Шумадијски управни округ
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Шумадијски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Шумадија и западна Србија |
Историјске области | Шумадија (Гружа, Лепеница, Рудничко Поморавље) |
Админ. центар | Крагујевац |
Површина | 2.387 km2 |
Становништво | 2022. |
— број ст. | 269.728 |
— густина ст. | 113 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)34 |
Општине и градови | 7 Град Крагујевац Општина Аранђеловац Општина Кнић Општина Лапово Општина Баточина Општина Рача Општина Топола |
Број насеља | 174 (5 градских и 169 сеоских) |
Званични веб-сајт |
Шумадијски управни округ се налази у централном делу Републике Србије и простире се на 2.387 km². Обухвата један град и шест општина. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 269.728 становника[1] Седиште управног округа је у Крагујевцу. На северу се граничи Градом Београдом, на североистоку са Подунавским округом, на истоку са Поморавским округом, на југу са Рашким округом, на западу са Моравичким округом и на северозападу са Колубарским округом. Име је добио по географској регији Шумадија. Међутим, Шумадијски округ обухвата само мали део Шумадије, која се иначе простире на 5.796 km².
Административна подела
[уреди | уреди извор]Шумадијски управни округ обухвата један град и шест општина.
Назив | Грб | Број становника (2011) | Градоначелник/Председник |
---|---|---|---|
Град Крагујевац | 179.417 | Никола Дашић | |
Општина Аранђеловац | 46.225 | Бојан Радовић | |
Општина Баточина | 11.760 | Дејан Аранђеловић | |
Општина Кнић | 14.237 | Срећко Илић | |
Општина Лапово | 7.837 | Бобан Миличић | |
Општина Рача | 11.503 | Бранко Радосављевић | |
Општина Топола | 22.329 | Драган Живановић |
Привреда
[уреди | уреди извор]Крагујевац је велики индустријски центар у Србији са јаком аутомобилском (ФИАТ Крајслер аутомобили Србија) и војном (Застава оружје) индустријом.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2011. године Шумадијски округ има 293.308 становника, док густина насељености износи 121,9 становника/km². Просечна старост становништва износи 43,66 година. Најмлађу популацију има Крагујевац (41,79 година), док најстарију има Кнић (46,55 година).[2]
Култура
[уреди | уреди извор]У околини Крагујевца налазе се манастири из средњег века, као што су:
- Благовештански манастир Дивостин из 18. века,
- манастир Светог Николе, за кога се верује да је постојао и у време Косовског боја (1389),
- манастир Драча (не зна се поуздано када је настао).
У Крагујевцу је 1833. године основана прва српска гимназија јужно од Саве и Дунава. 1835. године је основан Књажевско-српски театар.
У Крагујевцу у спомен парку Шумарице је споменик стрељаним ђацима и професорима гимназије. У намери да застраше становништво Србије, немачки фашисти су 21. октобра 1941. године за само један дан стрељали у Крагујевцу око 3.000 грађана, а међу њима и око 300 ђака и 18 професора Крагујевачке гимназије, као и 15 дечака од 8 до 15 година старости.
Крагујевац је данас модеран индустријски центар Србије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Veličina, položaj i demografija”. Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Sumadije i Pomoravlja. Приступљено 2023-01-27.