Штефан Ефенберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Штефан Ефенберг
Лични подаци
Рођење (1968-08-02)2. август 1968.
Хамбург, Западна Немачка
Висина 1,88
Позиција Играч средине терена
Јуниорска каријера
–1974
1974–1986
1986–1987
Брамфелдер СВ
Викторија Хамбург
Борусија Менхенгладбах
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1987–1990
1990–1992
1992–1994
1994–1998
1998–2002
2002–2003
2003–2004
Борусија Менхенгладбах
ФК Бајерн Минхен
Фјорентина
Борусија Менхенгладбах
ФК Бајерн Минхен
Волфсбург
Ал-Араби
73
65
56
118
95
19
15
(10)
(19)
(12)
(23)
(16)
(3)
(4)
Репрезентативна каријера
1988–1990
1991–1998
Немачка до 21
Немачка
5
35
(1)
(5)
Тренерска каријера
2015–2016
2019–2020
СК Падерборн
Уердинген 05

Штефан Ефенберг, рођен 2. августа 1968, је бивши немачки фудбалер који је касније радио као спортски директор КФЦ Уердинген 05.[1] [2] Играо је на позицији везног играча, био је познат по својим лидерским вештинама, асистенцијама, по јаком шуту и физичкој снази, али је такође био темпераментан и контроверзног карактера.[3]

Само у Бундеслиги - где је од најзначајнијих клубова играо за минхенски Бајерн, у шест сезона и у два различита наступа - Ефенберг је прикупио 109 жутих картона, рекорд свих времена у моменту његовог пензионисања. Са Бајерном је освојио три Бундеслиге и био капитен клуба кад су освојили титулу УЕФА Лиге шампиона 2001. године.

У каријери која је прекинута након сукоба са управом, играо је за Немачку више од 30 пута, представљајући нацију на једном Светском првенству и на једном Европском првенству. Његов надимак је Der Tiger („тигар“).

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рођен и одрастао у Ниндорфу, у Хамбургу, 2. августа 1968. године, Штефан Ефенберг је започео своју професионалну каријеру у Борусији из Менхенгладбаха, где је до 20. године постао стандардни првотимац. Ово је привукло интересовање великана Бундеслиге, ФК Бајерн Минхен, где је постигао 19 голова у прве две сезоне након трансфера,[4] иако клуб није успео да освоји ниједан пехар са Ефенбергом у постави.

Када се легендарни Лотар Матеус (који је такође представљао Менхенгладбах) вратио у Бајерн 1992. године, Ефенберг је прешао у ФК Фјорентину. Упркос присуству Данца Брајана Лаудрупа и Аргентинца Габријела Батистуте, Фјорентина је у првој сезони испала из Серије А.

У лето 1994. године, Ефенберг се потом вратио у Гладбах, где се појавио на 118 лигашких утакмица, постигавши 23 гола, пре него што га је Бајерн поново позвао 1998. Ефенбергов други наступ са Баварцима био је много успешнији. У низу је сакупио три титуле у Бундеслиги, а Бајерн је такође стигао до два финала УЕФА Лиге шампиона, од којих је прво био пораз од ФК Манчестер Јунајтед 1:2 1999. године. Бајерн се 2001. вратио у финале са Ефенбергом као капитеном. Постигао је изједначујући гол Бајерна са беле тачке у победи против Валенсије (1–1, победа из пенала). После финала, Ефенберг је проглашен за највреднијег играча УЕФА Лиге шампиона 2000–01.[5] Након његовог одласка, навијачи клуба су га прогласили једним од једанаест највећих играча Бајерна свих времена.[6]

После неупадљивих наступа у ФК Волфсбург,[7] Ефенберг је завршио каријеру у Катару са Спортским клубом Ал-Араби, а саиграч му је био Габријел Батистута. Повремено се појављивао као коментатор немачке телевизије након пензионисања.

Менаџерска каријера[уреди | уреди извор]

Ефенберг је именован за главног тренера ФК Падерборна 13. октобра 2015.[8] Отпуштен је 3. марта 2016.[9]

10. октобра 2019. КФЦ Уердинген 05 представио је Ефенберга као новог спортског директора.[10] После неколико проблематичних месеци[11], превремено се повукао са ове позиције у мају 2020.[12]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Ефенберг је за репрезентацију Немачке одиграо 35 утакмица и постигао пет голова. Дебитовао је 5. јуна 1991. године, у квалификацијама за Европско првенство 1992. против Велса, пошто је одиграо последњих 18 минута у поразу у гостима од 0:1. Одиграо је све утакмице током завршне фазе Европског првенства 1992, чак је постигао и гол у мечу групне фазе, победа над Шкотском од 2:0.

