Шибуја
| Шибуја 渋谷区 | |||
|---|---|---|---|
| Special ward | |||
| Шибуја Град | |||
| |||
 Локација Шибује у Токију | |||
| Координате: 35° 39′ 34″ N 139° 42′ 02″ E / 35.65944° С; 139.70056° И | |||
| Град | Јапан | ||
| Region | Кантō | ||
| Префектура | Токио | ||
| Влада | |||
| • Градоначелник | Ken Hasebe |長谷部健}} (since April 2016) | ||
| Површина | |||
| • Укупно | 15,11 km2 (583 sq mi) | ||
| Становништво (Јануар 1, 2024[1]) | |||
| • Укупно | 244,935 | ||
| • Процена (2024) | 245,000 | ||
| • Густина | 16.140/km2 (41,800/sq mi) | ||
| Временска зона | Јапанско Време (UTC+9) | ||
| Симболи | |||
| • Дрво | Zelkova serrata | ||
| • Flower | Iris ensata | ||
| Градска Управа | Shibuya 1-18-21, Shibuya-ku, Tokyo 150-8010 | ||
| Веб-сајт | www | ||
Шибуја (渋谷区, Shibuya-ku; IPA: [ɕibɯja]) је посебан округ у Токију, Јапан. Као једно од главних комерцијалних седишта, Шибуја је једна od најпрометнијих железничких станица на свету – Шибуја станица.
Дан 1. јануара 2024. године, округ Шибуја има процењену популацију од 239,609 у 142.443 домаћинства[2], уѕ густину насељености од 15.262,01 становника по квадратном километру (39.528,4 становника по квадратној миљи). Укупна површина износи 15,11 km² (5,83 квадратне миље). Међу познатим четвртима и деловима Шибује се налазе Харајуку, Ебису, Омотесандо, Јојоги и Сендагаја.
Шибуја је дошла у посед клана Шибуја почетком 1160-их година, по коме је област добила име. Огранак тог клана који је владао овим подручијемпоражен од стране клана Каснији Хојо 13. јануара 1524. године, током Сенгоку периода, након чега је област прешла под њихову контролу[3]. током Едо периода, Шибуја - нарочито Марујамачо на Догензаки - напредовала је као градско насеље на путу Ојама (данашњи пут 246), а у Меији пеиорду као ханамачи. Шибуја се развила као железнички терминал током ширења железничке мреже почевши од 19. века, акао градски округ у саставу Токија укључена је 1. октобра 1932. године[4].
Шибуја, некада просечна област развијена око железничког терминала, током 1970-их година је престигла Шинџуку као средиште омладинске културе. Истовремено конкуренција између компанија Сеибу (чији су најпознатији развојни пројекти Шибуја Парцо) и Токју (Токју Хандсм, Шибуја 109) у развоју овог подручија као комерцијалног центра додатно повећала његову привлачност за младе, што се потом проширило и на друге делове округа, попут Хараџукуа[5][6].
Шибуја раскрсница, позната као најпрометнијих пешачки прелаз на свету, панорамски поглед на град са крова зграде Шибуја Скрамбол Сквер, као и статуа Хачикоа, међународно су препознате туристичке атракције.
Подручије око станице Шибуја пролази кроз обимну реконструкцију од 2010. године, а завршетак целокупног пројекта планиран је за фиксалну 2034. годину (од априла 2034. до марта 2035)[7].
Историја
[уреди | уреди извор].jpg)
Шибуја је дошла у посед клана Шибуја почетком 1160-их година, након чега је област добила име. Клан је био спореднаграна клана Таира, пореклом од Таире но Јошифумија. Клан је изградио трвђаву у близини данашњег светилишта Конно Хачимангу. Огранак клана који је владао овим подручијем поражен је од стране клана Каснији Хојо 13. јануара 1524. године, током Сенгоку периода, након чега је област прешла под њихову контролу. Током Едо периода, Шибуја - нарочито
Марујамачо на Догензаки - напредовала је као градско насеље на путу Ојама (данашњи пут 246), а у Меији периоду као ханамачи.
Село Шибуја је основано 1889. године спајањем села Ками-Шибуја, Нака-Шибуја унутар округа Минами-Тошима (1896. године округ је назван Тојотама). Село обухватало територију данашњег подручија око станице Шибуја, као и области Хироо, Даикањама, Аојама и Ебису. Шибуја је постала варош 1909. године. Варош Шибуја се 1932. године спојила са суседним варошима Сендагаја (која је укључивала данашње области Сенда, Хараџуку и Џингуме) и Јокохама (која је укључивала данашње области Јојоги и Хата) и тако формирала приградски округ Шибуја-ку након што је уклопљена у град Токио. Шибуја је постала урбана посебна четврт по Закону о локалној аутономији 1947. године.
