1. октобар
1. октобар (1.10.) је 274. дан у години по грегоријанском календару (275. у преступној години). До краја године има још 91 дан.
Догађаји
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 331. п. н. е. — У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III.
- 1777 — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала.
- 1910 — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.
- 1914 — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.
- 1918 — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.
- 1926 — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.
- 1928 — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.
- 1938 — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.
- 1943 — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.
- 1946 — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.
- 1949 — Проглашена НР Кина.
- 1979 — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.
- 1982 — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита.
- 1988 — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.
- 1989 — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца.
- 1996 — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.
- 1997 — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.
- 1999 — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.
- 2000 — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.
- 2000 — Одбојкаши репрезентације Југославије победом над Русијом 3:0 освојили су златну медаљу на Олимпијским играма у Сиднеју.
- 2017 — Одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва.
Рођења
- 1207 — Хенрик III, енглески краљ (†1272)
- 1685 — Карло VI, цар Светог римског царства (†1740).
- 1754 — Павле I Петрович Романов, руски цар, син и наследник Катарине Велике.
- 1892 — Аница Савић Ребац, српска књижевница и класични филолог. (†1953).
- 1903 — Владимир Хоровиц, амерички пијаниста руског порекла. (†1989).
- 1909 — Ото Кум, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и добитник Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима.
- 1918 — Марија Црнобори, југословенска глумица. (†2014).
- 1922 — Бранко Пешић, политичар и државник, председник Скупштине града Београда (†1986).
- 1922 — Чен-Нинг Јанг, кинески физичар.
- 1930 — Ричард Харис, ирски глумац. (†2002).
- 1945 — Харис Силајџић, бошњачки политичар.
- 1953 — Грете Вајц, норвешка атлетичарка. (*2011)
- 1954 — Љубомир Травица, српски одбојкашки тренер.
- 1956 — Андрус Ансип, естонски политичар.
- 1959 — Зуфер Авдија, југословенски кошаркаш.
- 1965 — Андреа Гардини, италијански одбојкаш.
- 1966 — Џорџ Веа, либеријски фудбалер.
- 1967 — Слободан Бранковић, југословенски атлетичар.
- 1981 — Жулио Баптиста, бразилски фудбалски репрезентативац.
- 1972 — Катарина Ребрача, српска манекенка.
- 1975 — Марко Видојковић је српски писац.
- 1975 — Золтан Себешћен, немачки фудбалер, мађарског порекла.
- 1977 — Вилијам Приди, амерички одбојкаш.
- 1983 — Мирко Вучинић, црногорски фудбалер.
- 1988 — Кариба Хајн, аустралијска глумица.
- 1991 — Тимоти Колоџиејчак, француски фудбалер.
Смрти
- 1684 — Пјер Корнеј, француски писац. (*1606).
- 1957 — Иван Ђаја, српски биолог и физиолог. (*1884).
- 1970 — Петар Коњовић, српски композитор класичне музике. (*1883).
- 1984 — Благоје Марјановић, српски и југословенски фудбалер.
- 1988 — Павле Вуисић, српски филмски глумац. (*1926).
- 1999 — Мирослав Чангаловић, доајен београдске оперске сцене. (*1921).
- 1986 — Дражен Ричл, певач и гитариста Црвене Јабуке, један од њених оснивача. (*1962).
- 2018 — Шарл Азнавур, француски музичар и глумац. (*1924).
Празници и дани сећања
- 1878 — У Нишу отворена прва гимназија, у прву школску годину уписано 49 ученика.
- 1924 — Радио Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић са предајника у Раковици емитовали и концерте уз учешће певача Београдске опере. У знак сећања на прво емитовање, 1. октобар установљен као дан Радио-телевизије Србије.
- 1949 — У Пекингу проглашена Народна Република Кина на челу с Мао Цедунгом. За првог премијера и министра спољних послова постављен Чу Енлај.
- Српска православна црква данас прославља