Шишатовачки апостол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Шишатовац

Шишатовачки апостол је средњовековна рукописна књига на пергаменту. Представља преписе делова Дела апостолских ѕа богослужбене потребе.

На захтев архиепископа Никодима, рукопис је израдио јеромонах Дамјан 1324. године, у граду Ждрелу код Пећи. Писан је српском редакцијом старословенског језика. Садржи читања за све дане од Ускрса до краја Велике недеље, читања у месецослову и неколико пригодних читања. Након текста апостола, наведени су прокимени и алелује са стиховима у осмонедељном циклусу од пете до осме недеље и кратка упутства о општим службама. На последљем листу налази се Дамјанов колофон.[1]

Међу књигама манастира Шишатовац, апостол се први пут помиње 1753. године. 1772. године рукопис је однет у Беч, где се проучавао заједно са осталим списима фрушкогорских манастира. Рукопис се враћа манастиру тек 1819. године на захтев Вука Караџића.

Током Другог светског рата и немачке окупације манастир Шишатовац је разорен а апостол заједно са већим делом рукописа пребачен у Загреб. Након завршетка рата 1946. године кодекс је враћен и смештен у Библиотеку српске Патријаршије у Београду, где се и данас чува под бројем 322. [2]

Референце[уреди]

  1. ^ Манастир Шишатовац
  2. ^ [1] Шишатовачи апостол, Димитрије Е. Стефановић, Манастир Шишатовац : зборник радова, 1989, 66-72, Београд : Српска академија наука и уметности, Нови Сад : Матица српска. ISBN 978-86-7179-004-8