Токју Тојоко линија је отворена 1932. године, чиме је Шибуја постала кључни терминал између Токија и Јокохаме, а потом су је 1933. године пратили претходник линије Кеио Инокашира и 1938. године претходник линије Токио Метро Гинза. Прича о Хачикоу, псу који је сваког дана од 1923. до 1935. године чекао свог преминулог господара на станици Шибуја, изазвала је националну сензацију због његове непоколебљиве оданости. Статуа Хачикоа је подигнута поред станице, а околни Трг Хачико данас је једно од најпопуларнијих места за састајање у том делу града.
Током окупације Јапана, парк Јојоги је коришћен као стамбени комплекс за америчко особље познат као „Вашингтон Хајтс“. Америчке снаге су отишле 1964. године, а велики део парка је тада преуређен у спортске објекте за Летње олимпијске игре 1964. године. Сам округ је био део трасе атлетских дисциплина - маратона и хода на 50 км - током игара 1964. године[8].
Средином 1990-их Шибуја-кеи, микрожанр поп музике постао је маинстрим у Јапану. Одликовао се ,,cut-and-paste'' приступом, врхунац је достигао крајем 1990-их, а потом је почео да опада након што су његови главни представници прешли на друге музичке стилове.Од почетка 21. века у току је велика реконструкција подручја око станице Шибуја. Размере овог пројекта описане су као нешто што се дешава једном у сто година[9]. Јапанска влада 2005. године прогласила овај део града Урбаном зоном обнове. Након дискусија између стручњака, Министарства земљишта, инфраструктуре, саобраћаја и туризма, Владе окијске метрополе, Градске управе Шибује и железничких оператера попут компанија Токио Корпоратион, ЈР Еаст и Токио Метро[10], 2008 године представљен је као главни план развоја. Године 2010. Влада Токијске метрополе одобрила је спровођења плана реконструкције и званично је започета изградња пуног обима. У оквиру пројекта, постојећи објекти странице су срушени. Линија Тојоко премештена је под земљу, перон линије Гинза је релоциран, а перон линије Саикјо постављен паралелно са пероном линије Јаманоте. Неколико постојећих комерцијалних зграда такође је срушено и замењено високим комплексима као што су Шибуја Хикарие, Шибуја Стрим, Шибуја Фукурас, Сакура Стејџ и Шибуја Скрамбл Сквер[11]. Због тога што је железнички саобраћај морао непрекидно да функционише током радова, као и због ревизије плана пешачке мреже око странице током самог процеса, укупни завршетак реконструкције сада је планиран за фиксану 2034. годину, што је седам година касније од него што је првобитно био предвиђено[12].
Мијашита парк је затворен 2017. године, а поново отворен у јулу 2020. као тржни комплекс са кровним парком
Географија
[уреди | уреди извор]
Шибуја обухвата многе познате комерцијалне и стамбене четврти као што су Даиканјама, Ебису, Харајуку, Хироо, Хигаши, Омотесандо, Сендагаја и Јојоги
Окрузи
Подручја Хатагаја:
Сасазука, Хатагаја, Хонмаћи
Подручје Јојоги
Уеахара, Ојамаћо, Нишихара, Хатсудаи, Мотојојогићо, Томигаја, Јојогикамизоноћо, Јојоги
Подручје Сендагаја:
Сендагаја, Јингумае
Подручје Ебису-Омукаи:
Камијамаћо, Јиннан, Удагаваћо, Шото, Схинсенћо, Марујамаћо, Догензака, Нанпеидаићо, Сакурагаокаћо, Хаћијамаћо, Саругакућо, Даикан'јамаћо, Ебисуниши, Ебисуминами
Подручје Хикава-Шимбаши:
Шибуја, Хигаши, Ебису, Хироо
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима јапанског пописа становништва, број становника поново расте након периода опадања између 1960. и 2000 године.
