11. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
11. октобар (11.10.) је 284. дан у години по грегоријанском календару (285. у преступној години). До краја године има још 81 дан.
Догађаји[уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1521. — Папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу „Бранитеља вере“ пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве.
- 1531. — Војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника.
- 1698. — Споразум у Ден Хагу између Енглеске и Француске.
- 1871. — Аустроугарске власти су угушиле Раковичку буну и убиле њеног вођу Еугена Кватерника.
- 1882. — Илкин атентат: Јелена-Илка Марковић покушала, у чину личне освете, да убије српског краља Милана Обреновића у београдској Саборној цркви.
- 1899. — Почео је Други бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Орање и Велике Британије.
- 1939. — Група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе.
- 1942. — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.
- 1962. — Папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету.
- 1976. — У Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена Четворочлана банда - удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера.
- 1980. — Двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду „Саљут 6“ они су провели у свемиру 185 дана.
- 1985. — Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.
- 1988. — Говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Ијан Пејсли, почео да узвикује „антихрист“, развивши транспарент на којем је писало „Јован Павле II - антихрист“.
- 1993. — У атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач „Сатанских стихова“ Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт.
- 1998. — Ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције.
- 2002. — Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.
Рођења[уреди]
- 1806. — Александар Карађорђевић, српски кнез од 1842. до 1858. (†1885.)
- 1851. — Јосиф Маринковић, композитор и хоровођа, диригент Београдског певачког друштва и Академског друштва "Обилић", академик. († 1931.)
- 1865. — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. († 1927.)
- 1884. — Еленор Рузвелт, америчка политичарка, хуманитарна радница, супруга председника САД Френклина Д. Рузвелта. († 1962.)
- 1885. — Франсоа Моријак, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1952. године. († 1970.)
- 1910. — Рафаило Блам, мултиинструменталиста, композитор и диригент, оснивач српског друштва џез музике. († 1991.)
- 1914. — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста. († 1993.)
- 1930. — Здравко Велимировић, југословенски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије. († 2005.)
- 1937. — Боби Чарлтон, енглески фудбалер.
- 1954. — Војислав Шешељ, српски политичар, председник Српске Радикалне Странке.
- 1973. — Мирсад Хибић, босанскохерцеговачки фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1347. — Лудвиг IV Баварски, немачки краљ и цар Светог римског царства (*1282.)
- 1579. — Мехмед-паша Соколовић, пореклом Србин, је био Велики везир (председник владе) у Османском царству. (* око 1505.)
- 1889. — Џејмс Џул, енглески физичар и пивар. (*1818.)
- 1896. — Антон Брукнер, аустријски композитор. (*1824.)
- 1963. — Едит Пјаф, француска певачица. (*1915.)
- 1963. — Жан Кокто, француски писац, сликар и режисер. (*1889.)
- 1977. — Ибрахим ал Хамди, председник Северног Јемена (1974-1977). (*1943.)
- 2000. — Доналд Ђуар, председник шкотског парламента.
- 2000. — Матија Љубек, хрватски кануиста. (*1953.)
Празници и дани сећања[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|
|
||||||