Шипово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шипово
SIPOVO3.jpg
Поглед на Шипово с новоизграђене зграде општине
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Шипово
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 4.052
Географске карактеристике
Координате 44°17′ СГШ; 17°05′ ИГД / 44.28° СГШ; 17.08° ИГД / 44.28; 17.08Координате: 44°17′ СГШ; 17°05′ ИГД / 44.28° СГШ; 17.08° ИГД / 44.28; 17.08
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Шипово на мапи Босне и Херцеговине
Шипово
Шипово
Остали подаци
Позивни број 050

Шипово је градско насеље у општини Шипово које се налази у "јужном џепу" западног дијела Републике Српске, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Шипово укупно је пописано 4.052 лица.[1] То је првенствено брдско планинско подручје испресецано ријекама Јањ и Пливом, као и речицама Сокочницом, Лубовицом и Воларицом. У непосредној близини града налази се средњовековна тврђава знана као Сокол на Пливи.

Географске одлике[уреди]

Поглед на Шипово

Шипово се налази у сјеверозападном дијелу Републике Српске, око 85 километара од главног града РС Бање Луке.

Терен око ушћа ријеке Јањ у Пливу је равничаст и брдовит са надморском висином од око 440 m и он се постепено диже и прелази у планинско подручје са највишом висином на југу планина Виторог (1906 m), на сјеверу планина Лисина (1335 m), на истоку Горица (1267 m), и на западу Чардак (1452 m).

Рељеф општине Шипово сачињавају сљедеће рељефне цјелине:

  1. Планински масиви (Виторог, Плазеница, Равна гора, Горица, Лисина и Чардак);
  2. Површи и висоравни (натпољско-чуклићка, подобзирско-прибељачка и стројичко-подовска);
  3. Долине ријека Пливе и Јања.

Рељеф предјела Шипова највећим дијелом је грађен од седиментних кречњачких стијена и доломита. Кречњачке површине испресијецане су бројним тектонским пукотинама на којима су створене бројне форме рељефа (вртаче, увале, јаме, пећине) међу којима је најпознатија Вагањска пећина (990 метара надморске висине) са бројним украсима сталактита и сталагнита.

Градско урбано подручје смјештено је на сјеверном дијелу општине у сливу наведених ријека у којем живи око 60% цјелокупног становништва општине Шипово. У саобраћајном смислу преко општине Шипово пролазе два важна комуникацијска правца долином ријека Плива и Јањ а то су: правац Бања Лука-Шипово-Купрес и правац Језеро-Шипово-Гламоч.

Клима[уреди]

Област око ријеке Јањ

У геоморфолошком погледу Шипово спада у брдско-планинско подручје које се изнад мора у просјеку диже за око 800 m. Шипово у глобалном климатском погледу налази се у појасу умјерено континенталне климе, а и са одређеним диференцијацијама које су узрок разлике у надморској висини, топографским и вегетацијским елементима. Температура ваздуха је основни климатски елемент. Средња годишња температура износи +10 °C, средња љетња темепература износи око +20 °C а средња зимска температура креће се око 0 степени. Средња годишња инсолација износи 1800 сати или просјечно 5 сати дневно. Средња годишња релативна влажност ваздуха изоси око 85%. Падавине су врло битан климатски елемент. Средња вриједност падавина је 990 mm годишње. Просјечан број дана под снијегом је 120 дана а вегетациони период траје око 250 дана. Магла у Шипову је честа појава и са великим бројем дана у години. Вјетрови су честа појава на јужном дијелу општине (Јањска висораван) јер се преко Јања укрштају медитеранске и континенталне ваздушне масе.

Историја[уреди]

Историја овога краја сеже у античко доба. Плодна земља, значајна рудна богаства, блага клима и повољан географски положај осигурали су да околина Шипова буде настањена од најранијих времена. Иза илирских племена Сапуата и Емантина која су припадала племенском савезу Мезеја, који су владали простором између Врбаса, Саве и Босне, остали су у долинама Јања и Пливе остаци бројних утврда и насеља. Градине, како су познате у народу а има их преко 30, припадају касно-бронзаном и ранијем гвозденом добу, у периоду од 1500—1000. године п. н. е. Насеље Волари је старо илирско насеље које се звало Волораи, а заселак Сарићи је носило име Сарите.

Мезеје је након слома Батоновог устанка коначно покорио римски војсковођа Германик 9. године. Римљани су након тога подијелили до тада јединствену област на провинције Панонију и Далмацију. Шипово је припало Далмацији.

После рата[уреди]

Железничка пруга Шипово-Јајце је укинута 1. априла 1970.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Шипово у цјелини, ушла је у састав Републике Српске.

Привреда[уреди]

Општина Шипово располаже са веома значајним природним ресурсима: шуме, руде, ријеке (Плива, Јањ, Лубовица), обрадиве површине, ливаде и пашњаци.

Постоји више рудних налазишта: руда гипса у Воларима и Ступној; руда бентонита у Сокоцу и Греди; мрки угаљ у Брђанима; доломитни грађевински пијесак у Лубову; полиметални минерали (бакар, гвожђе, жива, манган); кристални кварц на јужним падинама Лисине. Сада се експлоатишу руде гипса, бентонита, као и пијесак.

Општина Шипово располаже добрим и богатим воденим ресурсима. Ријеке Плива и Јањ са својим притокама представљају велику вриједност и потенцијал за изградњу мини проточних хидроцентрала.

Општина Шипово располаже мрежом путева укупне дужине 220 km. На асфалтне отпада 90 km, макадамске 80 km а на земљане 50 km.

У Шипову је 31. октобра 2011. отворена фабрика за производњу алкално активираног бентонита предузећа „Бентонит“ и „Бентопродукт“.[2] Већински власник је Рус Адам Витаригов коме је Влада Републике Српске 2006. дала концесију.[2] У фабрику је уложено 4,5 милиона евра.[2]

Међународна помоћ[уреди]

У периоду 1996. — јул 1999. уз међународну помоћ релизована су следећа улагања на подручју шиповачке општине:

поправка кућа (9.2 мил. КМ), инфраструктура (6.3 мил. КМ), школство (1.5 мил. КМ), здравство (0.5 мил. ДЕМ), пољопривреда (0.6 мил. КМ), јачање институција (0.2 мил. КМ).

У Шипову постоје двије дигиталне телефонске централе из мреже фиксне телефоније. Капацитет централе у Шипову је 3904 прикључка, а централе у Пљеви је 368 прикључака. У градској долини функционише мобилна телефонија, доступни су сва три мобилна оператера стим што је ХТ телеком са ограниченим сигналом.

Спорт[уреди]

Шипово је сједиште фудбалског клуба Горица.

Становништво[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 3.828 (74,04%) 2.211 (62,47%) 659 (49,43%)
Муслимани 1.155 (22,34%) 1.026 (28,99%) 621 (46,58%)
Југословени 117 (2,26%) 239 (6,75%) 3 (0,22%)
Хрвати 14 (0,27%) 16 (0,45%) 24 (1,80%)
остали и непознато 56 (1,08%) 47 (1,32%) 26 (1,95%)
Укупно 5.170 3.539 1.333 '

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]