1912
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1912 на Викимедијиној остави.
| |
1912 је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Немачки геофизичар Алфред Вегенер је први пут представио своју теорију померања континената.
- 17. јануар — Капетан Роберт Фалкон Скот је стигао до Јужног пола, један месец након Роалда Амундсена.
- 17. јануар — САД су преузеле у свој посед острво Вејк у Тихом океану.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Абдицирао је последњи кинески цар Пу Ји по договору уз посредовање генерала Јуана Шикаја, чиме је династија Ћинг званично замењена Републиком Кином.
- 14. фебруар — Аризона је постала 48. савезна држава САД.
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.
- 13. март — Балкански савез (Балканска лига), основан је уочи Балканских ратова. Чланице Балканског савеза биле су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка.
- 23. март — Завршен је шаховски турнир у Сан Себастијану, Шпанија, а победник је био Артур Рубинштајн.
- 30. март — Потписан Фески мир којим је окончана Друга мароканска криза.
Април
[уреди | уреди извор]- 14. април — Прекоокеански брод Титаник ударио у ледену санту.
- 15. април — На првом путовању из Велике Британије у Сједињене Америчке Државе потонуо Титаник, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника.
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Ахмед ал-Хиба се прогласио за султана у јужном Мароку.
- 12. мај — Војни споразум Србије и Бугарске.
- 14. мај — Српски министар финансија Стојан Протић подноси оставку, сматра да владу треба да формира Никола Пашић.
- 14. мај — Француска полиција ликвидира знамениту анархистичку Боннотову банду.
- 14. мај — Током боравка у Немачкој умро дански краљ Фредерик VIII, наслеђује га син Kристијан X (до 1947).
- 14. мај — Немачки Рајхстаг одобрава ново увећање флоте.
- мај — Панчо Виља је ухапшен: у сукобу је с ген. Хуертом који га је желео стрељати, што је спречио председник Мадеро - у затвору је до децембра.
- 16. мај — Битка за Родос се завршава италијанском окупацијом целог острва, као и Додеканеза (до 1947).
- 18. мај — Поринути амерички бојни брод УСС Тексас и јапански бојни крсташ Kонго.
- 20. мај — У Варшави је освећена православна црква Александра Невског, са 70 метара највиша грађевина у граду (Немци је користе у време окупације 1915-18, срушена 1924-26).
- 21 — 25. мај — Састанак албанских лидера у Јунику: примирје у крвним осветама, заклетва за збацивање Младотурског режима (присутни су Хасан Приштина, Иса Бољетинац, Бајрам Цури, Неџип Драга...).
- 22. мај — Иштван Тиса на челу угарског сабора након туче међу посланицима - социјалисти сутрадан организовали "Kрвавоцрвени четвртак": генерални штрајк, нереди и интервенција полиције и војске уз људске жртве.
- 23. мај — Поринут немачки СС Император, накратко највећи путнички брод.
- 24. мај — Први јавни бокс меч у Србији, у дворани београдског биоскопа "Kоларац".
- 25. мај — У месту Тyлер, Тексас, руља спалила црнца који је силовао и заклао белкињу.
- 29. мај — Бугарско-грчки савез.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Избори у Белгији: Kатоличка партија неочекивано повећала већину, Чарлс де Брокуевил остаје премијер - у земљи долази до протеста.
- 3. јун — Мексички председник Мадеро повећава порез на извучену нафту, што квари односе са САД.
- 3. јун — Први воз у Ужицу, након завршетка пруге из Чачка.
- 5. јун — Мексички председник Мадеро дао концесију Стандард Оилу: десет година ослобођења од пореза и право на експропријацију земљишта.
- 6. јун — Ерупција новог вулкана Новарупта на Аљасци снаге ВЕИ-6.
- 7. јун — Опозициони посланик пуцао на председника угарског сабора Иштвана Тису.
- 9/10. јун — Убиства секиром у Вилисца, Ајова: убијена шесточлана породица и две гошће.
- 13. јун — У Москви отворен Пушкинов музеј, државни музеј лепих уметности.
- 15. јун — У одсуству опозиције усвојен војни закон у Угарској.
- 19. јун — Црногорски председник владе Лазар Томановић дао оставку, наслеђује га дивизијар Митар Мартиновић.
- 19. јун — Руска Дума гласала за програм изградње морнарице.
- 22. јун — Завршена републиканска национална конвенција у Чикагу: конзервативци су успели поново номиновати председника Тафта, док ће се бивши председник Рузвелт кандидовати на челу нове Прогресивне партије.
- 24. јун — На Олимпијске игре у Стокхолму отишла прва олимпијска екипа из Србије - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић.
- 27. јун — Нови немачки флотни закон предвиђа 41 бојни брод до 1920, три више него раније. Тирпитз заговара "теорију ризика", да би Британци радије пустили Немачку да постане светска сила него да ризикују велике губитке флоте.
