1. јун
1. јун (1.6.) је 152. дан године по грегоријанском календару (153. у преступној години). До краја године има још 213 дана.
Догађаји[уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 193. — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине.
- 987. — Иго Капет изабран за краља Француске.
- 1198. — Византијски цар Алексије III Анђео одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар.
- 1455. — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије.
- 1479. — Основан универзитет у Копенхагену.
- 1535. — Војска Карла V је заузела Тунис и масакрирала око 30.000 његових становника.
- 1562. — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље.
- 1660. — Мери Дајер је обешена у Бостону због сталног кршења закона који је забрањивао квекере у Колонији Масачусетског залива.
- 1670. — Чарлс II и Луј XIV су потписали тајни споразум, по ком би Енглеска помогла Француској у њеном рату против Низоземске републике у замену за француску помоћ у приближавању Енглеске Католичкој цркви.
- 1671. — Турска је објавила рат Пољској.
- 1869. — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.
- 1880. — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвену.
- 1898. — Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.
- 1939. — Кнез Павле Карађорђевић посетио Берлин, због чега је Адолф Хитлер приредио војну велику параду да остави утисак на њега.
- 1939. — Први лет ловачког авиона Фоке-Вулф Fw-190.
- 1941. — Окончана је битка за Крит предајом острва Крит Немачкој.
- 1941. — Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића.
- 1952. — Отворен је за пловидбу канал Волга-Дон, који спаја Каспијско језеро са Црним морем.
- 1958. — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965.
- 1969. — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку.
- 1973. — Британски Хондурас променио назив у Белизе.
- 1973. — Председник грчке војне владе Јоргос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.
- 1980. — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.
- 1987. — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами.
- 1990. — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
- 1993. — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.
- 1994. —
- Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт.
- Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата.
- 1997. — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен.
- 2000. — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама.
- 2001. —
- Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге.
- У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа.
- 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874.
- 2015. — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на реци Јангце на југу Кине.
Рођења[уреди]
- 1780. — Карл Марија фон Клаузевиц, пруски генерал. (†1831.)
- 1803. — Михаил Иванович Глинка, руски композитор. (†1857.)
- 1907. — Френк Витл, енглески проналажач. (†1996.)
- 1910. — Ерик Бајвотерс, енглески реуматолог и патолог. (†2003.)
- 1926. — Мерилин Монро, америчка филмска глумица. (†1962.)
- 1936. — Беким Фехмију, југословенски и српски глумац (†2010.).
- 1937. — Морган Фриман, амерички глумац, наратор и редитељ.
- 1941. — Драгољуб Ојданић, српски генерал, начелник генералштаба ВЈ и министар одбране СРЈ.
- 1947. — Рони Вуд, енглески гитариста, басиста чувене енглеске рок групе Ролингстонси.
- 1955. — Душан Савић, српски фудбалер.
- 1967. — Нивес Иванковић, хрватска глумица.
- 1972. — Данијел Кејси, енглески глумац.
- 1973. — Јадранка Нанић Јовановић, српска глумица.
- 1973. — Хајди Клум, немачка манекенка, глумица, водитељка, модна дизајнерка и телевизијски продуцент.
- 1974. — Аланис Морисет, канадско - америчка певачица, композитор и филмска глумица.
- 1978. — Александар Шапић, српски ватерполиста.
- 1980. — Ивана Јовановић, српска глумица.
- 1982. — Жистин Енен Арден, белгијска тенисерка.
- 1985. — Тирунеш Дибаба, етиопска атлетичарка.
Смрти[уреди]
- 193. — Дидије Јулијан, римски цар (*133).
- 1841. — Никола Апер, француски проналазач (*1749).
- 1876. — Христо Ботев, бугарски песник, револуционар и публициста (*1848).
- 1946. — Јон Антонеску, румунски генерал (*1882).
- 1948. — Јаша Продановић, српски политичар и писац (*1867).
- 1987. — Рашид Карами, либански премијер.
- 2005. — Џорџ Микан, амерички кошаркаш (*1924).
- 2013. — Јелена Генчић, тенисерка, рукометашица, тениски тренер [*1936.)
- 2017. — Алојз Мок, аустријски политичар (*1934.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Међународни празници
- Српска православна црква слави:
- Светог мученика Патрикија - епископа бруског
- Светог Јована - епископа готског
- Светог кнеза Јована Вологодског
