Шилово (Гњилане)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шилово
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскопоморавски
Општина Гњилане
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°28′46″ СГШ; 21°29′44″ ИГД / 42.47944° СГШ; 21.49556° ИГД / 42.47944; 21.49556Координате: 42°28′46″ СГШ; 21°29′44″ ИГД / 42.47944° СГШ; 21.49556° ИГД / 42.47944; 21.49556
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 533 м
Шилово на мапи Србије
Шилово
Шилово
Остали подаци
Регистарска ознака ГЛ

Шилово (алб. Shillovë или Shillova) је село у општини Гњилане, Косово и Метохија, Србија. Стариначких родова у селу нема, али су неки досељенички родови старији од албанског досељавања у Горњу Мораву. Село је у равници, као прво село идући од Гњилана за Бујановац. Село је збијеног типа и дели се у четири махале: Мечину, Дилинску, Жегранску и Банчову, Ризићи и Паунови.

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Шилово.

У попису из 1912. године наводи се да у селу има 34 српска домаћинства.[1]

У селу постоји црква Св. Марка, грађена у периоду од 1989. до 1997. године.

Демографија[уреди]

Етнички састав према попису из 2011. (по косовским подацима)‍[2]
Албанци
  
284 51,82 %
Срби*
  
259 47,35 %
остали
  
4 0,73 %
* Срби су делимично бојкотовали попис па тачан број није познат
Демографија[3]
Година Становника
1948. 729
1953. 754
1961. 894
1971. 970
1981. 1.072
1991. 1.321

[4][5]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци из 1929. године[6]:

Српски родови:

  • Дилинци (4 куће, славе Св. Арханђела), најстарији род у селу; досељени из прилепског краја када у Горњој Морави још није било Албанаца.
  • Мечинци (3 куће, славе Св. Арханђела); старина и време досељавања исто као и код Дилинаца.
  • Банчовићи (7 куће, славе Св. Арханђела), Станојковић (1 кућа, славе Св. Арханђела) и Перинци (1 кућа, славе Св. Арханђела), сви досељеници непознатог порекла.
  • Ризићи (2 куће, славе Св. Димитрија), досељени из Оризара код Куманова кад Дилинци и Мечинци.
  • Пасјанци (2 куће, славе Св. Андреју). Старином из Пасјана, живели у Прилепници, одакле су око 1730. године исељени због доласка Албанаца.
  • Моравци (1 кућа, славе Св. Николу), досељени после Пасјанаца из Изморника.
  • Џаклићи (5 куће, славе Ваведење), досељени око 1800. године из Ораовице код Прешева.
  • Пауновићи (2 куће, Св. Никола), досељени са Џаклићима из истог места као рођаци по женској линији.
  • Савићи (1 кућа, славе Св. Петку), досељени из Новог Брда, у селу познати под именом Петланци.
  • Стаменковићи (3 куће, славе Св. Николу), досељени из Страже код Гњилана
  • Барбарушковци (3 куће, славе Св. Арханђела), пресељени из Доње Будриге око 1830. године као слуге. Господари Џинићи су их силом довели за слуге.
  • Врањци (1 кућа, славе Св. Арханђела), исељени из Сурдулице због слабе земље и настанили се прво у Ранилугу, потом живели у Малишеву и Горњем Кусцу као слуге, па око 1860. године прешли у Шилово.
  • Жеграни (4 куће, славе Св. Арханђела); пресељени из Жегре око 1870. године.
  • Пасјанац (1 кућа, славе Св. Димитрија), протеран са Џинићевог имања из Пасјана и досељен као слуга. Потичу од рода Костића у Пасјану.
  • Паћарци (1 кућа, славе Св. Николу); пресељени као слуге 1905. године из Цернице. Потичу од рода Петровића у Церници код Гњилана.
  • Врбичани (4 куће, славе Св. Арханђела), Марковићи 1950. године презиме измењено у Петровић. Пореклом из Средске Жупе, cело Врбичане код Призрена основано од стране краља Милутина за опслуживање манастира Св Архангели и цркве Св Никола. Марковићи се досељавају у Шилово око 1890, од којих један брат Илија се сели у село Станишор Данашњи Марковићи.
  • Презимена која се јављају у селу су: Гавриловић, Милосављевић, Стојковић, Станковић, Максимовић, Ризић, Трајковић, Тасић, Митровић, Миленковић, Стојановић, Антанасковић, Петровић, Симић, Дејковић, Ђокић, Цветановић, Станојковић, Марковић, Ђорђевић, Павић, Митић, Китановић, Закић, Филиповић, Васић, Јовановић, Панајотовић и друга.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ђорђе Микић — Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века – Од чифчијства до банкарства, страна 207 (Посебна издања (књига DLXXXVIII) — Српска академија и уметности, Београд 1988.)[1]
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011. (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Попис становништва (по српским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: српски) (на језику: албански)
  5. ^ Попис становништва (по косовским подацима) pop-stat.mashke.org (на језику: албански) (на језику: српски)
  6. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 221 и 222 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[2][3]

Спољашње везе[уреди]