Шефкет Маглајлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ШЕФКЕТ МАГЛАЈЛИЋ
Sefket Maglajlic.jpg
Шефкет Маглајлић
Датум рођења (1912-04-21)21. април 1912.
Место рођења Бања Лука
 Аустроугарска
Датум смрти 29. јун 1983.(1983-06-29) (71 год.)
Место смрти Београд,  СР Србија
 СФР Југославија
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1932.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Шефкет Маглајлић (Бања Лука, 21. април 1912Београд, 29. јун 1983), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Босне и Херцеговине, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 21. априла 1912. године у Бањој Луци. После завршене основне школе, у бањалучкој Фабрици дувана, 1930. године, је завршио машинбраварски занат. Као радник у Фабрици дувана укључио се у раднички покрет и деловао у синдикалним организацијама, радничким друштвима и културно-уметничком друштву „Пелагић“.

Јуна 1931. године постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а годину дана касније и члан Комунистичке партије Југославије. Априла 1934. године формирао је прву ћелију КПЈ у Фабрици дувана, и био њен први секретар. Истовремено, као члан Месног комитета КПЈ, радио је на формирању других партијских ћелија у граду.

После одслужења војног рока, маја 1937. године, радио је на обнављању партијских организација у Бањој Луци и Месног комитета, које је у том периоду деловало и као обласно руководство КПЈ за Босанску крајину.

После догађаја од 27. марта 1941. године, радио је на формирању Одбора за одбрану земље, а после Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, на припремама за оружани устанак. Првог дана после напада Трећег рајха на Совјетски Савез, 22. јуна, Шефкет је ухапшен с групом комуниста, али, на масовно тражење грађана Бање Луке, после неколико дана, сви су пуштени из затвора.

Споменик у Бања Луци

Тада је прешао у илегалу и радио на сектору Бање Луке. Формирао је Месни комитет КПЈ за деловање у новим условима, радио на формирању Бањалучког партизанског одреда и био његов први политички комесар. У септембру 1941. године, с групом партијских активиста радио је на сектору Јајца, Мркоњић-Града и Рибника, на учвршћивању и повезивању партизанских одреда, а у октобру је радио на реорганизацији устаничких снага у велике партизанске формације у разним деловима Босанске крајине, као и на стварању партијских организација и руководстава на терену.

После формирања Окружног комитета КПЈ за Подгрмеч, постао је његов секретар. Ту је развио активност на постављању војних и политичких основа Народноослободилачког покрета: на стварању и развијању организација КПЈ и СКОЈ-а, на формирању првих Народноослободилачких одбора, омладинских и женских организација антифашистичког фронта. Посебно је допринео развијању братства и јединста српског, муслиманског и хрватског народа у овом делу Босанске крајине.

За члана Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину изабран је на састанку руководећег партијског кадра ове области, новембра 1942. године. Убрзо је, с групом партијских активиста, кренуо с јединицама НОВЈ за централну Босну, да тамо ради на обнављању жаришта Народноослободилачког покрета. Затим је по директиви Партије, учествовао, у другој половини 1943. године, у стварању првог Обласног Народноослободилачког одбора за Босанску крајину, преузевши дужност његовог секретара. Учествовао је као већник на сва три заседања Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ), као и на заседањима Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).

После ослобођења Југославије, вршио је разне одговорне партијско-државне функције. Био је секретар, а потом и председник Главног одбора Савеза синдиката БиХ, потпредседник Народне скупштине НР БиХ и члан Покрајинског комитета КПЈ за БиХ, односно Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине. На Петом конгресу КПЈ, одржаном јула 1948. године, изабран је за члана Централног комитета КПЈ. Био је и републички и савезни народни посланик, министар у Влади НР БиХ и потпредседник Извршног већа Народне скупштине СР БиХ. Јуна 1963. године изабран је за члана Уставног суда Југославије. Од 1971. године био је члан Савета Федерације.

Умро је 29. јуна 1983. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. као и други југословенских одликовања, међу којима Ордена заслуга за народ, Ордена братства и јединства и Ордена народног хероја, којим је одликован 27. новембра 1953. године.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]