1802
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1802 на Викимедијиној остави.
| |
1802. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 25. јануар — Секуларизација у Баварској: забрањују се просјачки редови.
- 26. јануар — Лионска консулта: Бонапарта проглашава да Цисалпинска Република постаје Италијанска Република (краљевина 1805-14), он сам је председник.
- јануар — Бивше спахије у Београдском пашалуку Мехмед-ага Коњалија и Хасан-бег започињу припреме против дахија, у сарадњи са неким српским кнезовима.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Експедиција на Саинт-Доминк: Французи се искрцавају на Хиспаниолу против хаићанског вође Тоусаинта Лоувертуреа (више од две трећине ће страдати од рата и болести до следеће године).
- фебруар — Камен из Розете стиже у Енглеску, биће смештен у Британском музеју.
- 14. фебруар — Џон Мареј открио залив Порт Филип, у коме ће бити основан Мелбоурн.
- 17. фебруар — Тело папе Пија VI. је пренесено у Рим.
- фебруар-мај — Боурла-Папеy: народна буна у Леманском кантону Хелветске Републике (данашњи Вауд) против повратка феудализма.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Објављена Бетовенова Клавирска соната бр. 14, "Месечева соната".
- 16. март — Основана америчка Војна академија Вест Поинт.
- 24. март — Французи успевају заузети тврђаву на Хаитију, после великих губитака; њен бранитељ Жан-Жак Десалин накратко прелази на француску страну.
- 25. март — Амјенски мир између Велике Британије и Француске којим је завршен Рат Друге коалиције, односно француски револуционарни ратови. Затишје траје само до сљедеће године.
- 27. март — Бенжамен Констан принуђен од Бонапарте да се повуче из Трибуната због веза са госпођом де Стал. Одузето је право на реизбор преко 300 чланова Легислатуре и Трибуната.
- 27. март — Потписан је Амијенски мир којим је окончан рат између Велике Британије и Француске и њених савезника, Шпаније и Батавске републике.
- 28. март — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид.
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Органски чланци о јавном богопоштовању у Француској, ради бољег надзора државе над католицима и протестантима, усвојени уз Конкордат - папа протестује, али на крају их мора прихватити.
- 8. април — Уз јужну обалу Аустралије су се срели британски и француски истраживач Метју Флиндерс и Николас Баудин, у заливу названом Енкоунтер Беј.
- 10. април — Почиње Велики тригонометријски премер Британске Индије (до 1871).
- 10. април — Јеан-Баптисте де Беллоy (92) устоличен за париског надбискупа у Нотре Даму, који је после девет година поново црква.
- 18. април — Ускрс: у складу са Конкордатом из 1801, недеља је поновно празник у Француској, конзули присуствују миси и помпезној прослави са топовима (револуционарни календар укинут крајем 1805).
- 26. април — Наполеон Бонапарта проглашава општа амнестија за све осим 1000 најзлогласнијих француских контрареволуционара и позива их да се врате у Француску.
- 30. април — Пукла брана Пуентес у Шпанији, 608 мртвих.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Председник Хаитија Тоусаинт Лоувертуре даје оставку, по споразуму са ген. Леклером.
- 19. мај — Наполеон Бонапарта уводи француску Легију части - добија се на основу заслуге и храбрости а не друштвене класе.
- 20. мај — Закон од 20. маја 1802: у Француској поништен закон из 1794. којим је укинуто ропство - на неке поседе се не односи, на неке није примењен.
- 20. мај — Париски уговор између Француске и Војводства Вуртемберг - ово добија неке царске градове и духовне територије као надокнаду за територије на левој обали Рајне. Три дана касније су Пруској признате неке територије на северозападу Немачке, из истог разлога.
- 22. мај — Београдске дахије обавештене да је за новог везира именован Хасанага-паша, бивши јаничарски ага (стиже тек у марту 1803), добили опроштај од султана под условом да остану у миру. У београдском пашалуку је страховлада, због зулума се "поајдучи десетина народа" а из "Босне и Арнаутске" долазе сумњиви елементи који се богате. Дахије дају изградити у пашалуку 600 ханова, тј. утврђених стражара, који служе надзору становништва и као почетне тачке злостављања.
- 28. мај — Вођа гвадалупских устаника Лоуис Делгрeс и његови следбеници потпалили барут да не би пали Французима у руке.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — У Великој Британији донет Закон о здрављу и моралу шегрта: први потез у суочавању са дечијим радом у фабрикама.
- 4. јун — Краљ Сардиније Карло Емануел IV. абдицирао у корист брата Виктора Емануела I. (до 1821) - влада само острвом Сардинија, у Торино се припаја 1814.
- 8. јун — Француски генерал Брунет ухапсио Тоусаинта Лоувертура - послат је у Француску где умире следећег априла.
- јун — Покушај устанка против дахија у Београдском пашалуку: Тосун-ага је код Пожаревца, Коњалија и Хасан-бег код Ћуприје, а српски сељаци код Авале - али Тосун је поражен од јаничара, тако да не долази до њиховог спајања.
- 20. јун — Тлингити напали руско насеље Ситка на Аљасци - Руси ће се за масакр и паљевину осветити две године касније.
