12. јануар

12. јануар је дванаести дан у години у Грегоријанском календару. 353 дана (354 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 812 — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства.
• 1906 — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије
• 1932 — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.
• 1964 — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.
• 1969 — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин.
• 1977 — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену.
• 1981 — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“.
• 1990 — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.
• 1991 — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.
• 1992 — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.
  • — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији
• 1993 — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.
• 1996 — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.
• 1998 —
  • 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића.
  • У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.
• 2006 — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 су муслиманска ходочасника.
• 2010 — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.

Рођења

• 1628 — Шарл Перо, француски писац и академик. († 1703)
• 1852 — Жозеф Жофр, француски маршал. († 1931)
• 1873 — Спиридон Луис, грчки маратонац, победник на Првим олимпијским играма 1896. године. († 1940).
• 1876 — Џек Лондон, амерички писац. († 1916)
• 1893 — Херман Геринг, немачки политичар, пилот и војни заповедник, најближи Хитлеров сарадник, други човек Трећег рајха. († 1946)
• 1899 — Паул Херман Милер, швајцарски биохемичар, добитник Нобелове награде за медицину (1948). († 1965)
• 1903 — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. († 1960)
• 1910 — Луиза Рајнер, немачко-америчко-британска глумица. († 2014)
• 1933 — Исидоро Блајстен, аргентински књижевник. († 2004)
• 1944 — Џо Фрејзер, амерички боксер. († 2011)
• 1949 — Харуки Мураками, јапански писац.
• 1949 — Отмар Хицфелд, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1951 — Керсти Али, америчка глумица.
• 1956 — Николај Носков, руски музичар.
• 1960 — Доминик Вилкинс, амерички кошаркаш.
• 1967 — Бланчард Рајан, америчка глумица.
• 1968 — Богољуб Митић, српски глумац, комичар и ТВ водитељ. († 2017)
• 1969 — Роберт Просинечки, хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1970 — Рејквон, амерички хип хоп музичар.
• 1974 — Мелани Чизом, енглеска музичарка и глумица, најпознатија као чланица групе Spice Girls.
• 1976 — Драган Исаиловић, српски фудбалер.
• 1982 — Немања Супић, босанскохерцеговачки фудбалски голман.
• 1982 — Пол-Анри Матје, француски тенисер.
• 1987 — Наја Ривера, америчка глумица, певачица и модел. († 2020)
• 1987 — Салваторе Сиригу, италијански фудбалски голман.
• 1989 — Аксел Витсел, белгијски фудбалер.
• 1989 — Бранко Лазић, српски кошаркаш.
• 1990 — Нихад Ђедовић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1991 — Пикси Лот, енглеска музичарка и глумица.
• 1992 — Драгољуб Срнић, српски фудбалер.
• 1992 — Славољуб Срнић, српски фудбалер.
• 1993 — Зејн Малик, енглески музичар.
• 1994 — Емре Џан, немачки фудбалер.
• 1996 — Ела Хендерсон, енглеска музичарка.

Смрти

• 1519 — Максимилијан I Хабзбуршки, цар Светог римског царства (* 1459)
• 1665 — Пјер Ферма, француски математичар. (* 1601)
• 1937 — Ђорђе Вајферт, српски привредник. (* 1850)
• 1976 — Агата Кристи, енглеска књижевница .(* 1890)
• 1977 — Анри Жорж Клузо, француски режисер и сценариста. (* 1904)
• 2002 — Сајрус Венс, државни секретар САД. (* 1917)
• 2003 — Морис Гиб, енглески музичар (група Би Џиз). (* 1949)
• 2004 — Олга Ладиженскаја, руска математичарка. (* 1922)
• 2009 — Драган Савић, српски аутор стрипова, карикатуриста, сликар и новинар. Један је од оснивача листа Ошишани јеж,
• 2019 — Славољуб Ђукић, српски новинар и публициста (* 1928)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свету мученицу Анисију
  • Преподобну Теодору Цариградску
  • Светог апостола Тимона
  • Преподобну Теодору Кесаријску
  • Преподобног мученика Гедеона

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума