Шушњар (Лазаревац)

Координате: 44° 21′ 29″ СГШ; 20° 14′ 25″ ИГД / 44.358° СГШ; 20.240333° ИГД / 44.358; 20.240333
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Шушњар (вишезначна одредница).

Шушњар
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Раст 439
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 29″ СГШ; 20° 14′ 25″ ИГД / 44.358° СГШ; 20.240333° ИГД / 44.358; 20.240333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина182 м
Шушњар на мапи Србије
Шушњар
Шушњар
Шушњар на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Шушњар је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 439 становника.

Положај села[уреди | уреди извор]

Шушњар је мало насеље у непосредној близини Лазаревца, управо на косама западно од њега, а доскора је био заселак Петке. Засновано је на крчевинама густе шуме о почетку прошлога века. Куће су по странама коса. Већи део кућа је на рзвођу Шушњарице и потока Дубоке Јаруге. Насеље је разређеног типа. Шушњар је главни путем подељен на два безимена краја.

Воде[уреди | уреди извор]

Речица Шушњарица утиче у Лукавицу. У селу има два извора; Бабинац и Копљаник, али се вода за пиће и остале домаће потебе користи са бунара. У месту Пољанице непрестано подвире вода, рони у земљу, али се извор никако не јавља.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Њиве и ливаде су помешане. Оне су на местима која се зову: Обренове Ливаде, Кућерине до Лазаревца, Зољара, Велико Брдо, Хајдучка Коса, Грабовица, Дебело Брдо, Велика Ливада, Анатема, Лука и Поље.

Шума је у месту Пределима, а готово свака кућа има свој забран.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

Неко старо гробље било је на Дебелом Брду, од кога данас нема никаквог трага. Ту, на Дебелом Брду, вођене су крваве борбе између српске и аустроуграске војске у Колубарској бици 1914. године.

Име селу[уреди | уреди извор]

Село је добило име по густој шуми у којој је настало због велике количине опалог лишћа у позну јесен, које се у тим крајевима назива „шушањ“ те је село по томе добило своје име, Шушњар.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

Ово насеље се први пут помиње 1818. године, а 1844. године имало је 44 куће са 99 становника. Гробље је у селу на месту на коме је било неко старо гробље. Заветни дан је летњи Св. Никола. данас Шушњар има 16 родова са 60 кућа и једна цигански род са једном кућом.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Шушњар живи 229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,3 година (33,9 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 93 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 253
1953. 269
1961. 260
1971. 355
1981. 347
1991. 609 261
2002. 322 322
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
308 95,65%
Црногорци
  
5 1,55%
Роми
  
4 1,24%
непознато
  
4 1,24%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]