1929
(преусмерено са 1929.)
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1929 на Викимедијиној остави.
| |
1929. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Краљ Срба, Хрвата и Словенаца Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави, што је означило почетак Шестојануарске диктатуре, којом је краљ Александар укинуо парламентарни живот и увео лични режим заснован на идеји „интегралног југословенства”. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добија назив Краљевина Југославија (а тиме Александар постаје краљ Југославије), тако да је промењена њена територијална организација увођењем девет административних јединица (Дравска бановина, Дринска бановина, Моравска бановина, Приморска бановина, Савска бановина, Вардарска бановина, Врбаска бановина и Зетска бановина). Београд са Панчевом и Земуном представљао је посебно управно подручје.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар — Потписан је Латерански споразум између Италије и Свете столице, којим је створена независна папска држава Ватикан.
- 14. фебруар — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Херберт Хувер инаугурисан за 31. председника САД.
- 24. март — Радио Београд почео емитовање програма.
Април
[уреди | уреди извор]- 20. април — Софијска декларација је потписана у Софији, са једне стране потписале су вође Усташа — Хрватског ослободилачког покрета Анте Павелић и Густав Перчец, а са друге Национални комитет Савеза македонских емигрантских организација, која се у пракси представљала као Унутрашња македонска револуционарна организација. У документу се наводи да ће обе организације координисати своје правне делатности.
Мај
[уреди | уреди извор]- 16. мај — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“.
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Италијански парламент је ратификовао Латерански споразум, чиме је успостављен Ватикан у Риму.
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Kриза португалске владе: након министра правде, оставку дао и његов пријатељ Антонио де Оливеира Салазар, по верским питањима - председник Цармона лично тражи од Салазара да повуче оставку, премијер пук. де Фреитас одступа, а Салазар ће добити додатна овлашћења.
- 9. јул — Састанак Адолфа Хитлера и Алфреда Хугенберга, националистичког политичара и медијског магната - радиће против владе и Јонговог плана, нацисти добијају велики публицитет.
- 10. јул — Kинеске власти заузеле Kинеско-источну железницу, хапсе и протерују совјетске званичнике, из чега проистиче Kинеско-совјетски конфликт.
- 11. јул — Тајни декрет Савета народних комесара СССР о стварању поправно-радних логора - основа система гулага.
- 17. јул — Анте Павелић и Густав Перчец у одсуству осуђени на смрт због издаје.
- 20. јул — У селу Стари Лец (општина Пландиште) откривено тело београдске милионерке Ирме Молнар.
- 23. јул — У Kонаку кнегиње Љубице отворен Музеј савремене уметности, иницијативом кнеза Павла.
- 24. јул — На снагу ступио Бријан-Келогов пакт којим су потписнице обећале да неће користити рат за решавање спорова.
- 24. јул — У Грчкој донесен закон идионимон против "побуњеничких" идеја (комунисти, анархисти, синдикалне мобилизације).
- 25. јул — Папа Пије XI у великој процесији излази на трг Светог Петра - први пут да Папа напушта Ватикан од 1870.
- 27. јул — Женевска конвенција о третману заробљеника. Црвени полумесец признат као знак поред црвеног крста.
- 27. јул — Током привођења у Самобору убијени Јанко Мишић и Мијо Орешки јер су пуцали на полицију.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Немачка летелица Граф Цепелин започела је пут око света.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Француски ино. министар Аристид Бријан пред Друштвом народа предлаже Европску федерацију.
- 7. септембар — У Финској потонуо пароброд СС Kуру, 136 мртвих.
- септембар - Kреће убрзана Kолективизација у СССР.
- 17. септембар — Предсједник Литве Антанас Сметона уклања премијера Волдемараса и заводи диктатуру (до совјетске окупације 1940).
- 18. септембар — Губици на Њујоршкој берзи након упозорења пословног теоретичара Рогера Бабсона да "долази крах".
- 20. септембар — Банкротство и хапшење британског инвеститора Кларенса Хатрyја воде краху Лондонске берзе и нестабилности у САД.
- 29. септембар — Kнез Павле Kарађорђевић открио у Сплиту споменик Гргуру Нинском, првобитно постављен у Перистилу Диоклецијанове палате.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Краљ Александар променио име „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца” у „Краљевина Југославија” после једне државне кризе.
- 24. октобар — Црни четвртак. Слом Њујоршке берзе и почетак светске економске кризе.
- 29. октобар — Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак”, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 7. новембар — У скромним просторијама отворен њујоршки Музеј модерне уметности (МоМА).
- 7. новембар — Дванаеста годишњица Октобарске револуције, Стаљин описује 1929. као годину Великог прелома (форсирана колективизација и индустријализација)
- 17. новембар — Николај Бухарин, последња претња Стаљиновој власти, искључен из Политбироа.
- 18. новембар — Земљотрес на Гранд Банцсу поред Њуфоундланда, осетио се до Њујорка и Монтреала, прекинуто 12 подморских каблова, цунами у три таласа висине до 4 метра.
- 20. новембар — Салвадор Дали имао прву самосталну изложбу у Паризу.
- 28. новембар — Истраживач Ричард Е. Бард, пилот Бернт Балкен и још двојица су први прелетели Јужни пол.
