1798
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1798 на Викимедијиној остави.
| |
1798. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Градска Република Милхаузен, део Швајцарске Конфедерације, гласала за прикључење Француској (уговор потписан 28. 1.).
- 4. јануар — Нови влашки војвода Константин Хангерли стигао у Букурешт - "Хангерлијева зима" је означена повећаним порезима и тортуром за њихову наплату.
- децембар 1797 — фебруар 1798 — Трупе видинског одметника Османа Пазваноглуа опседале Осман-пашу у Београду док, пред Божић, град није деблокирала српска војска Алексе Ненадовића, Илије Бирчанина и Николе Грбовића у петочасовном окршају; Срби затим учествују у одбрани Смедерева и Пожаревца.
- 12. јануар — Након смрти Ереклеа II, Георги XII постаје други и последњи краљ Картли-Кахетија, у источној Грузији (до 1800).
- јануар — Швајцарска: Бернски кантон послао трупе у Вауд, где су грађани уз охрабрење француске владе прогласили Лиманску Републику.
- 18. јануар — Аустријанци преузимају Венецију од Француза, у складу с Миром из Кампоформија.
- 22. јануар — Пуч у Батавијској Републици: радикални демократ Питер Вриде накратко преузима власт.
- 24. јануар — Француски официр прогласио у Швајцарској независност Вауда од Берна, убрзо затим следи покрет против остатка конфедерације.
- јануар — Обновљене руске дотације за Цетињски манастир.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — У папиној Перуđи проглашена Република Тиберина.
- 10. фебруар — Француски револуционарни ратови: генерал Бертхиер улази у Рим и руши световну власт папе Пија VI.
- 15. фебруар — Проглашена Римска Република, папа Пије VI. одведен из града.
- 20. фебруар — Француски маршал Луј Александар Бертје је збацио са трона папу Пија VI.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Грофовија Тхургау постаје засебан швајцарски кантон.
- 5. март — Битке код Неуенега и на Граухолзу: Французи истог дана имају пораз али и остварују одлучујућу победу над швајцарским, бернским, снагама. Француске трупе улазе у Берн - прегажена Стара Швајцарска Конфедерација.
- 7. март — Републике Анкона и Тиберина се враћају под власт Рима - сада Римске Републике.
- март — Гувернадур Јован Радоњић се обратио Бечу, да цар "ришолви не упуштити оволико раброга народа испред обећане протеције" - али ови ће ући у спор са владиком Петром I око манастира Маине.
- 23. март — Руски цар Павле I дозвољава градњу староверачких храмова.
- 29. март — "Луј XVIII" стиже у Митау/Јелгаву, где му је руски цар ставио на располагање дворац.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Основана Територија Мисисипи, главни град Начез (1817. подељена на Државу Мисисипи и Територију Алабама).
- 12. април — У Швајцарској проглашена Хелветска Република као француска клијентска држава (траје до 1803). Током године у земљи има још окршаја (Хехинген, Волереј, Шинделеги, Нидвалден). Док су раније кантони и други ентитети емитовали новац, сада ће први пут бити уведен франак (до 1803. па коначно од 1850).
- 26. април — Француска анектира Женеву.
- април — август — Султанова војска опседа Пазваноглуа у Видину. Срби за то време чувају источну границу Београдског пашалука.
Мај
[уреди | уреди извор]- 16. мај — Црни хаићански генерал Тоусаинт Лоувертуре улази у Порт о Пренс који су раније држали Британци. У игри за власт су Британци (ген. Тхомас Маитланд), Французи (комесар на острву Габриел Хéдоувилле), Лоувертуре (фаворизован од Британаца) и јужни хаићански генерал Андрé Ригауд (фаворизован од Француза).
- 18. мај — Руски цар шаље кнеза Репњина у дипломатску мисију у Берлин и Беч, како би се Пруска и Аустрија придобили против Француза - без успеха.
- 19. мај — Наполеон из Тулона са војском кренуо у Египат (Француска окупација Египта)
- 19. мај — Француска Армија Оријента на челу са Наполеоном креће из Тулона према Египту (72 ратна брода, 400 транспортних). Поход би требао бити први корак према заузећу британских поседа у Индији, у савезништву са владаром Мyсореа, Типу Султаном.
- 24. мај — Ирски устанак: тајно републиканско Удружење уједињених Ираца, потакнуто идеалима америчке и француске револуције, подиже устанак против британске власти, познат као једини у коме су се против Британаца заједно борили и католици и протестанти.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Французи довели папу у картузијански манастир у Галлузу код Фиренце (до следећег пролећа).
