15. децембар
15. децембар (15.12.) је 349. дан године по грегоријанском календару (350. у преступној години). До краја године има још 16 дана.
Догађаји
децембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
- 1640 — Војвода од Брагансе крунисан као Жоао IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганса која је владала Португалом до 1910.
- 1711 — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.
- 1791 — Ратификовано је првих 10 амандмана на Устав САД, колективно познатих као Повеља о правима.
- 1801 — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахије Аганлија, Кучук-Алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље је убрзало избијање Првог српског устанка 1804.
- 1806 — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.
- 1840 — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у „Дом инвалида“ у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.
- 1890 — Убијен поглавица индијанског племена „Сијукс“ Седећи Бик, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.
- 1914 — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.
- 1938 — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 km, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.
- 1961 —
- Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему Кине у светску организацију.
- Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.
- 1965 — Амерички свемирски бродови „Џемини 6“ и „Џемини 7“ остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.
- 1967 — Срушио се Сребрни мост преко реке Охајо између градова Појнт Плезант и Галиполис, усмртивши 46 особа.
- 1970 — Совјетски васионски брод „Венера 7“ спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.
- 1991 — Око 500 људи изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.
- 1996 — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције „Заједно“ у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. новембра.
- 1999 — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.
- 2000 — Затворена нуклеарна централа у Чернобиљу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.
- 2001 — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.
- 2002 — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.
- 2011 — Скупштина града Београда званично именовала Мост на Ади.
Рођења
- 37 — Нерон, римски цар. († 68)
- 1832 — Гистав Ајфел француски конструктор. († 1923)
- 1859 — Лудвик Лазар Заменхоф, аутор Есперанта. († 1917)
- 1869 — Анри Матис француски сликар († 1954)
- 1893 — Васа Поморишац српски сликар, професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду. († 1961)
- 1934 — Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар. († 1996)
- 1947 — Миша Блам, српски џез музичар. († 2014)
- 1952 — Алан Симонсен, дански фудбалер и тренер.
- 1963 — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. († 2006)
- 1975 — Козмин Контра, румунски фудбалер.
- 1978 — Кристоф Рохус, белгијски тенисер.
- 1981 — Роман Павличенко, руски фудбалски репрезентативац.
- 1981 — Паоло Лоренци, италијански тенисер.
- 1983 — Виран Морос, шпански рукометаш.
- 1984 — Мартин Шкртел, словачки фудбалски репрезентативац.
- 1986 — Кејлор Навас, костарикански фудбалски репрезентативац.
Смрти
- 1675 — Јоханес Вермер, холандски сликар. (* 1632)
- 1801 — Хаџи Мустафа-паша, турски паша (београдски валија). (* 1733)
- 1944 — Василиј Кандински, руски сликар. (* 1866)
- 1944 — Глен Милер, амерички џез-музичар (* 1904)
- 1966 — Волт Дизни, амерички режисер. (* 1901)
- 1970 — Леонид Шејка, српски сликар. (* 1932)
- 1991 — Василиј Зајцев, совјетски снајпериста у Другом светском рату. (* 1915)
- 2000 — Харис Бркић, кошаркаш Партизана. (* 1974)
- 2010 — Блејк Едвардс, амерички филмски режисер. (* 1922)
- 2018 — Милунка Лазаревић, српска шахисткиња и новинарка (* 1932).
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља