16. јануар
16. јануар је шеснаести дан у години у Грегоријанском календару. 349 дана (350 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 27. п. н. е. — Римски Сенат је доделио назив августа Гају Октавијану када је овај постао први римски император.
- 929 — Кордопски емир Абдурахман III се прогласио за калифа, основавши тако Кордопски калифат.
- 1547 — Иван IV Грозни је крунисан у Москви за првог руског цара.
- 1778 — Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе.
- 1780 — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.
- 1864 — Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У Другом шлезвичком рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.
- 1908 — У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“.
- 1920 — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
- 1920 — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
- 1945 — Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.
- 1969 — У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.
- 1969 — Совјетски космонаути у свемирским бродовима „Сојуз 4“ Владимир Шаталов и „Сојуз 5“ Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.
- 1979 — Шах Ирана Реза Шах Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.
- 1987 — Генерални секретар Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.
- 1991 — САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију „Пустињска олуја“ масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.
- 1993 — У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.
- 1996 — Заменик премијера Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.
- 1998 — У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.
- 2000 — За председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.
- 2001 — У покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.
- 2002 — Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже „Ал Каида“ и остатака талибана у Авганистану и ван те земље.
- 2018 — У атентату који се десио у Косовској Митровици убијен Оливер Ивановић, бивши државни секретар за Косово и Метохију.
Рођења
- 1298 — Лаџин, султан египатских Мамелука.
- 1728 — Николо Пицини, италијански композитор.
- 1831 — Јован Ристић, српски државник († 1899).
- 1841 — Василиј Кључевски, руски историчар и писац.
- 1853 — Андре Мишлен, француски произвођач гума.
- 1901 — Фулгенсио Батиста, кубански политичар († 1973).
- 1924 — Александар Тишма, српски књижевник († 2003).
- 1931 — Јоханес Рау, њемачки политичар и предсједник.
- 1932 — Дајан Фоси, амерички зоолог и заштитница планинских горила († 1985).
- 1933 — Сусан Сонтаг, америчка књижевница и новинарка.
- 1940 — Лепа Лукић, српска певачица.
- 1949 — Вера Ивковић, српска певачица.
- 1957 — Митар Мирић, српски певач.
- 1959 — Шаде, енглеска певачица.
- 1961 —
- Маја Чибурданидзе, грузијска шахисткиња и светска првакиња у шаху.
- Хари Варешановић, босанскохерцеговачки музичар.
- 1974 —
- Кејт Мос, британска манекенка.
- Александра Пандуревић, српска политичарка.
- 1979 — Алија, америчка певачица и глумица († 2001).
Смрти
- 1387 — Јелисавета Котроманић, кћерка босанског бана Стефана II. (*1340)
- 1794 — Едвард Гибон, енглески историчар. (*1737)
- 1927 — Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије. (*1865)
- 1942 — Карол Ломбард америчка глумица. (*1908)
- 1957 — Артуро Тосканини, италијански диригент. (*1867)
- 1962 — Иван Мештровић је био хрватски и југословенски вајар и архитекта. (*1883)
- 1988 — Андрија Артуковић је био хрватски, усташки политичар, осуђен за ратне злочине 1986. године, почињене против цивилног становништва у време Другог светског рата у (НДХ). (*1899)
- 2000 — Никола Граовац, сликар. (*1907)
- 2001 — Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар. (*1914)
- 2004 — Урош Мартиновић, архитекта, професор и декан Архитектонског факултета у Београду. (*1918)
- 2009 — Богдан Тирнанић, новинар, публициста и филмски критичар. (*1941)
- 2018 — Оливер Ивановић, српски политичар и бивши државни секретар за Косово и Метохију. (*1953)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Пророка Малахију
- Светог мученика Гордију
- Свету Геновеву - заштитницу града Париза
- Светог Петра Заставника