1702
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1702 на Викимедијиној остави.
| |
1702. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 9. јануар — Велики северни рат: Битка код Ерастфера је прва велика руска победа у рату, коју је предводио Борис Шереметјев, у шведској Ливонији (јужна Естонија). Руска инвазија на Ингру.
- 12. јануар — Французи у Мексичком заливу стижу из тврђаве Морепас и граде тврђаву Луј де ла Луизијана - стару локацију Мобила, главног града француске Луизијане до 1711. (затим на новој локацији до 1719).
- јануар — Хатихумајун издаје да се изгради и утврди Ниш, као и Београд, јер се сматра „предњим зидом Дунава“ - велике радове предводи ћустендилски санџакбег Мехмед-паша Серхатли из Врања, уз помоћ санџака Крушевца и беглербега Румелије. Ове године почињу поправке Горњег и Доњег града Београдске тврђаве, а поправљају се и паланкине у Ћуприји, Параћину, Ражњу и Алексинцу.
- јануар — Дубровачка република и Османско царство: Дубровачки сенат нуди султану поклон од 6.000 онгара у замену за једногодишњи данак који се плаћа сваке треће године, због последица Бечког рата.
- јануар — Палијин устанак: у Украјини је одлучено да се бори против пољске државе и феудалаца, устанак се распламсава у јулу, траје до 1704. године, предводи га пуковник Семен Палија.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Битка код Кремоне током Рата за шпанско наслеђе између аустријских и француских трупа.
Март
[уреди | уреди извор]- 8. март — Вилијам III од Енглеске умире због компликација након пада са коња 20. фебруара; његова свастика, принцеза Ана Стјуарт, постаје краљица Ана од Енглеске, Шкотске и Ирске.
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Папа Клемент XI потврђује јавни култ Августина Кажотића.
Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Велики северни рат: Шведски краљ Карло XII улази у небрањену Варшаву.
- 15. мај — Рат за шпанско наслеђе: Енглеска и Холандија објављују рат Француској и Шпанији. Рат се у Северној Америци назива Рат краљице Ане, то је Други француско-индијански рат.
- мај — Добијени су „поени“, основни принципи о односима угарских жупанија и новоуспостављеним границама: жупаније немају надлежност у граници, морају је издржавати. Међутим, српски милиционери плаћају доприносе, а само виши официри, Немци, добијају пуну плату у готовини.
Јун
[уреди | уреди извор]- 15. јун — Холандске и царске трупе преузимају Кајзерсверт на Рајни од Француза после двомесечне опсаде.
Јул
[уреди | уреди извор]- 19. јул — Битка код Клишова: Пољско-саксонска војска Августа II, двоструко бројнија и боље позиционирана, поражена је од шведске војске Карла XII у јужно-централној Пољској.
- 24. јул — Опат Франсоа Ланглад, мучитељ протестаната, убијен је код Пон-де-Монвера од стране Камисара - рат у Севену траје до 1704. године.
- 26. јул — Битка код Санта Виторије: нови француски командант у Италији, маршал Луј-Жозеф де Вандом, успева у окршају након чега заузима Гвасталу и Боргофорте на путу за Мантову.
- 29. јул — Битка код Хумелсхофа: још једна руска победа у Ливонији, затим маршира без отпора и пљачка југ територије.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Умро је васељенски патријарх Калиник II, наследио га је Гаврило III (до 1707).
- 15. август — Битка код Луцаре између Еугена Савојског и Вандома, без јасног победника.
- 23. август — 30. септембар — Битка код Кадиза је прва на полуострву - Англо-Холанђани не успевају да заузму Кадиз.
- 29. август — 4. септембар — Битка код Санта Марте: Француско-енглески сукоб испред данашње Колумбије, енглески вицеадмирал Џон Бенбоу је смртно рањен, а два капетана су стрељана због кукавичлука.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 4. септембар — Велики везир Хусеин-паша Ћуприлић подноси оставку због болести.
- 12. септембар — Лудвиг Баденски осваја Ландау од Француза након скоро тромесечне опсаде.
- 23. септембар — Трупе под командом Џона Черчила окупирају Венло у југоисточној Холандији. Ове јесени заузимају и Рурмонд, Стивенсверт и Лијеж.
- 30. септембар — Немачка царска диета објављује рат Француској.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 14. октобар — Битка код Фридлингена током Рата за шпанско наслеђе. Француска војска извојевала је Пирову победу над восјком Светог римског царства.
- 23. октобар — Шпанска и француска флота доживеле тежак пораз у заливу Виго од англо-низоземске флоте током Рата за шпанско наслеђе.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 10. новембар — Енглези и Индијанци из Каролине почињу опсаду Светог Августина у шпанској Флориди.
- 26. новембар — Украјински писац Данило Братковски, учесник устанка против Пољске, погубљен је у Луцку.
- 30. новембар — У Славонији и Срему успостављене су Посавска и Подунавска крајина, са седиштем у Осијеку. Такође је успостављена Потиско-Поморишка војна крајина, где се досељавају многи Срби из Мађарске. Командант Поморске војне границе је Јован Поповић Текелија.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Џон Черчил добија титулу војводе од Марлбороа за освајање градова у Холандији.
- 30. децембар — Након доласка флоте са Кубе, Енглези прекидају опсаду Светог Августина.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Устанак Камизара у Француској
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
