Шљука ливадарка
| Шљука ливадарка | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Charadriiformes |
| Породица: | Scolopacidae |
| Род: | Gallinago |
| Врста: | G. media
|
| Биномно име | |
| Gallinago media (Latham, 1787)
| |
| |
| Range of G. media Ареал гнежђења Ареал зимовања
| |
| Синоними | |
|
Capella media (Latham, 1787) | |
Шљука камењарка (лат. Gallinago media) је мала здепаста птица водених станишта из рода Gallinago. Становиште ове птице за гнежђење су мочваре и влажне ливаде са кратком вегетацијом у североисточној Европи, укључујући северозападну Русију. Шљуке камењарке су селице, зимују у Африци. Европска популација за размножавање је у наглом опадању.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Шљука камењарка је описао енглески природњак Џон Латам 1787. године под биномним називом Scolopax media.[2][3][4] Име садашњег рода Gallinago је неолатинског порекла за шумску шљуку или шљуку, од латинског gallina, „кокошка“ и суфикса -ago, „подсећа“. Специфична реч media на латинском значи „средња“, јер је ова врста средње величине између шумске шљуке и барске шљуке . [5]
Опис
[уреди | уреди извор]
Са 26-30 цм у дужини и 42-50 цм распону крила, одрасле јединке су само мало веће, али много крупније од барске шљуке и имају краћи кљун. Тело је пегаво смеђе на врху и пругасто доле. Имају тамну пругу кроз око. Крила су широка, а у лету је видљива бледа трака на крилима.
Глас је описан као слабо "yeah". Звуци група за парење могу се чути на великим удаљеностима (више од 300 м) и звуче као мешавина звукова ксилофона на навијање.
Понашање и екологија
[уреди | уреди извор]
Птице су познате по својим брзим, непрекидним способностима лета на огромним удаљеностима.[6] Могу да лете до 97 км/ч, при чему истраживачи проналазе мало доказа о помоћи ветра. Забележено је да неки лете без престанка 84 сата преко 6.760 км на надморским висинама до 8.700 метара.[7] Њихова крила нису посебно аеродинамична, недостају им шиљати врхови, и обично се не заустављају да се хране иако имају прилике. Птице се уместо тога ослањају на залихе масти.[6]
У сумрак током сезоне парења, мужјаци се појављују на скупљалишту за парење (арени), стојећи усправно са надутим грудима и раширеним репом. Могу скакати у ваздух и производити разне звуке, кликтање, зујање и звиждуке док се приказују. Три до четири јаја се полажу у добро скривено гнездо на земљи.
Ове птице се хране у меком блату, испитујући или скупљајући храну прегледом терена. Углавном једу инсекте и глисте, а повремено и биљни материјал. Тешко их је видети, добро су камуфлирани у свом станишту. Када их истерају из склоништа, лете праволинијски на значајну удаљеност пре него што се врате у вегетацију.
Миграција
[уреди | уреди извор]Током својих сезонских миграција између Шведске и подсахарске Африке, шњуке ливадарке праве непрекидне летове од 4.000 до 7.000 км, у трајању од 60–90 сати. Током ових летова, шљуке ливадарке су више пута мењале висину око зоре и сумрака, између просечних висина крстарења од око 2.000 м (надморске висине) ноћу и око 4.000 м током дана. Већина птица је редовно летела на 6.000 м, а једна птица је достигла 8.700 м, што је вероватно највећа висина икада забележена за птицу селидбу.[8]
Фосили
[уреди | уреди извор]Фосили шљуке ливадарке откривени су у Северној Каролини, а датирају из периода пре око 4,465 милиона ± 0,865 милиона. Ово указује на то да се птица у неком тренутку морала преселити преко Атлантског океана.[9]
Статус
[уреди | уреди извор]Процењено је да је 2012. године у Скандинавији било између 15.000 и 40.000 шљука ливадарки, а у западном Сибиру и североисточној Европи између 450.000 и 1.000.000. Врста доживљава пад популације, првенствено због губитка станишта, као и због лова у источној Европи и у свом афричком подручју зимовања. Међународна унија за заштиту природе класификује ову врсту као „скоро угрожену“. Шљука ливадарка је једна од врста на које се примењује Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица водених станишта (AEWA).[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2017). „Gallinago media”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22693093A111105264. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T22693093A111105264.en
. Приступљено 11. 11. 2021.
- ^ Latham, John (1787). Supplement to the General synopsis of birds. London: Leigh & Sotheby. стр. 292.
- ^ Latham, John (1785). A general synopsis of birds. Volume 3 Part 1. 3. London: Leigh & Sotheby. стр. 133.
- ^ Peters, J.L, ур. (1934). Check-list of Birds of the World. Volume 2. 2. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 275.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 170, 244. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ а б Klaassen, Raymond H G; Alerstam, Thomas; Carlsson, Peter; Fox W., James; Lindström, Åke (2011). „Great flights by great snipes: long and fast non-stop migration over benign habitats”. Biology Letters. 7: 833—835.
- ^ Liljemalm, Anna (30. 6. 2021). „Dubbelbeckasinen slår höjdrekord”. Forskning & Framsteg (на језику: Swedish). Приступљено 30. 6. 2021.
- ^ Lindström, Åke; Alerstam, Thomas; Andersson, Arne; Bäckman, Johan; Bahlenberg, Peter; Bom, Roeland; Ekblom, Robert; Klaassen, Raymond H.G.; Korniluk, Michał (август 2021). „Extreme altitude changes between night and day during marathon flights of great snipes”. Current Biology. 31 (15): 3433—3439.e3. Bibcode:2021CBio...31E3433L. ISSN 0960-9822. PMID 34197730. doi:10.1016/j.cub.2021.05.047 .
- ^ „†Capella media Latham 1787 (snipe)”. Fossilworks: Gateway to The Paleobiology Database. Приступљено 12. 06. 2025.
- ^ „Agreement Text and Annexes” (PDF). Agreement on the Conservation of African - Eurasian Migratory Waterbirds (AEWA). новембар 2015. Приступљено 12. 06. 2025.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Lindström, Å.; Alerstam, T.; Bahlenberg, P.; Ekblom, R.; Fox, J.W.; Råghall, J.; Klaassen, R.H.G. (2016). „The migration of the great snipe Gallinago media: intriguing variations on a grand theme” (PDF). Journal of Avian Biology. 47 (3): 321—334. doi:10.1111/jav.00829.
- Løfaldli, L.; Kålås, J.A.; Fiske, P. (1992). „Habitat selection and diet of Great Snipe Gallinago media during breeding”. Ibis. 134 (1): 35—43. doi:10.1111/j.1474-919X.1992.tb07227.x.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шљука ливадарка у Приручнику птица света (потребна претплата)
- Gallinago media на BirdLife.org (језик: енглески)
- „Gallinago media”. Avibase.
- „Шљука ливадарка”. Internet Bird Collection.
- Шљука ливадарка фото галерија на VIREO (Drexel University)
- Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
- Аудио запис на Xeno-canto.
- Шљука ливадарка media at ARKive
