Шопска салата
Шопска салата је традиционално јело балканске (понајвише српске, бугарске, македонске и турске) кухиње.
Порекло[уреди | уреди извор]
Шопска салата је бугарско национално јело. Име је добила по племену Шопи које је живело у близини Софије, као и на територији југоисточне Србије и Северне Македоније.
Шопи или Шопови је регионални назив који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук. Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Северну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке.[1] Главни састојци салате су парадајз, краставаци, сирова или печена паприка, лук, першун, со, сок од лимуна или сирће, уље и масни слани сир. Српска салата садржи све ово поврће, само нема сир.[2] Ми смо вам данас припремили модификовану салату, мало је савременија од оне коју су некада јели сточари. Савршен је додатак сваком оброку, а можете да је једете и као оброк салату. [3] Састојци укључују:
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Šopsku salatu jedemo i volimo svi, a malo ko zna kako je nastala i ko su šopski Srbi po kojima je i dobila ime”. Telegraf. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Da li znate koja je razlika između šopske i srpske salate?”. Žena blic. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Шопска салата најомиљеније национално јело у Европи”. Политика. Приступљено 24. 1. 2020.
