16. октобар

16. октобар (16.10.) је 289. дан у години по грегоријанском календару (290. у преступној години). До краја године има још 76 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1793. — На гиљотини погубљена Марија Антоанета
• 1813. — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.
• 1837. — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.
• 1846. — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.
• 1872. — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић.
• 1910. — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину.
• 1946. — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа.
• 1953. — Основане су Вечерње новости.
• 1964. — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
• 1973. — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.
• 1978. — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II.
• 1984. — Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960.
• 1996. — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.
• 1998. — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.
• 2001. — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.
• 2002. — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

Рођења

• 1758. — Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
• 1801. — Бан Јосип Јелачић, хрватско-далматинско-славонски
• 1854. — Фингал О'Флаерти Вилс, енглески писац ирског порекла познат као Оскар Вајлд.
• 1886. — Давид Бен-Гурион, израелски државник.
• 1888. — Јуџин Гледстон О'Нил, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1936.
• 1912. — Миленко Веркић, народни херој Југославије. († 1942.)
• 1927. — Гинтер Грас, немачки књижевник.
• 1958. — Тим Робинс, амерички глумац, сценариста, режисер и продуцент.
• 1983. — Филип Колшрајбер, немачки тенисер.

Смрти

• 1793. — Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије.
• 1946. — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа главног суђења.
  • Артур Зајс-Инкварт, аустријски нацистички вођа.
  • Ханс Франк, нацистички политичар.
  • Вилхелм Фрик, нацистички политичар.
  • Јоахим фон Рибентроп, нацистички вођа.
  • Вилхелм Кајтел, нацистички генерал.
  • Алфред Јодл, нацистички вођа.
  • Ернст Калтенбрунер, нацистички званичник.
  • Алфред Розенберг, нацистички политичар и теоретичар.
  • Фриц Заукел, нацистички политичар.
  • Јулијус Штрајхер, нацистички политичар.
• 1959. — Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату.
• 1981. — Моше Дајан, израелски генерал и министар одбране.
• 1982. — Марио дел Монако, италијански оперски певач.
• 1983. — Михаило Петров, српски сликар и ликовни критичар.
• 1997. — Олга Карађорђевић.
• 2000. — Милан Курепа, физичар, члан Српске академије наука.
• 2007. — Дебора Кер, шкотска глумица
• 2007. — Тоше Проески, македонски певач

Празници и дани сећања

• 1945. — Основана Организација уједињених нација за храну и пољопривреду са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. 1979. тај датум установљен као Светски дан хране.
• Српска православна црква данас прославља
  • Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар