Абдикација

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Абјурација)
Документ Наполеонове абдикације

Абдикација (лат. abdicatio — „одрицање, одступ, оставка”) чин је добровољног одрицања од неке функције, звања или части, нарочито престола.

Кроз историју су постојале различито мотивисане абдикације. У Османском царству — у којем преношење власти наследством никад није било формално прописано — био је то уобичајени поступак султана који су абдицирали у корист својих синова, те им тако гарантовали останак на власти.

У Европи владари су абдицирали из верских, политичких или личних разлога. Верска мотивација абдикације била је уобичајена у доба ширења протестантизма, политичка мотивација посебно у револуционарним годинама 1848/1849. Лични разлози најчешће су укључивали уставом или обичајима недозвољене бракове.

Познате абдикације[уреди | уреди извор]

Абдикација Карла V
Абдикација Лудовика Манина, дужда од Венеције
Наполеонова абдикација
Абдикација Педра I
Абдикација Тиба, краља Бурме
Абдикација Николаја II
Тарквиније Охоли 510. п. н. е. [1]
Корнелије Сула 79. п. н. е. [2]
Диоклецијан 305. [3]
Исак I Комнин 22. новембар 1059. [4]
Хуејцунг 18. јануар 1126. [5]
Алберт Медвед 1169. [6]
Стефан Немања 25. март 1196. [6]
Владислав III Пјаст 1206. [6]
Џон Бејлиол 1296. [6]
Јован VI Кантакузин 1355. [6]
Ричард II Плантагенет 29. септембар 1399. [6]
Ерик VII од Данске 1439. [6]
Амадеус VIII од Савоје 1440. [6]
Мурат II 1444. и 1445. [6]
Карло V 1555—1556. [6]
Кристина од Шведске 6. јун 1654. [6]
Мери Стјуарт 24. јул 1567. [6]
Јан II Казимир 1668. [6]
Џејмс II Стјуарт 1688. [6]
Август II Јаки 1706. [6]
Филип V Шпански 1724. [6]
Виктор Амадеус II од Сардиније 1730. [6]
Ахмед III 1730. [6]
Карло VII Напуљски 1759. [6]
Станислав II Август Поњатовски 1795. [6]
Ћинлунг 9. фебруар 1796. [6]
Карло Емануел IV од Сардиније 4. јун 1802. [6]
Франц II, цар Светог римског царства 6. август 1802. [6]
Карло IV од Шпаније 19. март 1808. [6]
Жозеф Бонапарта 6. јун 1808. [6]
Густав IV Адолф 29. март 1809. [6]
Луј Бонапарта 2. јул 1810. [6]
Наполеон I Бонапарта 4. април 1814. и 22. јун 1815. [6]
Виктор Емануел I 13. март 1821. [6]
Шарл X Филип 2. август 1830. [6]
Педро IV од Португала 28. мај 1826. [6]
Педро I од Бразила 7. април 1831. [6]
Мигел I од Португала 26. мај 1834. [6]
Милош Обреновић 1. јун 1839. [6]
Вилем I 7. октобар 1840. [6]
Михаило Обреновић 25. август 1842. [6]
Луј-Филип I 24. фебруар 1848. [6]
Лудвиг Аугуст од Вителсбаха 21. март 1848. [6]
Фердинанд I од Аустрије 2. децембар 1848. [6]
Карло Алберт 23. март 1849. [6]
Александар Карађорђевић 13. децембар 1858. [6]
Леополд II Тоскански 21. јул 1859. [6]
Изабела II од Шпаније 25. јун 1870. [6]
Амадео I од Шпаније 11. фебруар 1873. [6]
Александар I Батенберг 7. септембар 1886. [6]
Милан Обреновић 6. март 1889. [6]
Лилијуокалани 17. јануар 1893. [6]
Пу-ји 12. фебруар 1912. [6]
Николај II Александрович 15. март 1917. [6]
Вилхелм II Немачки 9. новембар 1918. [6]
Рама VII 2. март 1935. [6]
Едвард VIII од Уједињеног Краљевства 11. децембар 1936. [6]
Карол II Румунски 6. септембар 1940. [6]
Реза Шах Пахлави 16. септембар 1941. [6]
Виктор Емануел III 9. мај 1946. [6]
Михај Румунски 30. децембар 1947. [6]
Вилхелмина од Холандије 4. септембар 1948. [6]
Леополд III од Белгије 16. јул 1951. [6]
Фарук I 26. јул 1952. [6]
Фуад II 18. јун 1953. [6]
Шарлота од Луксембурга 12. новембар 1964. [6]
Јулијана од Холандије 30. април 1980. [6]
Жан од Луксембурга 7. октобар 2000. [6]
Нородом Сиханук 7. октобар 2004. [6]
Џигме Синге Вангчук 15. децембар 2006. [6]
Папа Бенедикт XVI 28. фебруар 2013. [6]
Беатрикс од Холандије 29. јануар 2013. [6]
Хамад Бин Халифа 25. јун 2013. [6]
Алберт II од Белгије 21. јул 2013. [6]
Хуан Карлос I од Шпаније 19. јун 2014. [6]
Маргарета II од Данске 14. јануар 2024. [6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dornberg 1996, стр. 28.
  2. ^ Loewenstein 1973, стр. 82.
  3. ^ Rasche 1785, стр. 285.
  4. ^ Finlay 1854, стр. 15.
  5. ^ Ebrey 1999, стр. 150.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј [[#CITEREF|]].

Литература[уреди | уреди извор]

  • Dornberg, John (1996). Western Europe. Oryx Press. ISBN 9780897749435. 
  • Ebrey, Patricia Buckley (1999). The Cambridge Illustrated History of China. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66991-7. 
  • Finlay, George (1854). History of the Byzantine and Greek Empires from 1057–1453. William Blackwood & Sons. 
  • Loewenstein, Karl (1973). The governance of Rome. Springer. ISBN 9789024714582. 
  • Rasche, Johann Christoph (1785). Lexicon universae rei numariae veterum et praecipue Graecorum ac Romanorum cum observationibus antiquariis geographicis chronologicis historicis criticis et passim cum explicatione monogrammatum. libraria Gleditschia. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Абдикација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абдикација&oldid=27557499”