Штитоноше (рибе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Chondrostei
Acipenser oxyrhynchus.jpg
Acipenser oxyrinchus oxyrinchus
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Chondrostei

Штитоноше или рушљави ганоиди (Chondrostei) су група најпримитивнијих кошљориба чије је тело, уместо крљуштима, покривено са пет редова коштаних плочица (по томе су добиле име штитоноше). Скелет им је углавном хрскавичав само што се у пределу лобање образују коштане плоче. Тело им је вретенастог облика, док је репно пераје хетероцеркално (асиметрично). Глава је ка напред оштро извучена па се уста налазе на доњој страни главе и у њима нема зуба. Испод уста налазе се израшаји у виду бркова, који, због слабо развијеног чула вида, представљају главне чулне органе који им помажу у тражењу хране, шкољки и других мекушаца. Већином су веома крупне рибе тако да могу достићи дужину и од неколико метара.

Живе углавном на морском дну, али за време размножавања мигрирају у слатке воде (анадромне врсте). Овај пут је често веома дуг тако да износи од неколико стотина до хиљаду километара. Ова појава указује да су реке примарно станиште ових риба, из кога су касније продрле у мора. Изузетак је кечига која живи искључиво у слатким водама, у Сави и Дунаву, и не мигрира. Женке полажу велики број јаја која се прилепе за камење на месту мреста и ту се и оплоде (спољашње оплођење). После излегања из јаја младе јединке мигрирају низводно у море.

Класификација[уреди]

Ред штитоноша обухвата два подреда:

1. Paleonescoidei, од кога је позната само једна рецентна врста која живи у рекама Африке;

2. јесетре (Acipenseriformes) који обухвата 4 рода са 24 врсте.

  • род Acipenser
    • атлантска јесетра или штирјун (Acipenser sturio) која живи у Атлантском океану и европским морима; може да достигне дужину од 6 m; женка ове врсте полаже око два милиона јаја; од њене икре се прави веома цењен кавијар;
    • Кечига кратконоса - (Acipenser ruthenus) и Кечига дугоноса - (Acipenser nudiventris) су најмања међу рибама штитоношама, достиже дужину до 1 m; женка ове врсте полаже највише до 37 000 јаја; осим у Сави и Дунаву живи и у другим притокама Црног и Каспијског мора;
  • род Huso
    • моруна или белуга (Huso huso), је једна од највећих слатководних риба јер може достићи дужину до 9 m и тежину од око 1.400 kg, од чега око 100 kg отпада на икру од које се, такође, прави кавијар; живи у Црном и Каспијском мору, а у време мреста улази у велике реке које се уливају у ова мора (Волгу, Дунав, Дњепар и др.)
    • Huso dauricus
    • род (Polyodon)
      • лопатара Polyodon spathula, живи у источним деловима САД, има уочљиво продужене вилице

(Извор: http://www.fishbase.org.)

Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]