Пређи на садржај

Шкорпије

С Википедије, слободне енциклопедије

Шкорпије (скорпије)
Временски распон: 435–0 Ma рани силурданашњост
Шкорпије
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Chelicerata
Класа: Arachnida
Ред: Scorpiones
C. L. Koch, 1837
Натпородице

Pseudochactoidea
Buthoidea
Chaeriloidea
Chactoidea
Iuroidea
Scorpionoidea

Распрострањеност врста које припадају овом реду

Шкорпије[1] или скорпије,[1] шкорпиони[2] (лат. Scorpiones) спадају у најкрупније пауколике животиње, а вероватно најстарије (фосили потичу још из силура) и прве сувоземне зглавкаре. Насељавају углавном суптропске и тропске пределе мада их има и у умереној зони. Преко дана мирују сакривене испод лишћа и камења, а ноћу се активирају у потрази за храном. Величина им се креће од 13 mm до 25 cm. Углавном настањују пустиње, али су се прилагодиле великом броју различитих станишта. Присутне су на свим континентима осим Антарктика. Ред укључује 22 породице са преко 2.500 описаних врста.

Отров шкорпија је неуротоксичан и код већине врста није смртоносан за човека. Серум који се даје против отрова шкорпија ефикасан је само до одређеног времена након убода. Међутим, отров појединих врста може угрозити живот човека:

Спољашња грађа

[уреди | уреди извор]
Androctonus australis

Тело шкорпија подељено је на два региона прозому и опистозому које су широко спојене.

Прозома је кратка, четвртаста покривена на леђној страни чврстим оклопом, карапаксом. На леђној страни налазе се очи: један пар средишњих и неколико пари латералних. На трбушној страни нема оклопа већ је она заштићена основама ногу.

На прозоми се налазе следећи екстремитети:

  1. пар су хелицере смештене испред усног отвора, у облику клешта, сићушне и изграђене од три сегмента;
  2. пар су педипалпи, снажно развијени, клештолико завршени и главни знак распознавања скорпија; служе за хватање плена;
  3. четири пара ногу за ходање од којих се свака састоји од 7 чланака.

Опистозома се састоји од два дела:

  1. предњег, преабдомена (мезозома) кога гради 7 чланака;
  2. задњег, постабдомена (метазома) који је изграђен од 5 чланака, на његовом крају се налази повијена бодља.

Опистозомални сегменти су сви добро заштићени спољашњим скелетом који је изграђен од 4 плоче:

  1. тергит на дорзалној (леђној) страни;
  2. стернит, на вентралној (трбушној) страни;
  3. плеуре постављене са стране и мембранозне.

На опистозоми се налазе остаци екстремитета:

Када шкорпија хвата плен онда је њен постабдомен подигнут и повијен напред преко тела (на слици) тако да је бодља управљена ка жртви и спремна за напад. Бодља, којом се завршава опистозома се, према ембрионалном пореклу, сматра чланком. У њеној проширеној основи налази се парна отровна жлезда чији се отвор налази на врху бодље. Жлезда је обавијена мишићима чије контракције убризгавају отров у жртву.

Шкорпије се хране ситним зглавкарима које хватају клештоликим педипалпима, а убијају убодом бодље.

Унутрашња грађа

[уреди | уреди извор]
Женка са младунцима на леђима

Варење усмрћеног плена почиње радом хелицера које мацерирају плен и излучивањем сокова из предњег црева на њега. Полусварену храну усисавају ждрелом из кога храна иде дање у једњак па у средње црево и жлезде за варење где се вари до краја, а затим и апсорбује. Несварени састојци хране се пребацују у задње црево и преко аналног отвора избацују у спољашњу средину.

Излучивање се обавља помоћу:

1. два пара Малпигијевих цевчица које се изливају између средњег и задњег црева;

2. пара коксалних жлезда које се изливају у базу трећег пара ногу за ходање.

