Пређи на садржај

Шпанска мускета модел 1752

С Википедије, слободне енциклопедије
Мускета модел 1752
Шпанска војничка мускета кремењача. Једина спољашња разлика у односу на француске мускете тог времена јесте карактеристичан шраф са прстеном на штипаљци за кремен. Гвоздена арбија и месингани оков сведоче да се ради о Мускети модел 1757.
Врстамускета
Порекло Шпанија
Употреба
Употреба у Шпанска империја
Бојно деловањеСедмогодишњи рат
Амерички рат за независност
Наполеонови ратови
Производња
ВаријантеКарабин
Спецификације
Дужина1.460[1] mm
Дужина цеви1.041[1] mm
Калибар17,5[1] mm
Врста операцијекремењача
Брзина паљбе1-3 мет/мин
Макс. еф. дометдо 200 m
Начин пуњењаспредњача
Нишансамо предњи

Мускета модел 1752 (шп. Fusil modelo 1752), шпанска војничка мускета кремењача која је, са разним усавшавањима, коришћена у Шпанији и колонијама од средине 18. до средине 19. века. Овај модел шпанске кремењаче (и његове варијанте) имао је класичан француски табан, за разлику од ранијих (пре 1718) и каснијих (од 1789) који су имали шпански табан.[1][2][3][4][5][6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Од краја 15. века, шпански краљеви су набављали оружје за своје војске из Пласенсије, а оружје је био главни производ тог подручја. Почетком 16. века, разни произвођачи оружја, мачева и оклопа формирали су удружења слична еснафима, из којих су 1573. године формиране „Краљевске фабрике оружја“. Производња пушака била је подељена на различите специјалности (израђивачи табана, произвођачи цеви, произвођачи окова и произвођачи кундака) током 17. века. Током 18. века, стандардизовано војно ручно ватрено оружје је шпанска влада наручивала од Краљевске фабрике оружја у Пласенсији и радионица у баскијској провинцији Гипускоа. Додатно нерегулисано малокалибарско оружје за милицију се такође производило у Барселони.

До 1718. године, стандардно шпанско војничко оружје је имало шпанске табане. Те године, краљ Филип V наредио је примену француског табана. Филип V је био унук француског краља Луја XIV, и током његове владавине француски утицај је био веома јак у Шпанији. Французи су усвојили своју прву стандардизовану пешадијску мускету кремењачу 1717. године. Пошто — до 1746. године — произвођачи оруђа из Пласенсије нису умели да произведу квалитетне француске табане, многе су увезене из Лијежа. Поред тога, произвођачи оруђа из Лијежа, Пјер-Франсоа Енул и Ламбертус Винан доведени су у Пласенсију да тамо успоставе производњу нових кремењача. Винан је остао као инспектор у Краљевској фабрици оружја до своје смрти 1747. године. Поред произведеног стандардног војног оружја, хиљаде комада лаког оружја је направљено у Пласенсији за шпанске колоније у Мексику и Јужној Америци.[7]

Мускета модел 1752

[уреди | уреди извор]
Шпанска мускета француског обрасца, направљена 1720-1730.

Шпанске мускете су остале опремљене француским табаном све до 1789. године, када је поново уведен шпански табан. Шпанске пешадијске мускете направљене од 1718. године биле су веома сличне француским мускетама модела 1717 (Шарлевил).[8][7]

Нова пешадијска мускета је усвојена од стране владе 1752. године. Ова мускета са гвозденим оковом је првобитно била опремљена дрвеним набијачем направљеним од јасена или храста.[7]

Дрвени набијачи су проглашени застарелим 1755. године, а све мускете направљене након тога биле су опремљене челичним набијачима са левкастом главом. У арсеналу Хаване, на Куби, још увек је било великих количина мускета са дрвеним шипкама за набијање оружја 1771. године.[7]

Модел 1757 био је генерално сличан моделу 1752, осим што је модел 1757 имао месингани оков. Мускета модел 1757 била је шпанско пешадијско оружје током Седмогодишњег рата и Америчке револуције.[7] Мускета Модел 1757 усвојена је краљевским наређењем од 14. јуна 1757. године. Подсећала је на француску мускету Модел 1754, али је имала месингани оков и била нешто краћа. Њена истакнута карактеристика је кремен са прстенастим завртњем. Наставила је да се користи као шпанско пешадијско оружје до 1789. године, када је замењена сличном мускетом опремљеном шпанским табаном.[9]

Током већег дела 18. века (1718-1789), шпанско војничко оружје прављено је по узору на њихове француске савезнике и разликовало се само у детаљима. Тако је шпанска мускета Модел 1857 прављена по узору на француски Модел 1854.[10]

Мускета модел 1757 била је стандардно оружје шпанске пешадије до средине 1790-их. Нови типови уведени су 1789, 1801. и 1807. године.

Мускета модел 1789

[уреди | уреди извор]
Пушка са шпанским табаном, направљена за шпанског краља Карла IV (владао 1788-1808). Од 1789. шпанске војничке мускете поново су опремљене шпанским табаном, који је био чвршћи и лакши за домаћу производњу у Шпанији.

Пешадијска мускета модел 1789 била је дугачка 1,5 метара и имала је чвршћи шпански табан, који је имао дугу традицију коришћења и локалне производње у Шпанији. Усавршена верзија овог табана која је убрзо уведена имала је месингани чанак са штитом против варница.[4]

Следећа је уведена Пешадијска мускета модел 1801, која је заменила шпански табан тзв. мешовитим табаном, који је комбиновао елементе шпанског и француског табана. Мускета модел 1807 била је слична, изузев табана који је имао ојачан ороз, сличан француском.[11][4]

Коњички карабини и коњички пиштољи, уведени заједно са мускетама 1789, 1801. и 1807, имали су исте карактеристике у погледу табана, с тим што су карабини били знатно краћи (119 цм).[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Рид 2016, стр. 17.
  2. ^ Молер 2011, стр. 405-412.
  3. ^ Шартран 2011, стр. 40-41.
  4. ^ а б в г Шартран 2013, стр. 30.
  5. ^ „Spanish Musket”. www.amrevmuseum.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-24. 
  6. ^ „El Armamento Espanol Siglo Xvii A Xix in | PDF | Mosquete | Rifle”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2025-09-24. 
  7. ^ а б в г д Молер 2011, стр. 405.
  8. ^ „EVOLUCIÓN DEL ARMAMENTO LIGERO”. INSTITUTO DE HISTORIA Y CULTURA MILITAR. Приступљено 25. 9. 2025. 
  9. ^ Молер 2011, стр. 406.
  10. ^ Шартран 2013, стр. 29.
  11. ^ „El armamento”. pares.mcu.es (на језику: шпански). Приступљено 2025-09-25. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]