1. херцеговачка моторизована бригада (Требиње)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
1. херцеговачка моторизована пешадијска бригада (Требиње)
Постојање1992—1995.
Место оснивања:
Требиње
Формацијабригада
Јачина6.000[1]
просечно: 4.000[1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаМедаља Петра Мркоњића
Команданти
КомандантОбрад Вичић (1992)
Командант 2Ратко Станић (1992)
Командант 3Миладин Прстојевић (1992)
Командант 4Богдан Ковач (1992-95)

1. херцеговачка моторизована пешадијска бригада (Требиње) је била јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Бригада је основана 28. јуна 1992. у Требињу. Бригада је наследница 472. моторизоване бригаде Подгоричког корпуса 2. оперативне групе Југословенске народне армије. Требињска бригада је током рата имала 258 погинулих бораца.[1]

Организација[уреди]

Окосницу бригаде су чинили шест пешадијских моторизованих батаљона, топовски артиљеријски дивизион 130мм и артиљеријски дивизион 105мм. Бригада је још имала приштапске јединице, чету војне полиције, извиђачку чету и јединице за подршку.

Бригада је била попуњена резервним официрима, подофицирима и војним обавезницима.

Ратни пут[уреди]

1992.[уреди]

Током априла и маја, Требињска бригада, још увек као 472. бригада ЈНА, водила је жестоке борбе за неретљанску долину са хрватским и бошњачким снагама. Услед повлачења јединица ЈНА из Србије и Црне Горе 19. маја и јаких непријатељских напада, бригада губи контролу над долином Неретве, селима Слано и Равно. Нова линија одбране простирала се на преко 60 км, а Бобанска површ са двадесетак српских села остаје небрањена. Током октобра, услед повлачења Војске Југославије са Конавла, бригада формира додатни батаљон од бораца из радне обавезе и полицијског састава, али хрватске снаге разбијају батаљон и, окружујући трећи моторизовани батаљон, заузимају стратешку коту Влаштице чиме се окончавају веће борбе на требињском ратишту 1992.

Упркос губитку важних кота и објеката, Требињска бригада је током 1992. успела да утврди линију одбране и одбрани град Требиње. Према анализи Дејвида Ц. Избија (David C. Isby), аналитичара ЦИА-е, борци бригаде су се жилаво бранили и одбранили[2]:

The fact that a single VRS brigade stretched over 40 kilometers of front held off repeated HV attacks from July to September - while nearly breaking the HV front during August - speaks volumes about the tenacity of the Serb defense.

Чињеница да је једна ВРС бригада, растегнута на фронту од преко 40 километара, осујетила сталне нападе ХВ од јула до септембра - успут замало пробијајући фронт ХВ током августа - довољно говори о истрајности српске одбране.

1993—1994.[уреди]

Од завршетка борби против хрватско-муслиманских снага у новембру претходне године, па до напада на хрватске положаје у августу 1995, бригада је провела време у борбама слабијег интензитета. Током ратних дејстава на другим ратиштима, бригада је слала борбене групе, и то у области: Осаница код Фоче, Горажде, Нишићка висораван, Трескавица, Калиновик и Улог, Сељани, Борашница и Борачко језеро, Грахово и Гламоч.

1995.[уреди]

Након слома Републике Српске Крајине у хрватској операцији Олуја почетком августа 1995, у Требињу је међу становништвом завладала паника. Народ је веровао у продају Требиња у дипломатским преговорима, а колоне возила су почеле да гуше путеве ка Билећи и Црној Гори.[3] Желећи да спречи преливање хрватског напада на Требиње, команда Херцеговачког корпуса планира напад на заузети део предратне требињске општине и то на правцима Пољице - Рапти - Баљивац - Бобанска површ, Хум - Завала - Запланик и Љубово - Сливница - Главска. Напад је почео 12. августа, а завршио се 30. августа. Снаге требињске бригада су биле ојачане са неколико стотина бораца из Сарајевско-романијског корпуса, али је напад пропао. Током борби погинуло је 19 бораца Требињске бригаде, 6 на Липцу 12. августа, 7 у Пољицу и 6 на Џиварском 30. августа, док је 57 рањено.[3]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]