12. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 812. — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог.
- 1906. — Почео Царински рат између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије
- 1932. — Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.
- 1953. — Скупштина СФРЈ усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.
- 1964. — У Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.
- 1969. — Објављен први албум британске рок групе Лед зепелин.
- 1977. — Израелци су масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијским играма 1972. у Минхену.
- 1981. — Почела са емитовањем америчка ТВ сапуница „Династија“.
- 1990. — Румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.
- 1991. — Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.
- 1992. — Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.
- 1993. — Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.
- 1996. — Прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.
- 1998. —
- 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића.
- У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.
- 2006. — У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 ходочасника.
- 2010. — У земљотресу на острву Хаити погинуло око 316.000 особа.
Рођења[уреди]
- 1628. — Шарл Перо, француски писац. († 1703)
- 1852. — Жозеф Жак Сезар Жофр, француски маршал. († 1931)
- 1873. — Спиридон Луис, грчки маратонац, победник на Првим олимпијским играма 1896. године († 1940).
- 1876. — Џон Грифит, амерички писац, познатији као Џек Лондон. († 1916)
- 1893. — Херман Геринг, најближи Хитлеров сарадник, други човек Трећег рајха. († 1946)
- 1899. — Паул Херман Милер, швајцарски биохемичар. († 1965)
- 1903. — Игор Курчатов, совјетски нуклеарни физичар. († 1960)
- 1949. — Отмар Хицфелд, бивши немачки фудбалер и тренер.
- 1951. — Кирсти Ели, америчка глумица, најпознатија по главним улогама у ТВ серији „Кафић Уздравље“ и филмском серијалу „Гле ко то говори“.
- 1956. — Николаj Носков, руски музичар
- 1960. — Доминик Вилкинс, амерички кошаркаш.
- 1969. — Роберт Просинечки, хрватски фудбалер, некадашњи играч Црвене звезде и репрезентативац Југославије.
- 1974. — Мелани Чизом, енглеска певачица, музичарка и глумица (Спајс Герлс).
- 1979. — Никола Смоленски је српски програмер, писац фантастике, културни активиста и новинар.
- 1980. — Акико Моригами, јапанска тенисерка.
- 1982. — Немања Супић, босански фудбалер.
- 1982. — Пол-Анри Матје, француски тенисер.
- 1985. — Борха Валеро, шпански фудбалер.
- 1987. — Салваторе Сиригу, италијански фудбалер
- 1990. — Нихад Ђедовић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
Смрти[уреди]
- 1519. — Максимилијан I Хабзбуршки, цар Светог римског царства (* 1459.)
- 1665. — Пјер Ферма, француски математичар. (* 1601.)
- 1937. — Ђорђе Вајферт, српски привредник. (* 1850.)
- 1976. — Агата Кристи, енглеска књижевница .(* 1890.)
- 1977. — Анри Жорж Клузо, француски режисер и сценариста. (* 1904.)
- 2002. — Сајрус Венс, државни секретар САД. (* 1917.)
- 2003. — Морис Гиб, енглески музичар (група Би Џиз). (* 1949.)
- 2009. — Драган Савић, српски аутор стрипова, карикатуриста, сликар и новинар. Један је од оснивача листа Ошишани јеж,
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави:
