1403
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1403 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Jануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Већина угарског свештеништва се, под утицајем папе Бонифација IX, у Великом Варадину (Араду) изјаснило за Ладислава Напуљског, а против Жигмунда.
- јануар — Војвода Хрвоје Вукћић проваљује са напуљским четама према Бихаћу и Славонији.
Март
[уреди | уреди извор]- 8-9. март — Бајазит I умро у Тимуровом заробљеништву.
- 12. март — Бенедикт XIII, противпапа успео побећи из Авињона, након петогодишње француске опсаде.
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Сабор Ладислављевих присталица у Слатини (Славонија) - борбе се настављају.
- 18. април — Папа Бонифације IX свргао сплитског надбискупа и Жигмундовог присталицу Андрију а поставио Пелегрина од Арагоније.
- април — Умро Ђурађ II Балшић, владар дела Зете, наслеђује га син Балша III (који је такође и сестрић деспота Стефана).
Мај
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Босанско-дубровачки рат 1403.-1404.: Радич Санковић улази у приморје од Курила до Стона (босански краљ Стефан Остоја ратује с Дубровником, под изговором изручења Павла Радишића из града).
- 26. јун — Краљ Ладислав даровао Новиград задарској општини (припадао Курјаковићима).
- јун — Млечанима се приклонила три брата Душмана, Горан(ин), Дамјан и Ненад, господари Малог Пилота (североисточно од Скадра).
Јул
[уреди | уреди извор]- 9—10. јул — У Задар стиже 12 бродова Ладислављеве претходнице и војвода Хрвоје.
- 15. јул — Босанци (укључујући и Хранића и Раденовића) прелазе и стару границу Дубровника.
- 21. јул — Битка код Шрузберија - краљ Хенри IV поразио побуњеног Хотспур Персија који гине у бици.
- 24. јул — Жигмунд у Пожуну (Братислави) - вратио се из Чешке у Угарску, у којој је рат.
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Ладислав крунисан у Задру, без круне Св. Стефана.
- 29. август — Котор признаје Ладислава.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Жигмунд проглашава амнестију за одметнике који би му се покорили у одређеном року.
- 20. октобар — Одлазећи краљ Ладислав именовао војводу Хрвоја за свог вицекраља у Далмацији и Крајини, даровао му Сплит, Брач, Хвар и Корчулу.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4—6. новембар — Краљ Жигмунд одузима имања одметницима и дели их присталицама.
- новембар — Краљ Стефан Остоја се помирио са Жигмундом преко мачванског бана Моровића - Хрвоје Вукчић и Дубровчани се након тога договарају против Остоје.
Током године
[уреди | уреди извор]- 1403-04 - Деспот Стефан Лазаревић постао вазал краља Жигмунда и добио Београд са Мачвом - Београд му је нови главни град.
- Први пут се спомињу браћа Ђурашевићи, војвода Ђурађ и брат Љеш (Алекса) (нападају земље старог породичног непријатеља Сандаља Хранића, на позив Дубровчана).
- Јан Хус почиње проповедати у Прагу, под утицајем забрањених идеја Џона Виклифа.
- Минговски цар Јонгле означава Пекинг као другу престоницу, наручује енциклопедију (Јунглеова енциклопедија), највећу тог времена,наређује градњу велике флоте.
- Почела градња Гур Емира, тимуридског маузолеја.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 22. фебруар — Шарл VII Победник, француски краљ (†1461)