Пређи на садржај

Широки Бријег

Координате: 43° 22′ 56″ С; 17° 35′ 35″ И / 43.38235° С; 17.59302° И / 43.38235; 17.59302
С Википедије, слободне енциклопедије
Широки Бријег
Панорама Широког Бријега
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗападнохерцеговачки кантон
ГрадШироки Бријег
Становништво
 — 2013.Пад 6.426
Географске карактеристике
Координате43° 22′ 56″ С; 17° 35′ 35″ И / 43.38235° С; 17.59302° И / 43.38235; 17.59302
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Широки Бријег на карти Босне и Херцеговине
Широки Бријег
Широки Бријег
Широки Бријег на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88220
Позивни број039
Веб-сајтwww.sirokibrijeg.ba

Широки Бријег (од 1952. до 1991. зван Лиштица) је градско насеље и сједиште града Широког Бријега у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ, на југозападу БиХ. Налази се на сјеверозападу Херцеговине. Широки Бријег је и сједиште Западнохерцеговачког кантона.

Првобитно је име града био Лиштица или Лисе како се помиње у старијим изворима, а име и даље користе становници српског поријекла. Име Широки Бријег се користи након 1845. године када је успостављен фрањевачки самостан истог имена. Име Лиштица је враћено 1952. године, а 1991. је опет промењено у Широки Бријег.

Историја

[уреди | уреди извор]

Падом под Османлијско царство средином друге половине 15. вијека народ се овог краја разбјежао и прориједио. Први османски пописи у Херцеговини (год. 1468/69., потом 1475. и 1519.) показују да се народ задржао само у брдским селима. Од пада под Османлије па до средине 19. вијека Херцеговина је била готово сасвим одсјечена од друштвених, културних и политичких збивања у сусједним земљама.

Новија историја широкобријешког краја и Херцеговине уско је везана уз градњу манастира на Широком Бријегу 1846. године. Градић је почео настајати почетком 20. вијека око воденице Ћемер, како се звало и само мјесто.

У вријеме аустроугарске владавине, Широки Бријег је био део Мостарског округа. У истој области остао је и у вријеме Краљевини СХС до 1929. године, када је постао дијелом Приморске бановине, а 1939. и Бановине Хрватске.

Након Другог свјетског рата, Широки Бријег је био сједиште општине Широки Бријег, која је између 1945. и 1950. година обухватала подручје данашњих општина Груде, Љубушки и Посушје. Насеље и општина су 1952. године промијенили име у Лиштица. На дан 16. октобра 1991. године, враћен је назив Широки Бријег.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Састав становништва – насељено мјесто Широки Бријег
2013.1991.
Укупно6 149 (100,0%)5 039 (100,0%)
Хрвати6 131 (99,71%)4 979 (98,81%)
Албанци5 (0,081%)
Непознато4 (0,065%)
Остали3 (0,049%)36 (0,714%)
Бошњаци2 (0,033%)8 (0,159%)1
Срби2 (0,033%)6 (0,119%)
Неизјашњени2 (0,033%)
Југословени10 (0,198%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Галић 2015, стр. 16.
  2. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Галић, Јелица (2015). Демографски проблеми Западнохерцеговачке жупаније и њихов утицај на морфолошко-функционалне промене насеља. Нови Сад: Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]