ерзурум 60.000 15.000 25
Елазиг[9] Вилајет Елазиг 12.200 6.080 49,8
Битлис[7] Вилајет Битлис 30.000 7.000 23
Дијарбакир Вилајет Дијарбакир
Арапгир[10] Вилајет Елазиг 20.000 10.000 50
Малатија[11] Вилајет Елазиг 40.000 20.000 50

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "The Treatment of Armenians in the Ottoman Empire 1915-1916" by JAMES VISCOUNT BRYCE, London, T. Fisher Unwin Ltd., 1916
  2. 2,0 2,1 McCarthy (1983). стр. 56–59.
  3. ^ Mutlu, Servet (2003). „LATE OTTOMAN POPULATION AND ITS ETHNIC DISTRIBUTION” (PDF). Turkish Journal of Population Studies. Nüfusbilim Dergisi. 25 (1): 21. Приступљено 3. 11. 2011. »There is no evidence supporting the Patriarch’s numbers. Conceivably they could have been based on church registers. But to date, neither any local church register nor any document showing the summation of local registers at the Patriarchate in İstanbul has been produced as proof (McCarthy, 1998a. стр. 56- 59). More important, even if such records of the Armenian population existed, how could the local priests, and hence the Patriarch who would be getting his numbers from them, ever know how many Muslims existed short of a census. Yet, the census figures belie the Patriarch’s . Hence, the Patriarch’s figures were nothing but politically motivated constructions."« 
  4. ^ „1914 Census Statistics” (PDF). Turkish General Staff. стр. 603—628. Приступљено 29. 01. 2011. 
  5. ^ Steven T. Katz,The Holocaust in Historical Context, 1994, pp. 86 ...indicates (based on 1919 British estimates) that though Ottoman data were generally reliable they did underestimate the Armenian population in 1914...
  6. ^ Hakobyan (1987). стр. 236.
  7. 7,0 7,1 Hakobyan (1987). стр. 222.
  8. ^ Hakobyan (1987). стр. 163.
  9. ^ Hakobyan (1987). стр. 134.
  10. ^ Hakobyan (1987). стр. 51.
  11. ^ Hakobyan (1987). стр. 182.

Литература[уреди]

  • McCarthy, Justin (1983). Muslims and Minorities : The Population of Ottoman Anatolia and the End of the Empire. New York University Press. стр. 56—59. ISBN 978-0-87150-963-5. 
  • Hakobyan, Tadevos (1987). Պատմական Հայաստանի քաղաքները (Cites of historic Armenia) (на језику: јерменски). Yerevan: "Hayastan" Publishing.