| Популација (ист.) | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % |
| 1950. | 181,244 | — |
| 1960. | 282,687 | +56,0% |
| 1970. | 274,491 | −2,9% |
| 1980. | 247,035 | −10,0% |
| 1990. | 205,625 | −16,8% |
| 2000. | 196,682 | −4,3% |
| 2010. | 204,492 | +4,0% |
| 2020. | 243,883 | +19,3% |
| Извор: Censuses[13] | ||
Политика и управа
[уреди | уреди извор]Шибују управља градско веће од 34 изабрана члана. Градоначелник је Кен Хасебе, независни кандидат
Избори
[уреди | уреди извор]2003. избори за градоначелника Шибује
Туризам и локалне знаменитости
[уреди | уреди извор]
Шибуја је позната по свом скрамбл пешачком прелазу, названом Шибуја раскрсница[14], налази се испред излаза Хаћико на станици Шибуја и зауставља се саобраћај у свим правцима како би пешаци могли да преплаве читаву раскрсницу. Шибуја раскрсница је најпрометнији пешачки прелаз на свету са више од 3.000 људи одједном[15][16][17]. Испред станице Шибуја налази се статуа пса Хаћикоа, који је познат по својој непоколебљивој лојалности према преминулом власнику. Статуа и околни Хаћико трг су често место састајања и готово увек су преплављени људима. На југозападној страни станице Шибуја налази се и статуа Мојаи, коју је Шибуји 1980. године поклонило становништво острва Ниијима.
Зелене површине
[уреди | уреди извор]Шинџуку Гјо-енм, некадашњи царски вртови, данас отворени за јавност као парк
Јојоги парк је некада био војна база за обуку царске јапанске војске, касније стамбено насеље Вашингтон током окупације Јапана, а потом је служио као смештај за такмичаре на Олимпијским играма у Токију 1964. године.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Population by District” (на језику: енглески). Tokyo Statistical Yearbook. Приступљено 2022-07-15.
- ^ „町丁目別世帯数及び人口 | 町丁目別世帯数及び人口 | 渋谷区ポータル”. www.city.shibuya.tokyo.jp (на језику: јапански). Приступљено 2026-01-20.
- ^ „ご祈願・ご参拝｜【金王八幡宮】｜東京都渋谷区東京都渋谷区｜金王八幡宮について”. www.konno-hachimangu.jp. Приступљено 2026-01-20.
- ^ „渋谷区の歴史 | 区の紹介 | 渋谷区ポータル”. www.city.shibuya.tokyo.jp (на језику: јапански). Приступљено 2026-01-20.
- ^ „渋谷の東急・西武はいかにして「消費文化の象徴」となったのか――東急本店解体で考える”. アーバンライフ東京 (на језику: јапански). 2019-02-10. Приступљено 2026-01-20.
- ^ „｢東急vs西武｣懐かしき渋谷の"熱狂時代"を辿る”. 東洋経済オンライン (на језику: јапански). 2023-01-05. Приступљено 2026-01-20.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). www.tokyometro.jp. Приступљено 2026-01-20.
- ^ Foundation, LA84. „LA84 Foundation | Transforming Lives Through Youth Sports”. la84.org (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-20.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). www.tokyometro.jp. Приступљено 2026-01-20.
- ^ „「渋谷駅街区基盤整備方針」の公表について｜東京都”. www.metro.tokyo.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 16. 07. 2008. г. Приступљено 2026-01-20.
- ^ „各再開発プロジェクトの概要 | SHIBUYA +FUN PROJECT | 渋谷駅前エリアマネジメント協議会 | 一般社団法人渋谷駅前エリアマネジメント”. SHIBUYA +FUN PROJECT (на језику: јапански). Приступљено 2026-01-20.
- ^ „渋谷再開発“完成”7年先送り 2027年度⇒2034年度へ｜テレ東BIZ”. テレビ東京 (на језику: јапански). Приступљено 2026-01-20.
- ^ „Statistics Bureau Home Page”. www.stat.go.jp.
- ^ „Tokyo: 10 Things to Do in 24 Hours 7. Shibuya Crossing - TIME”. www.time.com. Архивирано из оригинала 19. 08. 2019. г. Приступљено 2026-01-20.
- ^ The Asahi Shimbun (на језику: енглески), 2025-10-08, Приступљено 2026-01-20
- ^ „渋谷スクランブル交差点――世界で最もワイルドな交差点にようこそ”. CNN.co.jp (на језику: јапански). Приступљено 2026-01-20.
- ^ „The World's Busiest Pedestrian Crossing”. WorldAtlas (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-20.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Shibuya City Official Website (на јапанском)