Шошони

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вашаки, поглавица Шошона
Ратник Шошон
Шошонски шатор

Шошони су северноамерички домородачки народ из групе Нумичких (Плато Шошонских) народа настањених у Великом Басену, која припада Јутоастечкој породици народа. Шошони се дели на три групе племена, а то су: Западни Шошони, Северни Шошони и Источни или Винд Ривер Шошони. Западни Шошони су насељавали подручје источне и североисточне Неваде, северне и западне Јуте, крајњи југоисток Ајдаха и подручје Панаминта у Калифорнији. Северни Шошони (укључујући и племе Леми шошони) су се налазили у средишњем и јужном Ајдаху, источном Орегону, у граничном подручју северозападног Вајоминга са Ајдахом и југозападном Вајомингу. Источни Шошони су живели у Вајомингу и на тромеђи Вајоминга, Јуте и Ајдаха.

Шошони заједно са Команчима и Тимбишама припадају групи правих Шошона (Централних Нумика) и чине скупину језика познату као Централни Нумик, која припада јуто-астечкој породици језика. Тимбиша или Панаминт Индијанци су живели на подручју Панаминта. На крају, Команчи су живели у западном Тексасу.

Главне групе Шошона су Западни, Северни и Винд Ривер (Источни), које се даље деле на низ локалних скупина. Команчи су по пореклу Винд Ривер Шошони од којих су се одвојили. Панаминт Индијанци (уз Команче) још су једна група која живи дуго времена одвојена од матичне шошонске заједнице, односно правих Шошона. Индијанци Вебер Јути, тако познати, не припадају групи Јуте Индијанаца, него су добили погрешно име, и припадају правим Шошонима. Централна Нумик скупина заједно са скупинама Јужни Нумик и Западни Нумик чини групу нумичких (шошонских) језика која је пре означавана именом Плато Шошонски.

Широј групи Нумичког становништва, то јест Плато Шошонским народима, припадају народи Јути и њихове локалне групе, надаље Чимеуеви, Јужни Пајути, Северни Пајути, Банок, Каваису, Овенс Воли Пајути (Источни Моно) и Моно (Западни Моно), али нису део Шошонског народа, него припадају Плато Шошонској (Нумичкој) групи народа.

Име[уреди]

Значење имена Шошони није познато, и вероватно је настало од неког страног назива. Чест назив Снејк (Змијски Индијанци) које им се даје, углавном се односи на њихове скупине Јахускин и Валпапи из Орегона.

Култура[уреди]

Велики део Великог басена је сува пустиња, прилично непогодна за живот. Шуме борова могу се наћи тек у планинама или у близини потока и језера. Клима је лети сува и врућа, и екстремно хладна зими. Цели басен окружен је планинским ланцима. На источним границама протежу се Стеновите планине и Сијера Невада на западу. Плато Колорада чини му јужну границу док се на северу налази Плато Колумбија. Планине које на истоку и западу окружују велики басен не погодују продору кишних облака који на њима оставе сву кишу, истовремено је испаравање у басену веома високо, годишње падавине износе 5.1–51 л/цм. годишње. Шошони су ипак овде опстали.

У веома негостољубивом подручју Великог басена Индијанци су морали највише времена проводити у потрази за храном. Извори су били веома шкрти, змије, разни инсекти и опасни пауци, те ретко растиње били су им сав избор. Породице Западних Шошона живеле су на најшкртијем тлу, организација је била ограничена на неколико сродних породица, које су љубоморно чувале своје изворе хране. Кретали су се пешице. Њихови домови су били ветробрани од грања преко лета, или купасте колибице вигвами преко зиме. Одећа Западних Шошона је оскудна, и много сиромашнија него код Северних и Винд Ривер (Источних) Шошона, који су на избор имали прерију, бизона и коње.

Шошони данас[уреди]

Прави Шошони данас живе по бројним маленим резерватима у Невади (Западни Шошони), Јути (Госјуте), Ајдаху (Северни Шошони, Леми; 9,400, 2000.), Вајомингу (Винд Ривер или Источни) и Калифорнији (Панаминт; 100, 2000.), те Команчи у Оклахоми (7,000, 2000.)

Спољашње везе[уреди]