Авалит

С Википедије, слободне енциклопедије

Авалит је минерал који припада врсти илита. Име је добио по планини Авали, јужно од Београда у Србији, где је нађен. То је минерал који се обично налази са кварцом и доломитом, будући да су налазишта у Србији на истим локалитетима.

Зелене је боје, први га је пронашао и пријавио проналазак 1884. године српски хемичар Сима Лозанић.

Састав авалита[уреди | уреди извор]

једињење формула процентни удео (%)
силицијум-диоксид SiO2 54,66
алуминијум(III)-оксид Al2O3 20,46
хром(III)-оксид Cr2O3 10,88
гвожђе(III)-оксид Fe2O3 1,80
магнезијум-оксид MgO 2,06
калијум-оксид K2O 4,61
вода H2O 5,66

Историјат[уреди | уреди извор]

Авалит је пронашао Сима Лозанић у авалским хидротермалним кварцитима са цинабаритом и он му је и дао назив. Први пут је анализирао овај минерал 1884. године, али тада није имао чист узорак, па је поновио анализу 1893. Тада је узорак био у виду зеленог праха. Лозанић је одредио хемијску формулу авалита као: (H2Al2Si3O10)•H2K4MgSi3O10, односно описао га је као алуминосиликат хрома и калијума, али га је редефинисао Стангачиловић 1956. године као хромни илит.

Наведени састав минерала одговара узорку који је сушен на температури која прелази 100 °C. и који је испран хлороводоничном киселином. Реагује само с флуороводоничном киселином

З. Максимовић је 1957. године потврдио да је Лозанић био у праву када је 1884. пронашао да су милошин и александролит настали распадањем авалита, при чему се издвајају алкалије и део силицијум-диоксида.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бојовић, С. Сима Лозанић (1847—1935). Едиција Најзнаменитији Срби. коло 1, Великани науке. Принцип: Београд. . 1996. ISBN 978-86-82273-04-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]