Током утакмице групне фазе против Јужне Кореје на Светском првенству 1994. године, Ефенберг је "показао прст" немачким навијачима на стадиону Котон Боул када је замењен након лошије игре; Немци су тада постигли само један погодак, након што су водили са 3:0.[13] Немачки тренер Берти Фогтс био је толико огорчен овим инцидентом да је сместа најурио Ефенберга из екипе и изјавио да је завршио репрезентативну каријеру.[14] [15]

Ефенберг се није појавио ни на једном другом репрезентативном мечу све до 1998. године, када је накратко враћен у национални тим на неколико пријатељских утакмица на Малти у септембру, што су биле последње две Фогтсове утакмице као селектора репрезентације. Испало је да су то биле његове последње утакмице за Немачку.

Контроверзе и лични живот[уреди | уреди извор]

Ефенберг је у прошлости привлачио пажњу и љутио навијаче и друге играче својим понашањем. 1991. године, пре утакмице Купа УЕФА против тада полупрофесионалног Корк Ситија, Ефенберг је новинарима рекао да је сигуран у победу, рекавши да је везњак Корк Ситија Дејв Бари "попут (свог) деде". Бари је одмазду постигао јер је дао гол при нерешеном резултату екипе 1-1.[16]

Крајем деведесетих Ефенберг је ретко излазио из таблоида, посебно када је напустио супругу Мартину и открио аферу са Клаудијом Струнц, која је у то време била супруга бившег саиграча Томаса Струнца. Касније је играч објавио контроверзну аутобиографију, озлоглашену по свом блатантном садржају - која је укључивала приче о неким другим фудбалским професионалцима, наиме клупском и националном помоћном партнеру, Лотару Матеусу.

2001. Ефенберг је кажњен након што је проглашен кривим за напад на жену у ноћном клубу.[17] Следеће године је наговестио да су незапослени у Немачкој у ствари превише лењи да траже посао и захтевао је да им се смање бенефиције. Интервју је објављен у Плејбоју.[18]

Струнцова и Ефенберг су се венчали 2004. године,[19] а играч је такође имао троје деце из првог брака; пар се потом преселио на Флориду.[20]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

[21]

Клупски наступи Лига Куп Куп лиге Континентални Укупно
Сезона Клуб Лига Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови Утак. Голови
1987–88 Борусија Менхенгладбах Бундеслига 15 1 15 1
1988–89 29 3 2 0 31 3
1989–90 29 6 3 0 32 6
1990–91 Бајерн Минхен 32 9 1 0 8 1 421 10
1991–92 33 10 1 0 4 1 38 11
1992–93 Фјорентина Серија A 30 5 4 2 34 7
1993–94 Серија B 26 7 4 0 30 7
1994–95 Борусија Менхенгладбах Бундеслига 30 7 5 2 35 9
1995–96 31 7 2 1 6 3 402 11
1996–97 29 1 2 0 3 2 34 3
1997–98 28 8 1 0 29 9
1998–99 Бајерн Минхен 31 8 6 3 2 0 12 5 51 16
1999–2000 27 2 5 0 1 0 11 2 44 4
2000–01 20 4 10 1 30 5
2001–02 17 2 4 0 1 0 7 1 29 3
2002–03 Волфсбург 19 3 2 0 21 3
2003–04 Ал-Араби Катар лига 15 4 15 4
Клуб Борусија Менхенгладбах 191 33 15 3 9 5 2161 41
Бајерн Минхен 160 35 17 3 4 0 52 11 2342 49
Фјорентина 56 12 8 2 64 14
Волфсбург 19 3 2 0 21 3
Ал-Араби 15 4 15 4
Укупно Клуб 441 87 42 8 4 0 61 16 55012 111
  • 1 Укључујући 1 меч у 1990 ДФБ-Суперкуп
  • 2 Укључујући 1 меч у 1995 ДФБ-Суперкуп

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

[22]

Репрезентација Немачке
Године Утакмице Голови
1991 4 0
1992 12 2
1993 11 3
1994 6 0
1995 0 0
1996 0 0
1997 0 0
1998 2 0
Укупно 35 5

Репрезентативни голови[уреди | уреди извор]

Скорови и резултати листе прво наводе голове Немачке.
# Датум Место одржавања Противник Скор Резултат Такмичење
1 15. јуна 1992 Идроттспаркен, Норћепинг, Шведска  Шкотска 2–0 2–0 УЕФА Еуро 1992
2 9. септембра 1992 Стадион Паркен, Копенхаген, Данска  Данска 2–1 2–1 Пријатељски
3 14. априла 1993 Рурстадион, Бохум, Немачка  Гана 2–1 6–1 Пријатељски
4 4–1
5 19. јуна 1993 Силвердом, Детроит, Сједињене Државе  Енглеска 1–0 2–1 Куп САД

