Шупља стена (Авала)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шуплља стена
Административни подаци
Град Београд
Општина Вождовац
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 44°40′31″ СГШ; 20°32′06″ ИГД / 44.67519° СГШ; 20.53495° ИГД / 44.67519; 20.53495Координате: 44°40′31″ СГШ; 20°32′06″ ИГД / 44.67519° СГШ; 20.53495° ИГД / 44.67519; 20.53495
Шуплља стена на мапи Србије
Шуплља стена
Шуплља стена

Шуплља стена је приградско насеље у општини Вождовац, у Београду. Налази 20 километара јужно од Теразија, у шуми на Авали. На планини је смештена ружа ветрова, место са благотворним утицај на здравље, а посебно на респираторни систем.

Карактеристике[уреди]

Насеље је направљено тако да у њему нема стамбених објеката. Ту је изграђен рекреативни комплекс који у периоду од две деценије (1970—1990) прерасла у једну од најпопуларнијих дечјих летовалишта, углавном за групу на одморе у организацији београдских основних школа. Током празничних сезона, комплекс је познат као домаћин неколико хиљада деце. Комплекс покрива површину од 140.000 m2 и обухвата 2 зграде, 14 бунгалова, фудбалске, кошаркашке и одбојкашке терене.

Историја[уреди]

Рудник[уреди]

На Авали се током античког периода интензивно развијало рударство. Археолошка истраживања су показала да су се на авалском подручју од најстаријих времена експлоатисале руде и то највише цинабарит, олово, сребро и жива. Трагови о вађењу цинабарита код Шупље стене сежу до доба касног неолита[1] и винчанске цивилизације,. Сам топоним „Шупља стена“ настао је по шупљинама које су ископали први рудари на овом подручју.[2] Рудник је био основа богатства многим цивилизацијама и народима. Експлоатисали су га захваљујући драгоценој боји циноберу, која је добијана из живине руде цинабарита. На заравни испред рудника некада се налазила топионица. Дефинитивно је затворен, 1972. године, после чега су га посећивали једино спелеолози, који у скорије време успели да отворе један од улаза, док је главни улаз, у подножју, остао затрпан.[3]

Спортско-рекреативни центар[уреди]

Изградња спортско-рекреативног центра започета је 1947. године, а завршена 1976. Тада се у оквиру комплекса на површини од 7.500 m2 изграђени ресторан и сала с 500 метара, амфитеатар са 600 места, двадесетак бунгалова, кабинети, учионице, дискотека, трим-кабинет, ликовни атељеи.[4] Шупља стена је као спортски комплекс је функционисао до 1992[5], када је одлуком Владе Србије место претворено у камп за за избегла и расељена лица, након избијања југословенских ратова.[6]

Шупља стена је постала предмет спора између општине Врачар и српског државног шумарства компаније, „Србијашуме“. Од 2003. објекти су били напуштени[6], али је Влада 2006. одбила да прода много општини. Овај спор је дуго заокупљао пажњу јавности.

Дечје одмаралиште је обновљено и 2012. године поново отворено.[7]

Извори[уреди]

  1. Политика: „Винча – најстарија европска метропола“, J. Каваја, 6.11.2012. приступ 5.7.2013
  2. Градска општина Вождовац: Историја, приступ 4.7.2013
  3. Блиц: „Колевка металургије под Авалом“, Ранко Пивљанин, 3.5.2011, приступ 4.7.2013
  4. Све вести: „Пустош под Авалом“, Илустрована Политика, 3.10.2008, приступ 4.7.2013
  5. Комесаријат за избеглице Република Србија: „Нова шупља стена“, Вечерње Новости, Страна: 29, 12.8.2008, приступ 4.7.2013
  6. 6,0 6,1 Политика: Дечја граја у „Шупљој стени”, 04/08/2008, приступ 4.7.2013
  7. Политика: Основци поново у „Шупљој стени”, Н. Белић, 05.04.2012, пристпу 4.7.2013