Шимск
| Шимск Шимск | |
|---|---|
 Благовештењска црква у Шимску | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Новгородска област |
| Рејон | Шимски рејон |
| Основан | 1878. |
| Варошица од | 1981. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 3.745 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 12′ 36″ С; 30° 42′ 54″ И / 58.21° С; 30.715° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Шимск Шимск на карти Русије | |
 Шимск Шимск на карти Новгородске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 174150 |
| Позивни број | +7 81656 |
| Регистарска ознака | 53 |
| ОКАТО код | 49 255 551 |
| ОКТМО код | 49 655 151 051 |
Шимск (рус. Шимск) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Новгородске области и административно припада Шимском рејону чији је уједно и административни центар.
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 3.745 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Варошица Шимск налази се у источном делу Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије, на око 48 километара југозападно од административног центра области града Великог Новгорода. Кроз варош протиче река Шелоњ која се свега 10 километара источније улива у језеро Иљмењ.
У близини насеља налазе се бројни минерални извори.
Историја[уреди | уреди извор]
Насеље је основано 1878. као железничка станица на прузи која је повезивала Новгород са Старом Русом, а име је добила по оближњем селу Стари Шимск. Пруга је уништена током Другог светског рата и више никада није обновљена.
Иначе на том подручју је постојало село Шимско, основано вероватно у периоду између X и XII века, док први писани подаци о том селу потичу из 1501. године.
након оснивања Шимског рејона 1935. тадашње село Шимск постаје његовим административним центром. Статус урбане варошице носи од 1981. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 3.452 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 3.745 становника.[1]
| 1897. | 1939. | 1959. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 794 | 899 | 1,511 | 3,026 | 3,992[2] | 3,842[3] | 3,452[4] | 3,745 |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Историјски подаци о рејону Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
| Градови обласне субординације (3) |  | |
|---|---|---|
| Градови рејонске субординације (7) | ||
| Варошице (11) | ||
| Сеоски рејонски центри (5) | ||