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Бајерн Минхен

Борусија Менхенгладбах

Фјорентина

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Немачка

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • кикер Бундеслиге тима сезоне: 1990–91, 1991–92, 1994–95, 1995–96, 1996–97, 1997–98, 1999–2000[23] [24] [25] [26] [27] [28] [29]
  • УЕФА тим европског првенства на турниру: 1992
  • ФИФА XI: 1997[30]
  • ЕСМ тим године: 1998–99
  • УЕФА клупски фудбалер године: 2001
  • Бајерн Минхен All-time XI

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lerch, André. „KFC Uerdingen stellt Stefan Effenberg als Manager vor”. Westdeutsche Zeitung (на језику: немачки). Приступљено 2019-10-10. 
  2. ^ Hartmann, Ulrich (20. 5. 2020). „Aus für Stefan Effenberg: Der Kurzzeit-Funktionär wirft hin” (на језику: немачки). SZ. Приступљено 25. 5. 2020. 
  3. ^ Fearon, Matthew (25. 3. 2009). „Dream Teams: Bayern Munich”. The Independent. UK. Приступљено 2. 4. 2011. 
  4. ^ Arnhold, Matthias (2. 9. 2015). „Stefan Effenberg - Matches and Goals in Bundesliga”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 9. 9. 2015. 
  5. ^ „2000/01: Kahn saves day for Bayern”. UEFA.com. Приступљено 2. 4. 2011. 
  6. ^ „Fans name greatest Reds of all time”. FC Bayern. 1. 6. 2005. Приступљено 9. 2. 2010. 
  7. ^ „Effenberg quits Wolfsburg with immediate effect”. ABC News. 3. 4. 2003. Приступљено 2. 4. 2011. 
  8. ^ „Effenberg neuer Trainer des SC Paderborn” (на језику: немачки). Приступљено 13. 10. 2015. 
  9. ^ „SC Paderborn trennt sich von Effenberg” (на језику: немачки). Приступљено 3. 3. 2016. 
  10. ^ Lerch, André. „KFC Uerdingen stellt Stefan Effenberg als Manager vor”. Westdeutsche Zeitung (на језику: немачки). Приступљено 2019-10-10. Lerch, André.
  11. ^ „Hotel hatte keinen Fußballplatz: Effenberg vermasselt KFC-Trainingslager”. www.n-tv.de (на језику: немачки). 15. 1. 2020. Приступљено 25. 5. 2020. 
  12. ^ Hartmann, Ulrich (20. 5. 2020). „Aus für Stefan Effenberg: Der Kurzzeit-Funktionär wirft hin” (на језику: немачки). SZ. Приступљено 25. 5. 2020. Hartmann, Ulrich (20 May 2020).
  13. ^ „Stefan Effenberg”. 123Football. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2005. Приступљено 2. 4. 2011. 
  14. ^ „Doing it his own way”. China Daily. 15. 5. 2003. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2011. Приступљено 2. 4. 2011. 
  15. ^ „Effenberg's day of shame”. UEFA.com. 24. 6. 2002. Приступљено 2. 4. 2011. 
  16. ^ „Cork City 1 – Bayern Munich 1” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2010. 
  17. ^ „Effenberg pays penalty”. BBC Sport. 16. 8. 2001. Приступљено 2. 4. 2011. 
  18. ^ „Scholl hangs up international boots”. BBC Sport. 24. 4. 2002. Приступљено 2. 4. 2011. 
  19. ^ „Matthaeus is 'a real quitter,' says Effenberg”. Sports Illustrated. 2. 5. 2003. Приступљено 2. 4. 2011. 
  20. ^ „Stefan Effenberg bids his final farewell”. Monsters and Critics. 21. 7. 2005. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2011. Приступљено 2. 4. 2011. 
  21. ^ „Effenberg, Stefan” (на језику: немачки). kicker. Приступљено 2. 4. 2011. 
  22. ^ Arnhold, Matthias (2. 11. 2002). „Stefan Effenberg – International Appearances”. RSSSF. Приступљено 2. 4. 2011. 
  23. ^ „Bundesliga Historie 1990/91” (на језику: немачки). kicker. 
  24. ^ „Bundesliga Historie 1991/92” (на језику: немачки). kicker. 
  25. ^ „Bundesliga Historie 1994/95” (на језику: немачки). kicker. 
  26. ^ „Bundesliga Historie 1995/96” (на језику: немачки). kicker. 
  27. ^ „Bundesliga Historie 1996/97” (на језику: немачки). kicker. 
  28. ^ „Bundesliga Historie 1997/98” (на језику: немачки). kicker. 
  29. ^ „Bundesliga Historie 1999/2000” (на језику: немачки). kicker. 
  30. ^ FIFA XI´s Matches - Full Info

 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]