Пређи на садржај

Шуљковац

С Википедије, слободне енциклопедије
Шуљковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2022.584
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 35″ С; 21° 11′ 33″ И / 43.909833° С; 21.1925° И / 43.909833; 21.1925
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина256 m
Шуљковац на карти Србије
Шуљковац
Шуљковац
Шуљковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Шуљковац је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 584 становника (према попису из 2011. било је 643 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Шуљковац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шуљковац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Према попису из 1900. године село је припадало Бунарској општини и имало 94 домаћинстава.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Шуљковац живи 583 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,4 година (45,5 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1900. 646
1948. 958
1953. 997
1961. 1.001
1971. 925
1981. 881
1991. 798 786
2002. 695 704
2011. 643
2022. 584
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
 
 693 99,71%
Словенци
 
 1 0,14%
непознато
 
 1 0,14%
Шуљковац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 41 41 43 41 44 44 44 46 47 50 49 48
Пореске главе* - 45 44 52 50 50 54 55 51 52 53 52
Арачке главе** 87 91 92 97 105 109 116 127 122 128 129 129
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 1
  
  
 3
80+ 18
  
  
 22
75—79 19
  
  
 36
70—74 37
  
  
 31
65—69 14
  
  
 21
60—64 16
  
  
 20
55—59 24
  
  
 10
50—54 29
  
  
 29
45—49 30
  
  
 30
40—44 22
  
  
 17
35—39 12
  
  
 17
30—34 16
  
  
 15
25—29 20
  
  
 16
20—24 27
  
  
 22
15—19 16
  
  
 15
10—14 16
  
  
 23
5—9 14
  
  
 13
0—4 13
  
  
 11
Просек : 45,5 47,4
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 175 190 227 230 233 216 199


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 41 44 23 26 25 24 9 4 2 1 3,49
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 301 70 202 26 3 0
Женски 304 42 203 58 1 0
УКУПНО 605 112 405 84 4 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 181 105 0 0 39
Женски 111 89 0 0 10
Укупно 292 194 0 0 49
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 12 4 2 9
Женски 0 0 1 0 1
Укупно 3 12 5 2 10
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 1 0 2
Женски 0 1 1 1 6
Укупно 0 1 2 1 8
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 1
Женски 0 1 0 0
Укупно 3 1 0 1

Шуљковачка вода

[уреди | уреди извор]

Село је почетком двехиљадитих постало познато по открићу извора пијаће воде богате сумпором и селеном која благотворно утиче на проблема са песком и камењем у бубрезима и жучној кеси, делује умирујуће на нервни систем и помаже у лечењу појединих кожних болести.[7] Прва чесма је отворена у центру села код игралишта ФК Слобода, а тренутно постоји и неколико извора на приватним парцелама из којих многи захватају и користе за кување и против здравствених проблема.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  3. ^ „Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1900. године”. Статистика Краљевине Србије. Београд: Управа државне статистике. XXIII: 272. 1903. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Милетић, Н.. „Редови пред извором у Шуљковцу”. Politika Online. Приступљено 2024-01-23. 
  8. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 23. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шуљковац&oldid=31671243”