- 27. јун — Погибијом Евариста Естеноза окончана црначка побуна на Kуби - страдало је најмање 3.000 црнаца.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Харијет Квимби, која је два месеца раније поставила рекорд као прва жена која је прелетела Ламанш, погинула је у Сквантуму, Масачусетс, након што се њен нови двоседни моноплан Блерио срушио.
- 30. јул — Умро је јапански цар Меиџи; наследио га је син Јошихито, који је постао цар Таишо.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Железница Јунгфрау је отворена отварањем подземне железничке станице Јунгфраујох у Бернском Оберланду у Швајцарској, највише у Европи на 3.450 метара надморске висине.
- 4. август — Окупација Никарагве од стране Сједињених Држава: Амерички маринци искрцавају се са америчког брода УСС Анаполис у Никарагви, како би подржали конзервативну владу на њен захтев.
- 12. август — Султан Абд ел Хафид из Марока абдицира.
- 29. август — Тајфун погодио Кину, усмртивши најмање 50.000 људи.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Леонидас Плаза је поново председник Еквадора (до 1916).
- 4. септембар — Завршен је Албански устанак из 1912. када се турска влада сложила да испуни захтеве устаника. Османска влада одлучила испунити побуњеничке захтеве, међу којима је и стварање Албанског вилајета (ранији Косовски, Скадарски, Битољски и Јањински).
- 6. септембар — Битка код Сиди Боу Отхмана: пук. Чарлс Мангин потукао мароканског побуњеника Ахмеда ал-Хибу - Французи затим заузимају Маракеш и јужни Мароко. Тхами Ел Глаоуи ће бити паша Маракеша до смрти 1956.
- 8. септембар — Еди Хаша изгубио контролу над мотоциклом у Неварку, убио себе, шест гледалаца и другог тркача - крај трка на дашчаним пистама.
- 9. септембар — Српски председник владе Марко Трифковић даје оставку, преузима Никола Пашић (до 1918).
- 9. септембар — Масовне демонстрације у Грчкој и другим местима поводом положаја Грка у Турској.
- 10. септембар — Бомба у Дојрану, 20-45 погинулих.
- 15. септембар — Велики митрополијски сабор у Новом Саду - осуда укидања црквене аутономије.
- 19. септембар — Балкански савезници предају ноту Цариграду којом захтевају аутономију за Стару Србију, Епир и Албанију под заштитом Великих сила.
- 20. септембар — Темистоклис Софулис се искрцао на Самосу, турске трупе капитулирале и отишле.
- 21. септембар — Хари Хоудини изводи ескапистичку тачку са "кинеском ћелијом за водену тортуру".
- 23. септембар — Турска мобилизација европских дивизија.
- 27. септембар — У Луцерну склопљен српско-црногорски савез.
- 28. септембар — Споразум српског и бугарског генералштаба: главни српски напори ће бити у Македонији а бугарски у Тракији.
- 28. септембар — Протестанти Северне Ирске завршили потписивање Улстерског завјета и Декларације против предложене самоуправе за Ирску.
- 30. септембар — Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка објавиле мобилизацију. Према званичним подацима, у Старој Србији и Македонији 1906-1912. убијено је 436 Срба.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Црна Гора је објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.
- 18. октобар — Лозански мир
- 24. октобар — Српска војска је победила турску војску у Кумановској бици у Првом балканском рату.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3—6. новембар — Одиграла се Прилепска битка.
- 5. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Вудро Вилсон, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Вилијама Хауарда Тафта и бившег председника Теодора Рузвелта.
- 15—19. новембар — Одиграла се Битољска битка.
- 28. новембар — Свеалбански конгрес је на скупштини у Валони прогласио независност Албаније од Османског царства.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Грчка наставља рат јер жели Јањину. Од европске Турске је остала Тракија иза Чаталџе и Галипољ, као и три опкољена града, Једрене, Јањина и Скадар (и остаци турских трупа у јужној Албанији).
- 3. децембар — Грчка морнарица гранатирала и блокирала Валону (изолована албанска привремена влада).
- 8. децембар — Немачко ратно веће од 8. децембра 1912.: разговор о међународној ситуацији (јачање Србије, савез Британије са Француском и Русијом) и предстојећем рату - боље да рат са Русијом избије што раније, пре модернизације њихове железнице. Морнарица мисли да прво треба довршити градњу подморничке базе у Хелголанду и проширивање Килског канала (отворен 23. јуна 1914.).
- 8. децембар — Продужен Тројни савез Немачке, Аустроугарске и Италије.
- 10. децембар — Турска пешадија напустила Триполи (довршена предаја територије Италијанима).
- 10. децембар — Мобилизација у Аустро-Угарској.
- 12. децембар — Франц Конрад фон Хецендорф поново на челу аустроугарске армије, пре три дана за министра рата је постављен Александер фон Кробатин - обојица су припадници "ратне странке", Аустро-Угарска је алармирана изласком Срба на Јадран.
