Штефан Ковач (фудбалер)

Штефан Ковач
Штефан Ковач 1971. године
Лични подаци
Датум рођења	(1920-10-02)2. октобар 1920.
Место рођења	Темишвар, Краљевина Румунија
Датум смрти	12. мај 1995.(1995-05-12) (74 год.)
Место смрти	Клуж-Напока, Румунија
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1937—1938 1938—1941 1941 1941—1942 1942—1947 1947—1950 1950—1953	Орадеа Олимпик Шарлроа Рипенсија Темишвар ЧФР Турну Северин Ферар Клуж КФР Клуж Универзитатеа Клуж	9 19 93 52 31	(0) (4) (8) (5) (6)
Тренерска каријера
1952—1953 1954—1955 1956 1957—1958 1959—1960 1960—1962 1962—1967 1967—1970 1971—1973 1973—1975 1976—1979 1980 1981—1983 1986—1987	Универзитатеа Клуж Универзитатеа Клуж Универзитатеа Клуж Универзитатеа Клуж Дермата Клуж КФР Клуж Румунија (пом. тренер) Стеауа Букурешт Ајакс Француска Румунија Румунија Панатинаикос Монако

Штефан Ковач (мађ. Kovács István, рум. Ștefan Covaci; 2. октобар 1920 — 12. мај 1995) био је румунски фудбалски тренер и фудбалер.

Каријера

Ковач је рођен у граду Темишвару. Био је врло добар играч, поседовао је индивидуалну технику и тактичке вештине. Није био позиван у румунску репрезентацију.

Ковач је прве тренерске успехе постигао на челу Стеауе из Букурешта, са којом је освојио првенство Румуније и три купа од 1967. до 1971. године.

Затим је 1971. године преузео од Ринуса Михелса место тренера Ајакса, настављајући и усавршавајући филозофију „тоталног фудбала“. Са Ајаксом је освојио Куп европских шампиона два пута заредом, 1972. и 1973. године. Године 1972. чак је освојио и Интерконтинентални куп, као и први УЕФА Суперкуп 1973. године. Поред тога, предводио је Ајакс до победа у националном купу и првенству 1972. и још једног првенства 1973. године.

Након што је напустио Ајакс 1973. године, Француски фудбалски савез га је позвао да буде тренер А репрезентације. Новинари часописа Франс фудбал питали су га по доласку колико ће времена бити потребно да се од Француске направи велики тим, он је одговорио да за 8-10 година можемо створити добру репрезентацију. Мишел Идалго, његов асистент и наследник, наставио је Ковачев рад и водио Француску до победе на Европском првенству 1984. године.

Након тога, Ковач се вратио у Румунију и постао селектор репрезентације. Касније је водио Панатинаикос и Монако.

Преминуо је 12. маја 1995. године, 12 дана пре него што је Ајакс освојио свој четврти Куп шампиона (тада Лигу шампиона).

Приватно

Када је говорио о свом етничком пореклу, рекао је да је: „Румун по мајци, Мађар по оцу, Јеврејин по баби и деди и мало Србин по прадеди и прабаби“. Његов старији брат Николаје Ковач био је један од ретких играча који су учествовали на сва прва три Светска првенства. Штефан Ковач је говорио пет језика: румунски, мађарски, енглески, француски и немачки језик.

Успеси

Тренер

Универзитатеа Клуж

• Дивизија Б: 1957/58.

Стеауа Букурешт

• Прва лига Румуније: 1967/68.
• Куп Румуније: 1968/69, 1969/70.

Ајакс

• Ередивизија: 1971/72, 1972/73.
• Куп Холандије: 1971/72.
• Куп европских шампиона: 1971/72, 1972/73.
• Суперкуп Европе: 1972.
• Интерконтинентални куп: 1972.

Румунија

• Балкански куп: 1977/80.

Панатинаикос

• Куп Грчке: 1981/82.

Види још

• Тренери који су освојили Куп европских шампиона

Спољашње везе

• Штефан Ковач на веб-сајту Transfermarkt
• Штефан Ковач на веб-сајту Soccerbase