19. јануар
19. јануар је деветнаести дан у години у Грегоријанском календару. 346 дана (347 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
јануар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 379 — Римска војска окупљена у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица) прогласила за цара источног дела царства Теодосија I.
- 1419 — У Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.
- 1520 — Данска војска је победила је Швеђане у бици код Богесунда.
- 1795 — У Холандији је проглашена Батавијска република, чиме је званично окончано постојање Низоземске републике.
- 1806 — Уједињено Краљевство је заузело Рт добре наде.
- 1839 — Британска источноиндијска компанија је заузела Аден.
- 1853 — У Риму први пут изведена Вердијева опера Трубадур.
- 1899 — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.
- 1916 — Краљ Никола I након аустроугарске инвазије напустио Црну Гору.
- 1916 — На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.
- 1918 — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.
- 1919 — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби.
- 1938 — Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију, при чему је погинуло најмање 700 људи.
- 1945 — Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков.
- 1945 — Црвена армија је ослободила Лођски гето.
- 1966 — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.
- 1978 — У Фолксвагеновој фабрици у Емдену произведена последња “буба”; производња настављена у Јужној Америци све до 2003. године.
- 1983 — У Боливији ухапшен Клаус Барби, нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.
- 1983 — Епл је представио Apple Lisa, свој први комерцијални лични рачунар са графичким корисничким интерфјсом и рачунарским мишом.
- 1986 — Brain, први рачунарски вирус за персоналне рачунаре, се почео да се шири.
- 1989 — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.
- 1993 — Прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.
- 1995 — Руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.
- 2001 — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.
- 2006 — У паду словачког војног авиона Антонов Ан-24 у Мађарској на лету са Косова и Метохије погинуло су 42 особе.
- 2007 — Потписивањем уговора о купопродаји, Телеком Србија и званично постао већински власник Телекома Српска, са 65% акција државног капитала откупљених од Републике Српске за 646 милиона евра.
- 2011 — Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.
- 2012 — ФБИ је угасио сајт за размену података Megaupload.
Рођења
- 399 — Елија Пулхерија, источноримска (византијска) царица и хришћанска светица († 453)
- 840 — Михаило III, византијски цар (†867)
- 1736 — Џејмс Ват, шкотски инжењер и физичар. (†1819)
- 1809 — Едгар Алан По, амерички писац. (†1849)
- 1839 — Пол Сезан, француски сликар. (†1906)
- 1847 — Милован Глишић, књижевник. (†1908)
- 1902 — Георгије Острогорски, руски византолог. (†1976)
- 1920 — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар, пети генерални секретар Уједињених нација (1982—1991).
- 1921 — Даворјанка Пауновић Зденка студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита. († 1946)
- 1928 — Томислав Карађорђевић, југословенски принц. (†2000)
- 1943 — Џенис Џоплин, америчка кантауторка. (†1970)
- 1945 — Драган Холцер, југословенски фудбалер.
- 1946 — Доли Партон, америчка кантри певачица и глумица.
- 1949 — Роберт Палмер, британски певач и гитариста. (†2003)
- 1949 — Зоја Беголи, примабалерина († 2017)
- 1952 — Ирфан Менсур, српски глумац босанског порекла.
- 1960 — Жарко Лаушевић, српски глумац.
- 1961 — Веселин Вујовић, југословенски рукометаш.
- 1966 — Стефан Едберг, шведски тенисер.
- 1969 — Предраг Мијатовић, бивши југословенски и црногорски фудбалер.
- 1969 — Лук Лонгли, аустралијски кошаркаш и тренер.
- 1970 — Удо Сузуки, јапански комичар и певач.
- 1979 — Јадранка Пејановић, српска глумица и новинарка (†2018)
- 1980 — Арвидас Мацијаускас, литвански кошаркаш.
- 1986 — Клаудио Маркизио, италијански фудбалски репрезентативац.
Смрти
- 639 — Дагоберт I, франачки краљ (*603)
- 1629 — Абас I Велики, персијски владар (* 1571)
- 1785 — Захарије Орфелин, песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф преводилац, лексикограф и фармацеут. (*1726).
- 1938 — Бранислав Нушић, српски и југословенски комедиограф. (*1864).
- 1945 — Петар Бојовић, српски војвода (* 1858)
- 1970 — Хамза Хумо, босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар умјетности. (* 1895)
- 1981 — Вукић Мићовић, српски хемичар. (*1896).
- 1983 — Александар Костић, српски лекар и научник.
- 2000 — Бетино Кракси, бивши италијански премијер.
- 2000 — Хеди Ламар, америчка глумица,
- 2002 — Марти Мијетунен, фински политичар.
- 2015 — Предраг Симић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Француској. (* 1954)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква прославља један од највећих хришћанских празника Богојављење