1920
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1920 на Викимедијиној остави.
| |
1920. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.
- 16. јануар — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
- 16. јануар — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
Фебруар
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 12. март — Николајевски инцидент. Низ масовних убистава која су се догодила у региону Николајевска на Амуру. Масакр и тероризам који је починила Црвена армија под командом Јакова Трјапицина убили су хиљаде Руса у Николајевску и опустошили регион[1].
- 13. март — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
Април
[уреди | уреди извор]- 19. април — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства.
- 25. април — Пољска војска упала је у Украјину, потом брзо напредовала и 6. маја заузела Кијев. Миром у Риги 12. марта 1921. Пољска је добила од Совјетске Русије територије које је, између осталих, насељавало и више милиона Украјинаца, Белоруса и Руса.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Пољско-совјетски рат (1919—1921) Пољска војска је заузела град Кијев у Украјини.
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Тријанонски споразум У дворцу Тријанон код Паризa Савезници су после Првог светског рата потписали мировни уговор са Мађарском и одузели јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
- 25. јун — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије.
Јул
[уреди | уреди извор]- 12. јул — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.
- 15. јул — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- 23. јул — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
Август
[уреди | уреди извор]- 10. август — Уговор из Севра
- 14. август — Мала Антанта војни савез Краљевине Југославије, Краљевине Румуније и Чехословачке који је постојао од 1920. до 1938. Узрок њеног формирања био је страх од евентуалног покушаја Аустрије и/или Краљевине Мађарске да војним нападом поврате територије које је Аустроугарска раније имала.
- 18. август — Основан фудбалски клуб у Станишићу под називом "Први Станишићки Спортски Клуб"
- 19. август — Тамбовска побуна (1920–1922) једна од највећих и најбоље организованих сељачких побуна против бољшевичке владе током Руског грађанског рата. Устанак се догодио на територији савремене Тамбовске области и делу Вороњешке области.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 12. септембар — Одржан је Архијерејски сабор у Сремским Карловцима на коме је донета одлука да се Српска православна црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Димитрије.
- 16. септембар — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Руски барон Роман вон Унгерн-Стернберг улази у кинеску Спољну Монголију, крајем месеца покушава освојити главни град Ургу - овај брутални митоман се заноси идејом о обнови Џингис-кановог царства.
- 4. октобар — Изграђена жељезничка пруга Босански Нови - Босанска Kрупа.
- 7. октобар — Споразумом из Сувалкија окончан Пољско-литвански рат.
- 8. октобар — Проглашена Бухарска Народна Совјетска Република (подељена између Узбечке и Туркменске ССР 1924/25).
- 9. октобар — Пољско-литвански рат: након фингиране побуне против своје команде, пољски генерал Луцјан Желиговски заузима Вилниус.
- 10. октобар — Kорушки плебисцит: 59,1% гласова у зони А за останак у Аустрији.
- 10. октобар — Рифски рат: мајор Францисцо Франко се искрцао у Цеути са јединицом недавно основане Шпанске легије.
- 12. октобар — У Риги потписано примирје у Пољско-совјетском рату, ступа на снагу 18-ог, што је практично крај рата.
- 12. октобар — Проглашена Република Средња Литва (Вилњуски регион - део Пољске 1922-39.).
- 14. октобар — У Тартуу потписан совјетско-фински мировни споразум којим је одређена финско-руска граница.
- 25. октобар — Грчки краљ Александар умро од последица мајмунског уједа, наследство трона је спорно.
- 28. октобар — Париским уговором Савезнице признају румунски суверенитет над Бесарабијом (Јапан није ратификовао, тако да није ступио на снагу).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Председнички избори у САД: Републиканац Ворен Хардинг побеђује противкандидата Демократске странке, Џејмса М. Кокса.
- 12. новембар — Потписан је Рапалски споразум којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
- 28. новембар — Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 16. децембар — У земљотресу у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.
- 19. децембар — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
- 28. децембар — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека.
- 29. децембар — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Раст комунизма после Првог светског рата
- Хронологија радничког покрета и КПЈ 1920.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Ајзак Асимов, амерички књижевник. (†1992)
- 19. јануар — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар и 5. генерални секретар Уједињених нација. (†2020)
Март
[уреди | уреди извор]- 17. март — Шеик Муџибур Рахман, бангладешки политичар. (†1975)
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Боро Андов, македонски писац († 1983).
Јун
[уреди | уреди извор]- 25. јул — Розалинд Френклин, енглески научник. (†1958).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 13. септембар — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (†1943).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Штефан Ковач, румунски фудбалски тренер и фудбалер. (†1995).
- 8. октобар — Френк Херберт, амерички писац. (†1986).
- 15. октобар — Гаврила Игњатовић, српска игуманија. (†2005).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 21. децембар — Алисија Алонсо, кубанска балерина. (†2019)
- 26. децембар — Макарије Поповић, српски архимандрит. (†1981)
Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 21. март — Евелина Хаверфилд, енглеска сифражеткиња. (*1867)
Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — Венустијано Каранза, мексички политичар. (*1859)
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — Есад-паша Топтани, албански политичар. (*1863)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Шарл Едуар Гијом
- Хемија — Валтер Херман Нернст
- Медицина — Шак Аугуст Стенберг Крог
- Књижевност — Кнут Хамсун
- Мир — Леон Виктор Огист Буржоа
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Grishachev, Sergey V.; Datsyshen, Vladimir G. (2019-05-23), Allied Intervention in the Russian Civil War and Japanese Troops in Russia’s Far East, 1918–1922, BRILL, стр. 137—151, ISBN 978-90-04-40085-6, Приступљено 2025-08-16
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