Крвни систем је отвореног типа и састоји се од:

Дисање се врши помоћу 4 пара листоликих плућа која су утопљена у крви вентралног синуса. У њему се крв оксидује, а затим враћа у срце.

Нервни систем се састоји од:

Чулни органи скорпија су:

  • тактилни у облику чулних длачица различитих облика;
  • очи еверзног типа;
  • чешљолики остаци екстремитета на којима се налазе чулне ћелије чија функција није довољно проучена.

Шкорпије су одвојених полова са слабо израженим полним диморфизмом који се углавном огледа у томе што мужјаци на оперкулуму имају кукице и по облику бодљи и педипалпи. Гонаде код мужјака и женки су врло сличне грађе, састоје се од групе цевчица од које полазе одводи који се изливају у генитални атријум.

Приликом копулације шкорпије показују врло специфично понашање познато као игра парења. Мужјаци полажу сперматозоиде на земљу, а женке их уносе у тело преко полног отвора. Развиће оплођених јаја одвија се у телу женке и траје од неколико месеци до годину дана, а некада и дуже. После завршеног развића рађа се од 6 до 90 младих дужине неколико милиметара који на леђима мајке бораве око недељу дана, односно, до првог пресвлачења.

Класификација

[уреди | уреди извор]
E. mingrelicus

Ред Scorpiones је подељен на седам фамилија са преко 100 родова и око 700 врста. Најпознатије су следеће фамилије и родови:

  • породица Buthidae је распрострањена на свим континентима са родовима:
род Androctonus;
род Buthus;
род Mesobuthus, чија врста M. gibbosus живи на просторима бивше Југославије;
  • породица Chactidae, као и претходна насељава скоро све континенте; припадају јој родови:
Euscorpius, чије врсте E. italicus, E. carpathicus и E. migrelicus живе у Србији;
Chactus;
  • породица Vejovidae, распрострањена у Америци и Европи;
  • породица Diplocentridae, насељава тропске и суптропске пределе; припада јој род Nebo;
  • породица Scorpionidae којој припадају родови:
Scorpio
Pandinus

Еволуција

[уреди | уреди извор]
Allopalaeophonus, раније названа Palaeophonus hunteri, из силура Шкотске[3]