- 30. новембар — Надреалисти у Београду оснивају свој покрет, планира се покретање публикације.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 27. децембар — Декулакизација У Совјетском Савезу започета кампања политичких репресија, укључујући хапшења, депортације или погубљења милиона кулака (богатих сељака ) и њихових породица. Прерасподела пољопривредног земљишта се интезивира у периоду прве петолетке 1929— 1932. Да би олакшала експропријацију пољопривредног земљишта, совјетска влада је приказивала кулаке као класне непријатеље Совјетског Савеза.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — У свим општинама, па тако и у граду Београду изабране општинске органе смењују од стране краља постављени председници општина.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Серђо Леоне, италијански редитељ, сценариста и продуцент (прем. 1989)
- 15. јануар — Мартин Лутер Кинг, амерички свештеник и борац за грађанска права (прем. 1968)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 15. фебруар — Грејам Хил, британски аутомобилиста, возач Формуле 1 (прем. 1975)
- 22. фебруар — Џејмс Хонг, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Сава Мрмак, српски редитељ и сценариста (прем. 2002)
- 13. март — Борис Бузанчић, хрватски глумац и политичар (прем. 2014)
- 28. март — Драган Лаковић, српски глумац (прем. 1990)
- 28. март — Предраг Лаковић, српски глумац (прем. 1997)
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Милан Кундера, француски књижевник (†2023)
- 8. април — Жак Брел, белгијски музичар, песник, глумац, редитељ и сценариста (прем. 1978)
- 24. април — Андре Даригад, француски бициклиста
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Ралф Дарендорф, немачко-британски социолог, филозоф, политиколог и либерални политичар (прем. 2009)
- 4. мај — Одри Хепберн, енглеска глумица и хуманитарка (прем. 1993)
- 17. мај — Бранко Зебец, југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1988)
- 31. мај — Љуба Тадић, српски глумац (прем. 2005)
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Каролос Папуљас, грчки политичар, председник Грчке (2005—2015) (прем. 2021)
- 17. јун — Тигран Петросјан, јерменски шахиста (прем. 1984)
- 23. јун — Џун Картер Кеш, америчка музичарка, глумица, плесачица и комичарка (прем. 2003)
- 23. јун — Стеван Шалајић, српски глумац (прем. 2002)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Душан Вујисић, српски глумац (прем. 1977)
- 16. август — Бил Еванс, амерички џез пијаниста и композитор (прем. 1980)
- 16. август — Хелмут Ран, немачки фудбалер (прем. 2003)
- 20. август — Миодраг Радовановић, српски глумац (прем. 2019)
- 21. август — Тома Јовановић, српски глумац (прем. 2012)
- 23. август — Золтан Цибор, мађарски фудбалер (прем. 1997)
- 24. август — Јасер Арафат, суоснивач и председник Палестинске ослободилачке организације (1969—2004), председник Палестинске Народне Самоуправе (1994—2004), добитник Нобелове награде за мир (1994). (прем. 2004)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Андријан Николајев, совјетски космонаут, трећи човек који је боравио у свемиру (прем. 2004)
- 5. септембар — Боб Њухарт, амерички глумац и комичар (прем. 2024)
- 25. септембар — Барбара Волтерс, америчка новинарка, ТВ водитељка, продуценткиња и списатељица (прем. 2022)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Диди, бразилски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2001)
- 16. октобар — Фернанда Монтенегро, бразилска глумица
- 22. октобар — Лав Јашин, совјетски фудбалски голман (прем. 1990)
- 28. октобар — Џоун Плаурајт, енглеска глумица (прем. 2025)
- 30. октобар — Душан Тадић, српски глумац (прем. 2007)
- 31. октобар — Бад Спенсер, италијански глумац, сценариста, пливач и ватерполиста (прем. 2016)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Мира Бањац, српска глумица
- 5. новембар — Бора Тодоровић, српски глумац (прем. 2014)
- 9. новембар — Имре Кертес, мађарски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (2002) (прем. 2016)
- 12. новембар — Грејс Кели, америчка глумица и кнегиња од Монака (прем. 1982)
- 15. новембар — Ед Аснер, амерички глумац (прем. 2021)
- 17. новембар — Ранко Жеравица, српски кошаркашки тренер (прем. 2015)
- 29. новембар — Рената Улмански, српска глумица
Децембар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Џон Касаветес, амерички глумац, редитељ и сценариста (прем. 1989)
- 12. децембар — Џон Озборн, енглески драматург, сценариста и глумац (прем. 1994)
- 13. децембар — Кристофер Пламер, канадски глумац. (прем. 2021)
- 23. децембар — Чет Бејкер, амерички џез музичар, најпознатији као трубач и певач (прем. 1988)
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 27. фебруар — Фрајхер Хуго фон Хаберман, сликар (*1849)
Март
[уреди | уреди извор]- 17. март — Антони Ланге, пољски књижевник, филозоф, новинар и преводилац
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Карл Ауер, аустријски хемичар (* 1858)
- 29. април — Степа Степановић, српски и југословенски војвода (*1856)
Мај
[уреди | уреди извор]- 19. мај — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере.
Август
[уреди | уреди извор]- 8. август — Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог.
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Милан Антоновић, српски архитекта. (* 1850)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Луј де Брољ
- Хемија — Артур Харден, Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин
- Медицина — Кристијан Ајкман и Сер Фредерик Гауланд Хопкинс
- Књижевност — Томас Ман
- Мир — Франк Б. Келог (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