- 12. децембар — Умро Луитполд, баварски принц регент, наслеђује га син Лудвиг, који ће 1913-18. бити последњи баварски краљ Лудвиг III.
- децембар — Почињу први парламентарни избори у Републици Кини, побеђује националистички Куоминтанг.
- 16. децембар — Почела Балканска мировна конференција у Лондону (тј. 24. јер су се Турци противили присуству Грчке, која није део примирја). Главна питања су Једрене и острва Самотрака, Имброс, Лемнос и Тенедос.
- 16. децембар — Битка код Еллија: неуспешан турски покушај пробоја грчке блокаде Дарданела, и опет два дана касније.
- 17. децембар — Почиње лондонска конференција амбасадора великих сила за надзор балканског мировног процеса. Конференција де факто признала Албанију.
- 18. децембар — Турци из Скадра привремено одбацили српске снаге од села Дајчи (турски гувернер Скадра не поштује примирје).
- 18. децембар — Роланд Гарос прелетео Медитеран, од Туниса до Трапанија на Сицилији (и још две етапе до Рима 23.).
- 20. децембар — Грци заузели Корицу (Корчу) у Албанији, што алармира Аустроугарску и Италију. Амбасадори признали независну Албанију, убрзо одлучују да ће она укључивати и Драч (који је припадао Краљевини Србији).
- 23. децембар — Вицекраљ Индије, Лорд Хардинг, повређен од бомбе која је бачена на њега.
- 23. децембар — Шведска, Данска и Норвешка се споразумели о неутралности у војним конфликтима.
- 24. децембар — Основана Ваздухопловна команда српске војске у Нишу (данас Дан ваздухопловства и ПВО Војске Србије).
- 24. децембар — Монголско-тибетански споразум: узајамно признање независности, заштита будистичке вере и заједничка одбрана.
- 24. децембар — Немачка фирма Мерцк пријавила патент за метилендиоксиметамфетамин (данас познат као екстази).
- 25. децембар — Одлазећи амерички председник Тафт у посети Панами, у једној улици експлодирао динамит 15 минута након његовог проласка.
- 25. децембар — Панчо Виља побегао из затвора, склонио се у САД.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Надежда Павловић, најстарија особа у Србији († 2021)
- 1. јануар — Ким Филби, британски шпијун. († 1988)
- 7. јануар — Иван Јакубовски, маршал Совјетског Савеза (†1976)
- 8. јануар — Хосе Ферер, порторикански глумац. († 1992)
- 21. јануар — Конрад Емил Блох, немачки биохемичар. († 2000)
- 28. јануар — Џексон Полок, амерички сликар. († 1956)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 14. фебруар — Хуан Пужол, шпански двоструки агент. (†1988)
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Борис Черток, совјетски конструктор ракета. (†2011)
- 19. март — Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996)
- 22. март — Карл Малден, амерички глумац. († 2009)
- 23. март — Вернер фон Браун, немачки инжењер († 1977)
- 27. март — Џејмс Калахан, британски политичар. († 2005)
- 27. март — Тамара Крутиков, руско-српска суперстогодишњакиња и најстарија особа у Србији († 2022)
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Соња Хени, норвешка уметничка клизачица. († 1969)
- 10. април — Борис Кидрич, југословенски политичар- († 1953)
- 15. април — Ким Ил Сунг, оснивач Северне Кореје и њен први владар († 1994)
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Педро Армендариз, мексички глумац. (†1963)
- 18. мај — Пери Комо, амерички певач. (†2001)
- 26. мај — Јанош Кадар, мађарски политичар. († 1989)
Јун
[уреди | уреди извор]- 23. јун — Алан Тјуринг, британски математичар, логичар, криптограф († 1954)
Јул
[уреди | уреди извор]- 12. јул — Петар Стамболић, југословенски политичар. († 2007)
- 31. јул — Милтон Фридман, амерички економиста. († 2006)
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Светозар Вукмановић, народни херој. († 2000)
- 10. август — Ромен Мас, белгијски бициклиста. (†1983).
- 25. август — Ерих Хонекер, источнонемачки политичар († 1994)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Чак Џоунс, амерички аниматор. (†2002)
- 29. септембар — Микеланђело Антониони, италијански редитељ. († 2007)
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 29. март — Роберт Фалкон Скот, енглески истраживач (* 1868)
- 30. март — Карл Мај, немачки књижевник (*1842)
Април
[уреди | уреди извор]- 20. април — Абрахам Стокер, ирски књижевник. (*1847)
Август
[уреди | уреди извор]- 13. август — Жил Масне, француски композитор (*1842)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Нилс Густав Дален
- Хемија — Виктор Грињар и Пол Сабатје
- Медицина — Алексис Карел
- Књижевност — Герхарт Хауптман
- Мир — Елиху Рут (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