Фосилни запис

[уреди | уреди извор]
Palaeophonus nuncius, силурски фосили из Шведске

Фосили шкорпиона пронађени су у многим слојевима, укључујући морске силуријске и естуарске девонске наслаге, наслаге угља из периода карбона и у ћилибару. Да ли су рани шкорпиони били морски или копнени, расправљало се, иако су имали плућа као што су модерне копнене врсте.[4][5][6][7] Описано је преко 100 фосилних врста шкорпиона.[8] Најстарији пронађен узорак из 2021. је Dolichophonus loudonensis, који је живео током силура, у данашњој Шкотској.[9] Gondwanascorpio из Девона је међу најранијим познатим копненим животињама на суперконтиненту Гондвана.[10] Неки палеозојски шкорпиони поседовали су композитне очи сличне онима еуриптерида.[11] Фосили из тријаса Protochactas и Protobuthus припадају модерним кладама Chactoidea и Buthoidea, што указује да се крунска група модерних шкорпиона појавила до тог времена.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Шкорпије”. Бионет Школа. 
  2. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) број 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине”. Службени гласник РС. 
  3. ^ Pocock, R. I. (1901). „The Scottish Silurian Scorpion”. The Quarterly Journal of Microscopical Science. 44. Plate 19 — преко Викизворника. 
  4. ^ Howard, Richard J.; Edgecombe, Gregory D.; Legg, David A.; Pisani, Davide; Lozano-Fernandez, Jesus (2019). „Exploring the Evolution and Terrestrialization of Scorpions (Arachnida: Scorpiones) with Rocks and Clocks”. Organisms Diversity & Evolution. 19 (1): 71—86. ISSN 1439-6092. doi:10.1007/s13127-019-00390-7Слободан приступ. 
  5. ^ Scholtz, Gerhard; Kamenz, Carsten (2006). „The Book Lungs of Scorpiones and Tetrapulmonata (Chelicerata, Arachnida): Evidence for Homology and a Single Terrestrialisation Event of a Common Arachnid Ancestor”. Zoology. 109 (1): 2—13. PMID 16386884. doi:10.1016/j.zool.2005.06.003. 
  6. ^ Dunlop, Jason A.; Tetlie, O. Erik; Prendini, Lorenzo (2008). „Reinterpretation of the Silurian Scorpion Proscorpius osborni (Whitfield): Integrating Data from Palaeozoic and Recent Scorpions”. Palaeontology. 51 (2): 303—320. doi:10.1111/j.1475-4983.2007.00749.xСлободан приступ. 
  7. ^ Kühl, G.; Bergmann, A.; Dunlop, J.; Garwood, R. J.; Rust, J. (2012). „Redescription and Palaeobiology of Palaeoscorpius devonicus Lehmann, 1944 from the Lower Devonian Hunsrück Slate of Germany”. Palaeontology. 55 (4): 775—787. doi:10.1111/j.1475-4983.2012.01152.xСлободан приступ. 
  8. ^ Dunlop, J. A.; Penney, D. (2012). Fossil Arachnids. Siri Scientific Press. стр. 23. ISBN 978-0956779540. 
  9. ^ Anderson, Evan P.; Schiffbauer, James D.; Jacquet, Sarah M.; Lamsdell, James C.; Kluessendorf, Joanne; Mikulic, Donald G. (2021). „Stranger than a scorpion: a reassessment of Parioscorpio venator, a problematic arthropod from the Llandoverian Waukesha Lagerstätte”. Palaeontology (на језику: енглески). 64 (3): 429—474. ISSN 1475-4983. doi:10.1111/pala.12534. Архивирано из оригинала 20. 4. 2021. г. Приступљено 20. 4. 2021. 
  10. ^ Gess, R. W. (2013). „The Earliest Record of Terrestrial Animals in Gondwana: a Scorpion from the Famennian (Late Devonian) Witpoort Formation of South Africa”. African Invertebrates. 54 (2): 373—379. doi:10.5733/afin.054.0206Слободан приступ. Архивирано из оригинала 6. 9. 2013. г. Приступљено 28. 8. 2013. 
  11. ^ Insights into the 400 million-year-old eyes of giant sea scorpions (Eurypterida) suggest the structure of Palaeozoic compound eyes
  12. ^ Magnani, Fabio; Stockar, Rudolf; Lourenço, Wilson R. (2022). Lionel Delaunay. „Une nouvelle famille, genre et espèce de scorpion fossile du Calcaire de Meride (Trias Moyen) du Mont San Giorgio (Suisse)A new family, genus and species of fossil scorpion from the Meride Limestone (Middle Triassic) of Monte San Giorgio (Switzerland)”. Faunitaxys (на језику: енглески). 10 (24): 1—7. doi:10.57800/FAUNITAXYS-10(24). 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Polis, Gary (1990). The Biology of Scorpions. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1249-1. OCLC 18991506. 
  • Stockmann, Roland; Ythier, Eric (2010). Scorpions of the World. N. A. P. Editions. ISBN 978-2913688117. 
  • Stockmann, Roland (2015). „Introduction to Scorpion Biology and Ecology”. Ур.: Gopalakrishnakone, P.; Possani, L.; F. Schwartz, E.; Rodríguez de la Vega, R. Scorpion Venoms. Springer. стр. 25—59. ISBN 978-94-007-6403-3. 
  • „Scorpion”. The American Heritage Dictionary of the English Language, 5th Edition. 2016. Архивирано из оригинала 22. 11. 2020. г. Приступљено 7. 12. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]