1,2-Dihloropropan

Из Википедије, слободне енциклопедије
1,2-Dihloropropan[1]
IUPAC ime
Drugi nazivi Propilen dihlorid
Identifikacija
CAS registarski broj 78-87-5 ДаY
PubChem[2][3] 6564
ChemSpider[4] 6316 ДаY
UNII RRZ023OFWL ДаY
KEGG[5] C19034
ChEMBL[6] CHEMBL44641 ДаY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H6Cl2
Molarna masa 112.99 g mol−1
Agregatno stanje Bezbojna tečnost
Miris Sličan hloroformu
Gustina 1,156 g/cm3
Tačka topljenja

−100 °C, 173 K, -148 °F

Tačka ključanja

95-96 °C, 368-369 K, 203-205 °F

Rastvorljivost u vodi 0,26 g/100 mL (na 20 °C)
Hazardi
R-oznake R11 R20/22
S-oznake S16 S24
Tačka paljenja 16 °C (61 °F; 289 K)
557 °C (1.035 °F; 830 K)
Eksplozivni limiti 3.4%-14.5%[7]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
860 mg/kg (miš, oral)
1947 mg/kg (pacov, oralno)
2000 mg/kg (zamorac, oralno)[8]
LC50 (LC50)
2000 ppm (pacov, 4 hr)
720 ppm (miš, 10 hr)
2980 ppm (pacov, 8 hr)[8]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 75 ppm (350 mg/m3)[7]
REL (preporučeno)
Ca[7]
IDLH (neposredna opasnost)
Ca [400 ppm][7]

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

1,2-Dihloropropan je organsko jedinjenje koje se klasifikuje kao organohlorid. On je bezbojna, zapaljiva tečnost, koja se dobija kao nusproizvod pri proizvodnji epihlorohidrina.[9]

Upotreba[уреди]

1,2-Dihloropropan je intermedijar u produkciji perhloroetilena i drugih hlorisanih hemikalija.[9] On se nekad koristio kao fumigant zemljišta, hemijski intermedijer, kao i industrijski rastvarač u sredstvima za skidanje boje i lakovima ali su neke od tih upotreba prekinute.[10]

Reference[уреди]

  1. 1,2-Dichloropropane at Sigma-Aldrich
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res. 40 (Database issue): D1100—7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 NIOSH Džepni vodič hemijskih hazarda 0534
  8. 8,0 8,1 „Propylene dichloride”. Immediately Dangerous to Life and Health. National Institute for Occupational Safety and Health (NIOSH). 
  9. 9,0 9,1 Manfred Rossberg, Wilhelm Lendle, Gerhard Pfleiderer, Adolf Tögel, Eberhard-Ludwig Dreher, Ernst Langer, Heinz Rassaerts, Peter Kleinschmidt, Heinz Strack, Richard Cook, Uwe Beck, Karl-August Lipper, Theodore R. Torkelson, Eckhard Löser, Klaus K. Beutel, Trevor Mann “Chlorinated Hydrocarbons” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2006, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a06_233.pub2.
  10. ToxFAQs for 1,2-Dichloropropane