Шопска салата

С Википедије, слободне енциклопедије
Шопска салата.

Шопска салата је традиционално јело балканске (понајвише српске, бугарске, македонске и турске) кухиње.

Порекло[уреди | уреди извор]

Шопска салата је бугарско национално јело. Име је добила по племену Шопи које је живело у близини Софије. Шопи или Шопови је регионални назив који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук. Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Северну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке.[1] Главни састојци салате су парадајз, краставаци, сирова или печена паприка, лук, першун, со, сок од лимуна или сирће, уље и масни слани сир. Српска салата садржи све ово поврће, само нема сир.[2] Ми смо вам данас припремили модификовану салату, мало је савременија од оне коју су некада јели сточари. Савршен је додатак сваком оброку, а можете да је једете и као оброк салату. [3] Састојци укључују:

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]