Шпијунажа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шпијунажа као појам означава обавештајне делатности које се састоје од одавања или саопштавања другој особи (или ратној страни, држави или организацији) прикупљених података или чињеница које представљају тајну (војну, службену, економску, индустријску...). Међународно право регулише шпијунажу искључиво у области међународног хуманитарног права док шпијунажа у мирнодопским условима спада под кривично право поједине државе.

Особе које се баве шпијунажом називамо шпијунима, а средства и начини којима они долазе до података су разни: праћење, тајно и неприметно прислушкивање разговора било да су то разговори путем телефона, интернета тј. друштвених мрежа или уживо на јавном месту разговор између две особе тако што се тихо ушуњају,сакрију се или преко врата или зида прислушкују, Крађа писама, туђих податка, па тајно мотрење кретања, рада или неке друге активности посматране стране, достављање података, поверљивих тајних информација, одавање ,потказивање или цинкарење и слично. Шпијуни су често полиглоте, говоре више од два или три страна језика, а неретко у зависности од задатка се прерушавају у нпр. жене, носећи перике, хаљине и шминку, носе одела, глуме да су нека друга особа, имају лажна документа, папире, пасош и личну карту. Труде се да не оставе никакве отиске прстију, да су им ђонови чисти од ципела, носе рукавице, да не пију ништа на јавном месту или догаћају, не причају много, само уколико им се неко обрати итд.

Види још[уреди]