Пређи на садржај

100: Рангирање најутицајнијих личности у историји

С Википедије, слободне енциклопедије
100: Рангирање најутицајнијих личности у историји
Омот издања из 1992.
Настанак и садржај
Ориг. насловThe 100: A Ranking of the Most Influential Persons in History
АуторМајкл Х. Харт
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језикенглески
Жанр
  • Рангирање
  • Биографија
  • Историја
Издавање
Издавање1978. (Hart Publishing Company, Њујорк)[1][2]
Тип медијаштампано издање
Серија(л)
  • 1. издање (1978)
  • 2. издање (1992)
Класификација
ISBN ?978-0-8065-1350-8
OCLC ?644066940

„100: Рангирање најутицајнијих личности у историји” (The 100: A Ranking of the Most Influential Persons in History) јесте књига из 1978. године коју је написао амерички бели националиста Мајкл Харт. Објављена у издавачкој кући његовог оца, била је то његова прва књига, а поново је штампана 1992. са изменама. Представља рангирање 100 људи који су, према Харту, највише утицали на људску историју.[3][4][5][6] За разлику од разних других рангирања у то време, Харт није покушавао да рангира на основу критеријума „величине”, већ према томе чија су дела највише променила ток људске историје.

Опис

[уреди | уреди извор]

Књига се састоји од 100 чланака, као и додатка са „Почасним поменима” (Honorable Mentions). Сваки чланак представља кратку биографију личности, након чега следи Хартово размишљање о томе како је та особа била утицајна и променила ток људске историје. Додатне заслуге за важност дао је људима чија је дела Харт сматрао необичним, мало вероватним или испред свог времена у поређењу са хипотетичким током историје да та особа није постојала.

Оснивачи и утемељивачи успешних религија су, по Хартовом мишљењу, међу најутицајнијима, јер су оне снажно обликовале животе многих људи током дугог временског периода. Прва личност на Хартовој листи је исламски пророк Мухамед.[7][8] Харт је тврдио да је Мухамед био „изванредно успешан” и на верском и на секуларном плану, будући да је одговоран и за темеље ислама, као и за Рана муслиманска освајања која су ујединила Арабијско полуострво и на крају, након његове смрти, довела до ширег калифата. Харт је такође веровао да је Мухамед одиграо неуобичајено јединствену и личну улогу у развоју ислама.[9][10] Развој хришћанства, насупрот томе, свој утицај дели између Исусових првобитних учења и темељног рада, и Павле из Тарса, који је одиграо кључну улогу у раном ширењу хришћanstva, као и у разликовању његових доктрина и пракси од јудаизма и других грчких и римских религија тог периода.[11] Гаутама Буда, Конфучије и Мојсије такође су високо рангирани због своје улоге у успостављању религија.

Једно од најистакнутијих изостављања био је Абрахам Линколн, кога је Харт сврстао у „Почасне помене” у додатку. Промене у ревидираном издању из 1992. укључују снижавање ранга личности повезаних са комунизмом, као што су Владимир Лењин и Мао Цедунг, након револуција 1989., и увођење Михаила Горбачова. Харт је заузео страну у питању Шекспировог ауторства и у верзији из 1992. заменио Вилијама Шекспира са Едвардом де Вером, 17. грофом од Оксфорда. Харт је такође заменио Нилса Бора и Анрија Бекерела са Ернестом Радерфордом. Хенри Форд је унапређен са листе „Почасних помена”, заменивши Пабла Пикаса. Коначно, различити рангови су промењени, иако нико од првих десет није променио своју позицију.[3]

Књига је први пут објављена 1978. као издање компаније „Hart Publishing Company”.[1][2] Према листу Калгари хералд, продато је најмање 60.000 примерака.[12] Књига је од тада преведена на многе језике.[13]

Хартових топ 10 (из издања из 1992.)

[уреди | уреди извор]
Ранг Име Временски период Слика Занимање
1 Мухамед око 570–632. Духовни и политички вођа
2 Исак Њутн 1643–1727. Научник
3 Исус 4. п. н. е. – 33. н. е. Духовни вођа
4 Сидарта Гаутама Буда 563–483. п. н. е. Духовни вођа
5 Конфучије 551–479. п. н. е. Филозоф
6 Павле из Тарса 5–67. н. е. Хришћански апостол
7 Цаи Лун 50–121. н. е. Изумитељ папира
8 Јохан Гутенберг око 1400–1468. Проналазач штампарске пресе
9 Кристифор Колумбо 1451–1506. Истраживач
10 Алберт Ајнштајн 1879–1955. Научник

Пријем

[уреди | уреди извор]

Због стављања Мухамеда на прво место листе, књига је добила неколико контроверзних критика од западних критичара,[25] али је наишла на широко одобравање у муслиманском свету и често се цитира у књигама муслиманских писаца, укључујући ајатолаха Мухамеда ел Хусеинија ел Ширазија, Ахмеда Дидата и друге.[26][27][28][29][30] Године 1988, тадашњи египатски председник Хосни Мубарак одао је признање Мајклу Харту због стављања Мухамеда на прво место.[31] Стивен Скина и Чарлс Ворд у својој књизи Ко је већи?: Где се историјске личности заиста рангирају (Who's Bigger?: Where Historical Figures Really Rank) пишу да је 100: Рангирање најутицајнијих личности у историји „вероватно најпознатије рангирање историјских личности по утицају”.[32]

Наставак

[уреди | уреди извор]

Харт је 1999. написао наставак Поглед из 3000. године (A View from the Year 3000),[33] написан из перспективе особе из те будуће године, који рангира најутицајније људе у историји. Отприлике половина уноса су измишљене личности из периода од 2000. до 3000. године, али остатак је углавном преузет из рангирања из 1992, уз неке промене у редоследу.[34][35]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Publisher: Hart Pub. Co.”. Open Library. Приступљено 28. 7. 2019. 
  2. ^ а б „Michael Hart, eBook, Biography - search” (на језику: енглески). Open Library. Приступљено 28. 7. 2019. 
  3. ^ а б Editors of LIFE (2016). LIFE 100 People Who Changed the World (на језику: енглески). Time Inc. Books. ISBN 9781618934710. 
  4. ^ Мајкл Х. Харт, The 100: A Ranking of the Most Influential Persons in History. први пут објављено 1978, поново штампано са мањим изменама 1992. ISBN 978-0-8065-1068-2
  5. ^ Интервју са Мајклом Х. Хартом који је водио Расел К. Најли, 14. априла 2000. Swain, Carol M.; Nieli, Russell K. (24. 3. 2003). Contemporary Voices of White Nationalism in America. Cambridge University Press. стр. 201. ISBN 978-0-521-81673-1 — преко Google Books. „I (like other white separatists) resent being called a white supremacist.” 
  6. ^ Newsweek (на језику: енглески). Newsweek, Incorporated. 28. 8. 1978. Приступљено 28. 7. 2019. 
  7. ^ Nduka, Otonti A.; Iheoma, E. O. (1983). New Perspectives in Moral Education (на језику: енглески). Evans Bros. стр. 74. ISBN 9789781672279. Приступљено 28. 7. 2019. 
  8. ^ а б Alphonse Dougan, "Understanding Prophet Muhammad Beyond the Stereotypes", The Fountain, Issue 46 (April–June 2004).
  9. ^ Deedat, Ahmed (2001). Muhammad, The Greatest (на језику: енглески). Islamic Presentation Committee. ISBN 9781471604416. 
  10. ^ Malik, Saeed (2009). A Perspective on the Signs of Al-Quran: Through the Prism of the Heart (на језику: енглески) (2nd Edition October 2010 изд.). Booksurge. стр. 112. ISBN 9781439239629. Приступљено 28. 7. 2019. 
  11. ^ White, James W. (2014). Brief Christian Histories: Getting a Sense of Our Long Story (на језику: енглески). Wipf and Stock Publishers. стр. 216. ISBN 9781630873059. Приступљено 28. 7. 2019. 
  12. ^ McGoogan, Ken (8. 1. 1993). „What to do when your kid drives you crazy?”. Calgary Herald. Архивирано из оригинала 4. 8. 2019. г. Приступљено 4. 8. 2019 — преко Newspapers.com. 
  13. ^ Petersen, Clarence (1. 11. 1987). „Roger's Version, by John Updike (Fawcett/Crest, $4.95)”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 4. 8. 2019. г. Приступљено 4. 8. 2019. 
  14. ^ Yuan, Haiwang (2010). This is China: The First 5,000 Years (на језику: енглески). Berkshire Publishing. стр. 35. ISBN 9781933782768. Приступљено 31. 7. 2019. 
  15. ^ Freedman, David Noel; McClymond, Michael J. (2001). The Rivers of Paradise: Moses, Buddha, Confucius, Jesus, and Muhammad as Religious Founders (на језику: енглески). Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 676. ISBN 9780802829573. Приступљено 31. 7. 2019. 
  16. ^ Benson, Garth; Glasberg, Ronald; Griffith, Bryant (1998). Perspectives on the Unity and Integration of Knowledge (на језику: енглески). P. Lang. стр. 90. ISBN 9780820434872. Приступљено 31. 7. 2019. 
  17. ^ Publishing, Pearson Custom (2000). Reasoning and Writing (на језику: енглески). Pearson Custom Publishing. стр. 26. ISBN 9780536615022. 
  18. ^ Ultimate Reality and Meaning (на језику: енглески). Van Gorcum. 1994. стр. 171. 
  19. ^ Science Digest (на језику: енглески). Science Digest. 1978. Приступљено 31. 7. 2019. 
  20. ^ „Korea Now”. Korea Herald (на језику: енглески). 32: 49. јул 2003. 
  21. ^ Senior Scholastic (на језику: енглески). 111. Scholastic Corporation. септембар 1978. 
  22. ^ Books, Honor (2003). You Can Be a World Changer (на језику: енглески). David C. Cook. стр. 281, 284, 286. ISBN 9781562928070. 
  23. ^ Books in Print (на језику: енглески). 1,2,3, 4,7,10. R. R. Bowker Company. 1997. стр. 3601. ISBN 9780835239356. 
  24. ^ Kosova, Hakan (2007). A Tribute to the Prophet Muhammad (на језику: енглески). Tughra Books. ISBN 9781597846028. 
  25. ^ [8] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24]
  26. ^ Ramadan, Hisham M. (2006). Understanding Islamic Law: From Classical to Contemporary (на језику: енглески). Rowman Altamira. ISBN 9780759114340. 
  27. ^ Malik, Muhammad Farooq-i-Azam (1997). English Translation of the Meaning of Al-Qur'an: The Guidance for Mankind (English Only) (на језику: енглески). The Institute of Islamic Knowledge. стр. 21. ISBN 9780911119770. Приступљено 31. 7. 2019. 
  28. ^ de_paul_legislation (на језику: енглески). IslamKotob. стр. 5. Приступљено 31. 7. 2019. 
  29. ^ Abbas, Syed Ghulam; Anis, Mir Babbar Ali (1983). The Immortal Poetry & Mir Anis: With the Versified Translation of a Marsia of Mir Anis (на језику: енглески). Majlis-e-Milli, Pakistan. стр. XV. Приступљено 31. 7. 2019. 
  30. ^ American Book Trade Association; American Book Trade Union; Book Trade Association of Philadelphia; Publishers' Board of Trade (1992). Publishers Weekly (на језику: енглески). Whitinsville, Mass.: R. R. Bowker Company. стр. 156. ISBN 9780671793630. Приступљено 31. 7. 2019. 
  31. ^ Fellner, Jonathan (19. 10. 1988). „Egyptian president to honor AACC astronomer for history”. The Baltimore Sun. Архивирано из оригинала 4. 8. 2019. г. Приступљено 4. 8. 2019 — преко Newspapers.com. 
  32. ^ Skiena, Steven; Ward, Charles (2013). Who's Bigger?: Where Historical Figures Really Rank. Cambridge University Press. стр. 8. ISBN 978-1107041370. 
  33. ^ Michael H. Hart., A view from the year 3000: a ranking of the 100 most influential persons of all time ; први пут објављено 1999
  34. ^ Nagel, Stuart S. (2001). Handbook of Policy Creativity: Creativity at the cutting edge (на језику: енглески). Nova Publishers. стр. 14. ISBN 9781590330302. Приступљено 28. 7. 2019. 
  35. ^ Humanity three thousand (на језику: енглески). Foundation for the Future. 2000. ISBN 9780967725239. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=100:_Рангирање_најутицајнијих_личности_у_историји&oldid=30430206”