475 — Византијски цар Зенон приморан је да побегне из своје престонице у Константинопољу, а његов генерал Василиск стиче контролу над царством.
812 — Изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је Карлово крунисање 800. године у Риму за светог римског цара, што је титула на коју је право полагао Константинопољ. Тај споразум је имао веома озбиљне последице за све српске земље - оне су подељене граничном линијом између два царства која ће временом постати граница источног и западног хришћанства.
1528 — Шведски краљ Густав I крунисан је за шведског краља, који је већ владао од свог избора у јуну 1523.
1554 — Баинаунг, iz dinastije Toungu који ће наставити да придобија околне државе у своје царство, тако да ће то постати у једном периоду највеће царство у историји југоисточне Азије, тада те 1954. године крунисан је за краља Бурме.
1872 — Јоханес IV је крунисан за цара Етиопије у Аксуму , што је прво царско крунисање у том граду после више од 200 година.
1873 — У Србији је уведен динар као новчана јединица, чиме је отклоњен монетарни хаос и употреба више од 40 врста туђег металног новца – дуката, форинти, талира, цекина и других.
Први светски рат: У оперативни дневник Треће аустријске армије записано је да је та армија неспособна да настави борбу на Мојковцу без попуне новим снагама, а црногорској војсци је наређено да по сваку цену издржи нападе и сачува одступницу српској војсци која је већ била безбедна.
Други светски рат: Председник Сједињених ДржаваФранклин Д. Роосевелт је по извршној наредби 9017, основао Национални одбор за ратне раднике. Одбор је био нешто као арбитражни суд у случајевима спорова око управљања радним односима како би спречио прекиде рада који би могли ометати ратне напоре. Пошто се десила комплетна пренамена цивилне индустрије у војну због ратног стања, дошло је до побуне у неким предузећима који нису баш били вољни да раде ствари које им се не исплате, онда је због тога и основан овај одбор који се бавио решавањем радних спорова и функцијама стабилизације зарада. Национални одбор се даље децентрализовао 1943. године, када је успоставио посебне трипартитне комисије који ће се бавити одређеним индустријама на националној основи. Рузвелтов наследник Хари С. Труман издао је извршну наредбу 9672 о престанку рада Националног одбора за рад ратних радника 31. децембра 1945. Радне спорове је након тога арбитрирао Национални одбор за радне односе.
Други светски рат: Италијански гувернер окупиране Црне Горе генерал Пирцио Бироли наредио да се за једног убијеног или рањеног официра стреља 50, а за подофицира или војника 10 цивила.
Други светски рат: Јаке италијанске снаге су упале у зетска села Горичане и Махалу, надомак Подгорице. У таласима Мораче и на њеним обалама погинули су командант зетског батаљона Нико Мараш (његово име данас носи једна од основних школа у Зети), комесар горичанске чете Војин Божовић и борац Милутин Марковић, који је одбијајући да се преда Италијанима бомбом извршио самоубиство.
1945 — Други светски рат: Почетак офанзивних операција Црвене армије на реци Висли, због којих су немачке снаге биле приморане да обуставе удар у Алзасу и да све расположиве резерве пребаце на совјетско-немачки фронт. Од тада па све до капитулације Трећег рајха иницијатива на фронтовима била је у рукама антифашистичке коалиције.
1953 — Скупштина Југославије усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.
1962 — Вијетнамски рат: Покренута је операција Чопер, прва америчка борбена мисија у рату. Американци су крајем децембра са 82 хеликоптера слетели у Сајгон и чекали наређење о нападу. У нападу је учествовало преко 1000 падобранаца против Вијетнамаца, који су били поприлично изненађени нападом, али су стекли драгоцено борбено искуство које су касније са великим учинком користили против америчких трупа.
Влада Алжира дан после оставке шефа државе Шадлија Бенџедида одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то „немогућношћу настављања изборног процеса“. На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.
Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.
19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића.
У Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.
Немачка пристала да установи фонд од 200 милиона марака ради обештећења око 18.000 Јевреја из источноевропских земаља, који су претрпели мучење нациста у Другом светском рату.
У стампеду, за време ритуалног каменовања ђавола задњег дана Хаџа на Мини, Саудијска Арабија, погинула 362 су муслиманска ходочасника.
Тероризам: Турчин Мехмет Али Агџа који је 1981. покушао да убије папу Јована Павла II, пуштен је на слободу после одлежаних готово 25 година робије у италијанским и турским затворима због атентата на папу као и убиства једног турског новинара.
Бивши чилеанскидиктаторАугусто Пиноче пуштен је, уз кауцију од 20.000 долара, из кућног притвора и ослобођен одговорности за случајеве кршења људских права.
2007 — Шпанска полиција ухапсила је Изабелу Перон, 75-годишњу бившу председницу Аргентине, због истраге у њеној домовини поводом ликвидације левичарских активиста пре војне диктатуре од 1976. до 1983.
2008 — У хеликоптерској несрећи у Македонији у близини Скопља, погинуло је 11 македонских војника који су се враћали из Босне, у којој су боравили у оквиру снага Еуфора
2016 — Тероризам: У бомбашком нападу у центру Истанбулу погинуло 10 особа, од чега 9 немачких држављана, а 15 је тешко повређено. За напад код Теодосијевог обелиска, 25 метара од Плаве џамије и недалеко од Аје Софије, туристичког срца тог града, и најпопуларније туристичке дестинације у граду, осумњичен је један 28-годишњи терориста из Сирије.
