Ԓ (слово ћирилице)
| Ћирилично слово Ԓ | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Позиција у Уникоду | |||||
| Велико: U+0512 | |||||
| Мало: U+0513 | |||||
| Слова српске азбуке | |||||
| А | Б | В | Г | Д | Ђ |
| Е | Ж | З | И | Ј | К |
| Л | Љ | М | Н | Њ | О |
| П | Р | С | Т | Ћ | У |
| Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Слова осталих словенских језика | |||||
| А́ | А̀ | А̄ | Ґ | Ґ | Ѓ |
| Ѓ | Ѐ | Е́ | Е̄ | Ё | Є |
| З́ | Ѕ | Ѝ | И́ | І | Ї |
| Й | Ќ | О́ | О̀ | Ō | С́ |
| У́ | У̀ | Ў | Щ | Ъ | Ы |
| Ь | Э | Ю | Я | ||
| Слова несловенских језика | |||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ |
| Ҕ | Ӻ | Ӷ | Г̧ | Г̑ | Ԁ |
| Ԃ | Ꚉ | Ԭ | Ԫ | Ꚁ | Ӗ |
| Ӂ | Җ | Ӝ | Ԅ | Ӟ | Ҙ |
| З̌ | З̱ | З̣ | Ԑ | Ӡ | З́ |
| Ԇ | Ꚅ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ |
| Ӄ | Ҡ | Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ |
| Ӆ | Ԓ | Ԡ | Ԉ | Ԕ | Ӎ |
| Ӊ | Ң | Ӈ | Ԩ | Ҥ | Ԣ |
| Ԋ | Ӧ | О̃ | Ө | Ӫ | Ҩ |
| Ԥ | Ҧ | Ҏ | Р̌ | Ԗ | Ҫ |
| Ԍ | Ҭ | Ꚑ | Ԏ | Ӯ | Ӱ |
| Ӳ | Ү | Ү́ | Ұ | Х̑ | Ҳ |
| Ӽ | Ӿ | Һ | Ꙡ | Ҵ | Ҷ |
| Ӵ | Ӌ | Ҹ | Ꚇ | Ꚓ | Ҽ |
| Ҿ | Ы̄ | Ӹ | Ы̆ | Ҍ | Ӭ |
| Э̆ | Э̄ | Э̇ | Ю̆ | Ю̈ | Ю̄ |
| Є̈ | Я̆ | Я̄ | Я̈ | Ԙ | Ԝ |
| Ӏ | |||||
| Историјска слова | |||||
| Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ꙋ | Ѡ | Ѽ |
| Ѿ | Ҁ | Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ |
| Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ | Ѱ |
| Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | Ꚏ | Ꚗ |
| Ꙥ | Ꙧ | Ꙣ | Ꙑ | Ꙭ | Ꙩ |
| ꙮ | |||||
| Сва слова ћирилице | |||||
Ԓ ԓ (искошено: Ԓ ԓ) је слово ћириличног писма. Његов облик је изведен од ћириличног слова Л додавањем кукице на доњи део десне ноге.
Користи се код Чукота, а у неким публикацијама и код Ителмена и Ханта. У сва три ова језика, представља безвучни алвеоларни латерални фрикатив /ɬ/, као што је изговор ⟨ll⟩ у велшком језику.
Ԓ ԓ је званично додат у чукотску азбуку крајем 1980-их.[1] Слово је први пут коришћено у приручнику чукотског језика који је објављен 1996. године (Ԓыгъоравэтԓьэн йиԓыйиԓ), замењујући ћирилично слово Л како би се смањила забуна због различитог изговора руског слова истог облика.
Ԓ ԓ је деветнаесто слово језика Ителмен, уведено са новом ћирилицом током 1984–1988. У неким публикацијама, замењен је са Ԯ ԯ.[2]
Ԓ ԓ се користи у хантијском од 1990. године.[3] Ԓ ԓ и Ԯ ԯ се сматрају варијантама истог слова у хантијском језику; њихова употреба зависи од одређеног издавача.
Рачунарски кодови
[уреди | уреди извор]| Знак | Ԓ | ԓ | ||
|---|---|---|---|---|
| Назив у Уникоду | CYRILLIC CAPITAL LETTER EL WITH HOOK |
CYRILLIC SMALL LETTER EL WITH HOOK | ||
| Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
| Уникод | 1298 | U+0512 | 1299 | U+0513 |
| UTF-8 | 212 146 | D4 92 | 212 147 | D4 93 |
| Нумеричка референца знака | Ԓ | Ԓ | ԓ | ԓ |
Варијантне форме
[уреди | уреди извор]



Слово има два варијантна облика: оригинални где је кукица попут малог зареза, и други где је кукица приметно вири испод основне линије.
Слична слова
[уреди | уреди извор]- Ԯ ԯ : Ћирилично слово Л са силазним словом
- Ӆ ӆ : Ћирилично слово Л са репом
- Ԡ ԡ : Ћирилично слово Л са кукицом у средини
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Burykin, A. A. (2000). Изучение фонетики языков малочисленных народов Севера России и проблемы развития их письменности [Research in phonetics of the North Russian Indigenous Languages and the Problems of Development of Their Writing Systems] (PDF). Язык и речевая деятельность (Language and Speech Activity) (на језику: руски). СПб.. 3: 150—180. ISSN 1560-2974.
- ^ Историко-этнографическое учебное пособие по ительменскому языку. Краснодар, 2005.
- ^ Koshkareva, N. B. (2013). Актуальные вопросы совершенствования хантыйской графики и орфографии [Topical issues of perfection of the Khanty script and orthography] (PDF). Вестник угроведения (на језику: руски). Обско-угорский институт прикладных исследований и разработок. 3 (14): 60. ISSN 2220-4156.