Датум
16. јануар је шеснаести дан у години у Грегоријанском календару . 349 дана (350 у преступним годинама ) остаје у години после овог дана.
27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император.
929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа , основавши тако Кордопски калифат .
1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара.
1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе.
1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент .
1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.
1908 — У Београду отворен хотел „Москва“ , подигнут на месту кафане „Велика Србија“.
1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа .
1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима , у Белгији . Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза , извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4 “ Владимир Шаталов и „Сојуз 5 “ Борис Вољанов , Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.
1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг .
1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату , операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту , 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду .
1993 — У опкољеном Сарајеву , које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс , творац програма приватизације, поднео оставку.
1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара .
2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос , први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа , ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом .
2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила , а дужност председника преузео његов син Жозеф . Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда , против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа .
2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида “ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.
2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић , бивши државни секретар за Косово и Метохију .
2021 — Тероризам : У инцинденту који се догодио у Авганистану, најмање два припадника безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцији Херат на западу земље.
1831 — Јован Ристић , српски политичар, дипломата и историчар. (прем. 1899 )
1901 — Фулгенсио Батиста , кубански политичар, председник Кубе у два наврата (1940—1944 и 1952—1959). (прем. 1973 )[1]
1906 — Дајана Винјард , енглеска глумица. (прем. 1964 )
1907 — Александер Нокс , канадски глумац и писац. (прем. 1995 )[2]
1908 — Етел Мерман , америчка глумица и певачица. (прем. 1984 )
1909 — Клемент Гринберг , амерички критичар ликовне уметности. (прем. 1994 )
1911 — Роже Лапебје , француски бициклиста. (прем. 1996 )
1924 — Александар Тишма , српски књижевник. (прем. 2003 )
1932 — Дајан Фоси , америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила. (прем. 1985 )
1940 — Лепа Лукић , српска певачица.
1946 — Кабир Беди , индијски глумац.
1948 — Џон Карпентер , амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.
1949 — Снежана Зорић , српска кошаркашица.
1949 — Вера Ивковић , српска певачица. (прем. 2012 )
1949 — Керолајн Манро , енглеска глумица и модел.
1957 — Митар Мирић , српски певач.
1959 — Шаде , енглеско-нигеријска музичарка и глумица.
1961 — Хари Варешановић , босанскохерцеговачки музичар.
1962 — Златко Портнер , српски рукометаш. (прем. 2020 )
1965 — Гоца Божиновска , српска певачица.
1971 — Серђи Бругера , шпански тенисер.
1974 — Кејт Мос , енглески модел.
1978 — Бранислав Трифуновић , српски глумац и продуцент.
1979 — Алија , америчка музичарка, глумица и модел. (прем. 2001 )
1984 — Пјер Боја , камерунски фудбалер.
1985 — Пабло Забалета , аргентински фудбалер.
1990 — Марио Делаш , хрватски кошаркаш.
1991 — Немања Р. Милетић , српски фудбалер.
1993 — Саша Аврамовић , српски кошаркаш.
1387 — Јелисавета Котроманић , кћерка босанског бана Стефана II. (рођ. 1340 )
1794 — Едвард Гибон , енглески историчар. (рођ. 1737 )
1927 — Јован Цвијић , српски географ, председник Српске краљевске академије . (рођ. 1865 )
1942 — Карол Ломбард америчка глумица. (рођ. 1908 )
1957 — Артуро Тосканини , италијански диригент . (рођ. 1867 )
1962 — Иван Мештровић је био хрватски и југословенски вајар и архитекта. (рођ. 1883 )
1988 — Андрија Артуковић је био хрватски, усташки политичар, осуђен за ратне злочине 1986 . године, почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у (НДХ ). (рођ. 1899 )
2000 — Никола Граовац , сликар. (рођ. 1907 )
2001 — Сергеј Крајгер , словеначки и југословенски политичар . (рођ. 1914 )
2004 — Урош Мартиновић , архитекта, професор и декан Архитектонског факултета у Београду. (рођ. 1918 )
2009 — Богдан Тирнанић , новинар, публициста и филмски критичар. (рођ. 1941 )
2018 — Оливер Ивановић , српски политичар и бивши државни секретар за Косово и Метохију . (рођ. 1953 )[3]