11. дубичка пјешадијска бригада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
11. пјешадијска бригада (дубичка)
11. пбр (дубичка).jpg
Грб 11. дубичке пјешадијске бригаде
Постојање1. мај 19931996.
Место оснивања:
Козарска Дубица
Формацијабригада
Јачина5.048[1]
просечно: 3.914[1]
ДеоВојске Републике Српске
Ангажовање
ОдликовањаОрден Карађорђеве звезде
Команданти
КомандантРаде Пралица (потпуковник)
Ратомир Маринковић (потпуковник)
Љупко Бореновић (пуковник)
Милоја Мисирача (пуковник)

Једанаеста дубичка пјешадијска бригада (11. пбр) је била војна јединица Војске Републике Српске, у саставу Првог крајишког корпуса. Формирана је 1. маја 1993. из 11. партизанске бригаде (11. партбр)[a] и 11. лпбр[b] „Козарска Дубица”.

Историја[уреди]

Прва мобилизација људи на подручју Козарске Дубице извршена је 30. јуна 1991. године ради одбране овог дела Поуња од евентуалних напада из Хрватске. Према подацима, у редовима 11. дубичке пјешадијске бригаде у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату просечно се борило 3.914 бораца (од тога 73 жена), њих 224[c] дало је своје животе за Републику Српску, док је 614 рањено.[2] Демобилизација је извршена почетком 1996.

Ратни пут[уреди]

Вод 1. пјешадијског батаљона на посавском ратишту са командирима батаљона мајором Зораном Родићем и командиром вода Бором Жабићем.
Први оборен Предатор МQ-1, који је званично ушао у наоружање војске САД јула 1995, оборен је над Посавином 11. августа 1995 од ПВО 11. дубичке бригаде. На слици борци 11. бригаде са крилом Предатора.
T-34 у селу Крепшић, Посавина, 1995.

Бригада је ратовала широм БиХ и Хрватске. Учествовала је у борбама на славонском, добојском, посавском, озренском и бихаћком ратишту. Пре реорганизације као 11. партбр ослободила је Јасеновац, касније је учествовала у операцији ослобађања Коридора, затим у одбрани Коридора и покушају заузимања Орашја (операција Пламен 95). Бригада је била и на левом крилу при заузимању Брода. У другој половини рата главни штаб је био у селу Крепшић, недалеко од Брчког. Након операције Уна 95, главни штаб се сели у Козарску Дубицу а у селу Крепшић бивши ГШ се трансформише у истурени штаб.

Састав[уреди]

Бригада је имала 4 пјешадијска батаљона, мешовито-артиљеријски дивизион (МАД), позадински батаљон (резерва) и штаб. Под штаб је спадала команда, извиђачки вод, чета војне полиције, чета везе, инжењерска чета, батаљон ПВО и вод АБХО (Атомско Биолошко Хемијска Одбрана).

По анализи из 25. септембра 1994. од 3914 припадника бригада је имала 227 официра и 137 подофицира. Од наоружања 24 комада минобацача 82 mm, 24 комада минобацача 120 mm, 24 противоклопних ракета Маљутка. ПВО је располагала са 16 једноцевних противавионских топова 20/1 mm, 8 топова 20 mм/3 и 12 ракета Стрела 2М. Артиљерија је имала 6 хаубица од 105 mm, 6 топова 76 mm ЗИС, 3 тенка Т-34 и један оклопни транспортер. Бригада је имала 511 моторних возила од мотоцикла, аутомобила, тешког лансирног моста ЛМТ4 до копача ровова. Бригада је имала и лаке ракетне бацаче 57 mm ЛРЛ, који су урађени у дубичкој „ФПМ Механики”.

Види још[уреди]

Фусноте[уреди]

  1. ^ партизанска бригада
  2. ^ лака пјешадијска бригада
  3. ^ 179 погинуло у борби, 60 умрло ван борбених дејстава

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • „Билтен”, информативни лист 11. пешадијске бригаде, Козарска Дубица
  • Мисирача, Милоја М. (2018). Да се не заборави: Козарска Дубица у отаџбинском рату 1991-1995: 11. пјешадијска бригада ВРС (дубичка) (1st изд.). Козарска Дубица, Бања Лука. ISBN 9789993841234. 

Спољашње везе[уреди]