- 25. јун — Париски мир (1802) франко-отомански мир и савез.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Вилиам Хyде Воластон је открио нови племенити метал - назива га паладијум по недавно откривеној "планети". Ове године, Андерс Густаф Екеберг је открио тантал.
- 18. јул — Наполеон I Бонапарта упућује ултиматум Алжиру, размишљајући о војној интервенцији, али тамошњи деј Мустафа одговора позитивно следећег месеца.
- 16. јул — Наполеон I Бонапарта путем конзулског наређења враћа ропство на Гваделупи.
- 22. јул — Гиа Лонг заузима Ханој - ујединио је Вијетнам. Преживели припадници династије Таy Сон, њихови генерали и чланови породице су ликвидирани. Династија Нгуен је актуелна до 1945, главни град је Хуе.
- 22. јул — Наполеонов ујак Јосеф Феш именован је од папе за лионског надбискупа и примата Галије.
- јул — Доситеј Обрадовић стиже у Трст, где остаје до 1806. У дому је трговца Драге Теодоровића, власника 14 галија које плове и у Америку и Индију.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Наполеон Бонапарта је проглашен „доживотним конзулом“ Француске, што му је дало право да именује наследника.
- 4. август — Француска добија Устав: Бонапартина власт је појачана.
- 24. август — Први састанак немачке Царске депутације у Регенсбургу, поднесен јој је план за медијатизацију - велика територијална реконструкција до 1814. смањује број немачких држава са близу 300 на 39.
- 26. август — Елба прикључена Француској.
- 28. август — Завршени први избори за парламент Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске - победа торијеваца премијера Адингтона.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Отворен Париски салон: први пут излаже Жан-Огист-Доминик Енгр, ове године долазе и енглески посетитељи.
- 6. септембар — Немачка медијатизација: баварски војници ушли у Кнежевску Бискупију Бамберг - у наредних годину дана биће укинуте скоро све црквене кнежевине.
- 8. септембар — У Русији уведен Сенат, ранији колегији замењени са осам министарстава.
- 11. септембар — Субалпинска Република, раније Пијемонтска, већим делом анектирана од Француске (департмани По, Стура, Сесиа, Доире, Маренго и Танаро) док је Новара (департман Агогна) припала Италијанској Републици.
- септембар — Конфронтација Тосун-аге са Мула Јусуфом и Мехмед-агом Фочићем код Ћуприје, Тосун се на крају помирио са дахијама и примљен је у Београд. Срба је било на обе стране, дахије су им пуцале у леђа.
- септембар — Султанови хатишерифи у вези Влашке и Молдавије: кнежеви се постављају на седам година, не могу се свргавати без пристанка Русије.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Први берберски рат: Шведска излази из рата, ове године се прикључују Мароканци.
- 9. октобар — Умро војвода Парме Фердинанд - Француска ће анектирати војводство, према прошлогодишњем Уговору из Арањуеза.
- 15. октобар — Шпански краљ Карлос IV објавио пренос Лујзијане Француској, али Шпанија наставља администрацију све до формалне примопредаје новембра 1803.
- 20. октобар — Новоросијска губернија Русије се дели на три: Јекатеринославску, Николајевску и Таврическу. Григориј Петрович Милорадович је први губернатор таврическе, именован је тајним саветником, одликован орденом свeтог Владимира 2. степена.
- 25. октобар — Битка код Пуне је сукоб две фракције у Марата Царству, Холкари су поразили Сциндије и "премијера" Баји Раоа - губитник ће се обратити Британцима за помоћ.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Француски командант на Хаитију Чарлс Леклерк умире од жуте грознице, наслеђује га још бруталнији Донатиен де Рочамбеау.
- 9. новембар — Транзит Меркура: између осталих, у Перуу га посматра вон Хумболдт. Такође проучава својства гуана као ђубрива, који ће касније бити извожен у Европу.
- 16. новембар — У Лондону ухапшен Едвард Деспард са сарадницима, који је планирао убити краља и освојити кључне тачке у граду, као почетак народне побуне (погубљен у фебруару).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 7. децембар — Обновљено ропство у Француској Гвајани (администратор је Вицтор Хугуес).
- 10. децембар — У Паризу се окупља Хелветска консулта, која до фебруара расправља о новом уставу Хелветске Републике.
- 26. децембар — Париски уговор о територијалној компензацији између Француске и Светог Римског Царства. Царев брат, Фердинанд III од Тоскане добија у надокнаду ранију надбискупију Салзбург, новостворену изборну кнежевину (до 1805).
- 31. децембар — Уговор из Базеина: Британска источноиндијска компанија постиже споразум са Баји Раом - вратиће га на власт као "премијера" Царства Марата, које ће постати клијент Британаца. Догодине долази до Другог англо-маратског рата.
Рођења
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 24. јул — Александар Дима Отац, француски књижевник
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — о. 15. јул - Јакоб Сабар писац
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 26. септембар — Јуриј Вега, словеначки математичар
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Свети мученик Лазар Нови - хришћански светитељ.
- Википедија:Непознат датум — Свети мученик Нан (Јован) Солунски - хришћански светитељ.
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
