14. јануар
Иди на навигацију
Иди на претрагу
14. јануар је четрнаести дан у години у Грегоријанском календару. 351 дан (352 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1301 — Смрћу Андрије III окончана је владавина Арпадоваца над Угарском.
- 1504 — Папа Лав X је издао папску булу против ропства.
- 1504 — Шпанија је анектирала Кубу.
- 1784 — САД ратификовале мировни уговор са Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност.
- 1809 — Велика Британија и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона I.
- 1814 — Дански краљ Фредерик VI је према Килском споразуму препустио Норвешку Шведској у замену за повраћај Помераније.
- 1826 — У Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима.
- 1867 — У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић.
- 1907 — Земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи.
- 1943 — У Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији.
- 1953 — Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито.
- 1969 — Велики пожар и низ експлозија који су избили на америчком носачу авиона УСС Ентерпрајз су усмртили 28 морнара, повредили 314 и уништили 15 авиона.
- 1969 — Лансиран совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити.
- 1991 — У Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације.
- 1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата.
- 2000 — Пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 Муслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена.
- 2005 — Сонда Хајгенс се спустила на Сатурнов месец Титан.
- 2010 — Јемен је објавио рат против Ал Каиде.
- 2011 — Бивши председник Туниса Зин ел Абидин бен Али је побегао у Саудијску Арабију, што се сматра годишњицом Туниске револуције и почетком Арапског пролећа.
Рођења[уреди]
- 771 — Константин VI, византијски цар († пре 805).
- 1785 — Љубица Обреновић, српска кнегиња († 1843)
- 1841 — Берта Моризо, француска сликарка. († 1895)
- 1875 — Алберт Швајцер, немачки лекар, филозоф и теолог, оргуљаш и писац, нобеловац. († 1965)
- 1890 — Петар Добровић је био познати српски сликар и политичар
- 1892 — Милош Ђурић, српски хелениста, професор, филозоф, преводилац, редовни члан САНУ († 1967)
- 1897 — Васа Чубриловић, српски историчар. († 1990)
- 1897 — Хасо–Екард фрајхер фон Мантојфел немачки војник и политичар из друге половине 20. века.Служио је у оба светска рата, а у Другом светском рату био је одликовани генерал. Био је тенковски командант познат по својим тактичким вештинама и био је један од само 27 носилаца Витешког крста са храстовим лишћем, мачевима и дијамантима. После рата изабран је у Бундестаг. Био је заговорник поновног наоружавања Немачке, а предложио је термин за ново име немачке војске после Другог светског рата — Бундесвер.
- 1923 — Михајло-Бата Паскаљевић, позоришни, филмски и ТВ глумац, († 2003)
- 1929 —
- Александар Саша Петровић, српски редитељ. († 1994)
- Лазар Трифуновић је био српски историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду.
- 1941 —
- Милан Кучан, словеначки политичар и државник.
- Феј Данавеј, америчка филмска глумица, добитница "Оскара".
- 1953 — Радмила Живковић, српска глумица.
- 1971 — Антониос Никополидис, грчки фудбалер.
- 1971 — Ласе Кјус, норвешки алпски скијаш.
- 1972 — Жикица Милосављевић, српски рукометаш и тренер.
- 1973 — Ђанкарло Физикела, италијански возач Формуле 1.
- 1980 — Андрија Жижић, хрватски кошаркаш.
Смрти[уреди]
- 1236 — Свети Сава, први српски архиепископ (*1174)
- 1742 — Едмунд Халеј, енглески астроном и геофизичар. (*1656)
- 1753 — Џорџ Беркли, ирски философ (*1685)
- 1898 — Луис Керол, енглески писац и математичар. (*1832)
- 1922 — Павле Јуришић - Штурм, генерал српске војске. (*1848)
- 1957 — Хемфри Богарт, амерички глумац. (*1899)
- 1971 — Александар Соловјев, руски историчар и српски научник. (*1890)
- 1978 — Курт Гедел, аустријско-амерички математичар и логичар. (*1906)
- 1991 — Михаило Стевановић, српски филолог. (*1903)
- 2000 — Мирослав Радојчић, новинар и шаховски мајстор. (*1920)
- 2006 — Шели Винтерс (Ширли Шрифт), америчка филмска глумица, добитница "Оскара". (*1923)
- 2009 — Душан Џамоња, хрватски вајар. (*1928)
- 2014 — Милутин Достанић, српски математичар. (*1958)
- 2016 — Алан Рикман, британски глумац и редитељ. (*1946)
- 2019 — Миодраг Радовановић, српски глумац (* 1929)
Празници и дани сећања[уреди]
- 1840 — У кнежевини Србији за школску славу проглашен Савиндан, празник у спомен на српског просветитеља и заштитника школства, Светог Саву. Прва прослава Светог Саве одржана 1812. у Земуну, а химна Светом Сави први пут изведена 1839. у Сегедину.
- Српска православна црква слави[1]:
Референце[уреди]
- ^ Житија светих - 1. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 28, 2008) (на језику: енглески)