- 11. јун — На путу за Египат, Наполеон заузима Малту. Малтешки витезови, тј. Ред св. Јована је владао острвима од 1530.
- 12. јун — Нови пуч у Батавијској Републици, којим је свргнут Питер Врид - умерени се враћају на власт.
- 18. јун — Закон о натурализацији продужава рок потребан да усељеници у САД добију држављанство са пет на 14 година - сматра се првим од четири Закона о туђинцима и побуни, овог и следећег месеца. Ово представља осигурање националне сигурности у време необјављеног рата са Француском или прогон неистомишљеника (три закона су ван снаге од 1800-01).
- 21. јун — Битка на Винегар Хилл: Британци поразили ирске побуњенике код Енискортија.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Француска војска се искрцала у Египту: француске трупе под Наполеоном Бонапартом се искрцавају у османском мамелучком Египту, сутрадан улази у Александрију.
- 2. јул — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је заузела Александрију.
- 5. јул — Турци у Београду погубили грчког писца и патриоту Ригу од Фере, као и седморицу његових другова. У наредном периоду, Турци сумњичави према Србима, нарочито бившим фрајкорцима, Осман-ага ухапсио неке оборкнезове и фрајкорце.
- 7. јул — Конгрес САД раскида споразум о пријатељству са Француском из 1778, а два дана касније дозвољава ратне акције против француских бродова, чиме започиње Квази-рат којим се САД де фацто ставила на страну анти-француске Друге коалиције (до 1800).
- 11. јул — Поновно основана Маринска пашадија САД.
- 13. јул — Битка код Шубрахита: Наполеон поразио мамелуке на путу за Каиро.
- 14. јул — Конгрес САД, у коме већину има про-британска Федералистичка странка доноси Законе о странцима и потицању побуне, којим се, у настојању да се обузда про-француска агитација.
- 17. јул — Битка код Хебреиса
- 21. јул — Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом.21. 7. (3 Тхермидор) - Француски револуционарни ратови: Битка код Пирамида у којој француски војсковођа Наполеон Бонапарте наноси пораз турској војсци, а што ће му омогућити надзор над Египтом. У Каиро улази два дана касније.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Британска флота адмирала Хорација Нелсона уништила је француску флоту у бици код Абукира.
- 1. август — Француски револуционарни ратови: Битка на Нилу (код Абукира) у којој британска флота под адмиралом Нелсоном уништава француску Медитеранску флоту, чиме је Бонапартина војска практички одсјечена од матице; успркос тога Бонапарте наставља поход на Египат и Сирију.
- 12. август — "Кројачка побуна" у Бахији у Бразилу: тражи се независност, укидање ропства и расна једнакост. Учесници убрзо похапшени.
- август — У Готхи одржан први европски конгрес астронома.
- 22. август — Генерал Јеан Јосепх Амабле Хумберт се искрцао у Ирској, у подршку тамошњем устанку.
- 24. август — Први састанак Институт д'Éгyпте у Каиру - председник Гаспар Монж, потпредседник Бонапарта, секретари Јосепх Фоуриер и Лоуис Цостаз.
- 27. август — Битка код Цастлебара: Французи и Ирци поразили британске снаге, проглашена краткотрајна Република Конекат.
- 31. август — У складу са споразумом са Тоусаинт Лоувертуреом, Британци напуштају последње упориште на Хаитију, Мôле-Саинт-Ницолас - за пет година су узалуд потрошили много новца и људства.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Побуна Малтежана против француске окупације, убрзо им се придружују савезници - Опсада Малте (1798-1800).
- 5. септембар — Јоурданов закон институционализује регрутацију у Француској.
- 9. септембар — Османски султан Селим III проглашава Француској рат, џихад.
- 9. септембар — Законом у Француској се прописује појачано поштовање декадног дана револуционарног календара.
- 3 - 10. септембар — Битка код Ст. Георге'с Цаyе: Британци поразили мексичке Шпанце код Белизеа - данас празник у тој држави.
- 21. септембар — Станко Арамбашић, заповедник српске народне војске посечен у Смедереву по наређењу Осман-аге (остали ухапшени Срби су пуштени).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Почиње Сељачки рат, побуна против француске власти у јужној Холандији, тј. Белгији - крваво угушен 5. децембра.
- 12. октобар — Француски револуционарни ратови: Битка код Торy Исланда испред ирске обале у којој Британска морнарица наноси пораз француској флоти и тако зауставља посљедњи француски покушај инвазије Британских острва; ирски побуњенички вођа Волфе Тоне је заробљен, чиме је практично угушен устанак.
- 13. октобар — Али-паша Јањински је заузео Превезу и масакрирао Французе и локалне грчке побуњенике.
- октобар — Турска војска копном а турско-руска флота (Фјодор Ушаков) морем напада и заузима француске поседе на обали Грчке и Албаније (Бутринт, Парга, Превеза, Воница) и у Јонским острвима, сем Крфа.
- 20. октобар — Пазваноглу разбио султанову војску. Биће признат за пашу са три туга и управитеља над Видинским пашалуком, јаничарима ће бити дозвољен повратак у Београдски пашалук.
- 21. октобар — Побуна у Каиру против Француза, брзо угушена. Погинуо генерал Доминик Мартин Дупy.
- 22. октобар — У Каиру подигнут устанак против француске окупације.
- 23. октобар — Хаџи Мустафа-паша се вратио у Београд (ферман добија следећег фебруара) - везир до 1801.
- 29. октобар — Сабор у манастиру Стањевићи установљава први Законик у Црној Гори. Уведен је и порез, али Црногорци га сматрају харачем.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Рат Друге коалиције: почиње руско-османска Опсада Крфа.
- 7 - 15. новембар — Британци заузели шпанску Менорку (до 1802).
- 8. новембар — Британски китоловац Јохн Феарн је први Европљанин који се искрцава на Науру - назива га Пријатно острво.
- 29. новембар — Напуљска инвазија Римске Републике: Фердинанд I накратко ушао у Рим. Русија и В. Британија ових дана улазе у савез са њим.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 6. децембар — Ген. Бартлеми Катерин Жуберт заузима пијемонтску престоницу Торино. Краљ Карло Емануел IV. одлази на Сардинију.
- 8. децембар — У британски буџет први пут уведен порез на приход (наплаћује се 1799-1802, 1803-16 и стално од 1842).
- 10. децембар — Проглашена француска клијентска Пијемонтска Република (до 1799).
- 11. децембар — Жан Шампионе повратио Рим и наставља према Напуљу.
- 19. децембар — Наполеон потврђује повластице синајском манастиру свете Катарине, оправља северни зид, порушен услед кише.
- 23. децембар — Руско-османски споразум против Француске, турске луке су отворене за руске бродове.
- 23. децембар — Нелсонов брод ХМС Вангуард евакуише краља Фердинанда I, краљевску породицу и друге важне особе из Напуља на Сицилију.
- 27. децембар — Руски цар Павле I постаје Велики мајстор Реда св. Јована Јерусалимског, тј. Малтешких витезова.
- 29. децембар — Уговор Велике Британије, Две Сицилије и Русије за интервенцију против Француза у Италији.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- У току 1793-98. у Србији (Београдском пашалуку под Хаџи Мустафом) обновљени су манастири Рајиновац, Ћелије, Боговађа, Благовештење, Рача, Вољавча, Свети Роман, Клисура и др.
- У Карловцима одржана прва конференција за уређење правописа код Срба, за шта је овлашћен митрополит Стефан Стратимировић.
- Пародија "Енеида" Ивана Котљаревског прво је књижевно дело у целини на модерном украјинском језику.
- У португалском Бразилу први пут спроведен попис становништва; установљено 3 милиона становника, а од чега 2,5 милиона чине црни робови.
- Луј Никола Воклен открио Берилијум.
- Енглески свећештеник и публицист Томас Малтус анонимно објављује знаменити текст Ан Ессаy он тхе Принципле оф Популатион, који ће популаризирати малтузијанске идеје.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 19. јануар — Огист Конт, француски социолог (†1857)
Април
[уреди | уреди извор]- 26. април — Ежен Делакроа, француски сликар (†1863)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Карло Алберт, краљ Пијемонта-Сардиније (†1849)
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Станислав II Август Поњатовски, краљ Пољске и велики кнез Литваније
Јун
[уреди | уреди извор]- 24. јун — Рига од Фере, грчки песник.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Луиђи Галвани, доктор и физичар. Инструмент "Галванометар" је по њему добио име. (*1737).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Станко Арамбашић, Бимбаша, командант посебне Српске народне војске и један од вођа српских фрајкора у Аустријско-Турском рату.
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
