Штампарија Црнојевића

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Насловна страница Цетињског октоиха првогласника (1494) са представом двоглавог орла
Капител старог стуба из Цетињског манастира, са представом двоглавог орла
Фототипско издање Цетињског октоиха петогласника (1494/6) из 1973. године
Отисак клишеа из једног дела

Штампарија Црнојевића или Цетињска штампарија је једна од најстаријих ћириличких и словенских штампарија, а уједно и најстарија српска, односно јужнословенска штампарија, која је радила од 1493. до 1496. године на Цетињу, под управом јеромонаха Макарија и под покровитељством Ђурђа Црнојевића, владара Црне Горе (1490-1496).[1][2]

Оснивање[уреди]

Током друге половине 15. века, штампарска делатност је доживела нагли процват, а међу главним центрима раног штампартва посебно место је заузимала Венеција, престоница Млетачке републике. Захваљујући бројним политичким, економским и културним везама између Млетака и источне обале Јадрана, занимање за штампарску делатност је почело да се шири и међу Јужним Словенима. За време владавине Ивана Црнојевића (1465-1490) осниван је чувени Цетињски манастир (1484) који је постао седиште Зетске митрополије, чиме је постављена основа за развој новог духовног и културног центра у средњовековној Црној Гори.

Посредством својих веза са Млечанима, његов син и наследник Ђурађ Црнојевић (1490-1496) је већ током првих година своје владавине успео да ангажује мајсторе штампаре и прибави опрему ради оснивања прве штампарије, која је започела са радом током 1493. године на Цетињу, а штампање прве књиге је довршено на самом почетку 1494. године. Појавом прве штампарије у последњој слободној српској, односно јужнословенској држави означен је велики цивилизацијски искорак у области културног развоја на југоистоку Европе.

Делатност[уреди]

Захваљујући везама које је стекао женидбом са Јелисаветом Ерицо из угледне млетачке племићке породице, Ђурађ Црнојевић је био у прилици да створи повољне предуслове за набавку штампарске опреме и обуку првих српских штампара. Након набавке штампарске пресе са покретним словима у Венецији, на Цетињу је већ током 1493. године започео рад на штампању прве књиге, која је довршена 4. јануара 1494. године. То је био Цетињски октоих првогласник (I-IV глас). Штампањем је руководио јеромонах Макарије, са неколико сарадника. Током наредне три године штампане су и друге богослужбене књиге. Током рада, цетињски штампари су у домаћој средини израћивали штампарске матрице за иницијале и осталу орнаментику, достигавши висок степен графичког умећа.

Наслови[уреди]

  • Цетињски октоих првогласник - I-IV глас (4. јануара 1494. године, Цетиње)
  • Цетињски октоих петогласник - V-VIII глас (1494/6. године, сачуван у неколико непотпуних примерака)[3]
  • Псалтир са последовањем (22. септембра 1494. године, Цетиње)
  • Требник (молитвеник) - са текстовима за приватна богослужења (крштења, венчања и сл.) - (1496. године, Цетиње)
  • Четворојеванђеље - (1496. године, Цетиње)
  • Цветни триод - са песмама и молитвама које се певају у цркви (од Цвети до прве недеље после Духова) - недовршено издање.

Престанак рада[уреди]

Цетињска штампарија је престала са радом 1496. године услед измењених политичких околности које су наступиле одласком Ђурђа Црнојевића из Црне Горе, након чега је дошло да успостављања посредне, а недуго потом и непосредне турске власти.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Пантић (1993). стр. 135.
  2. ^ Медаковић (1993). стр. 425.
  3. ^ Душанић (1973). стр. 89-93.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]