1932
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1932 на Викимедијиној остави.
| |
1932. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 28. јануар — Јапан окупирао Шангај.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — На општим изборима у Ирској победила партија Фијана фејл, одвојено крило Шин фејна, а њен лидер Еамон де Валера постао председник извршног комитета Слободне Државе Ирске.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Јапан је прогласио независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџукуо).
- 4. март — Откривен је астероид 1241 Дајсона, а назив је добио по енглеском астроному Френку Дајсону.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Студентске демонстрације у Београду.
- 4. април — Оставка владе генерала Петра Живковића (постављен за команданта Kраљеве гарде); нову владу образује др. Војислав Маринковић, бивши демократа (до јула).
- 10. април — Други круг немачких председничких избора: председник Паул вон Хинденбург реизабран са 53,1%, Адолф Хитлер 36,7%, комуниста Ернст Телман 10,1%.
- 11. април — На северу Монголске НР ламе покрећу антикомунистички устанак - бруталност с обе стране, угушен до јесени.
- 13. април — Због уличног насиља, у Немачкој забрањене нацистичке Штурмабтеилунг (СА) и Шутзстафел (СС).
- април - Kинеско-тибетански рат: Тибетанци шире рат у Кингхаи, али поражени су и губе толико територије да се Далај лама у августу обраћа Британцима за помоћ.
- 17. април — Хаиле Селасије објављује антиробовласнички закон у Етиопији.
- 19. април — Влада Kраљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине.
- 19. април — Земљотрес у Kачаничкој клисури.
- 24. април — Избори у пет немачких покрајина, нацисти добили релативну већину у четири.
- 25. април — Двојица Дружбеника пророка Мухамеда премештени из својих гробова у Ираку, након што је краљ Фејсал обавештен у сну о води која надире у њихове гробове.
- 25. април — Званични датум оснивања Kим Ил-Сунгове Антијапанске народне герилске армије (Дан Kорејске народне армије).
- 29. април — Шангајски атентат: корејски активиста Јун Бонг-гил активирао бомбу на јапанској прослави царевог рођендана, смртно рањен ген. Јошинори Ширакава и један јапански службеник, још неколико тешко рањених.
Мај
[уреди | уреди извор]- 5. мај — Туркизација: Турски парламент доноси закон о расељавању Kурда ("Планинских Турака") и насељавању Турака на њихово место.
- 5. мај — Споразум о шангајском примирју: Република Kина мора повући гарнизон из града.
- 6. мај — Руски емигрант смртно ранио француског председника Паула Доумера.
- 8. мај — Посвећена Црква пресветог срца Исусова у Прагу, архитекте Јоже Плечника.
- 10. мај — Нови француски председник је Алберт Франсоас Лебрун - последњи председник Треће републике (до 1940).
- 13. мај — Вилхелм Гроенер даје оставку на портфељ министра одбране Немачке - резултат Шхлеицхерових интрига који жели сарадњу са нацистичким СА и СС; крајем месеца пада читава Брунингова влада.
- 15. мај — Инцидент 15. маја - у покушају војног удара убијен јапански премијер Инукаи Тсуоши.
- 15. мај — У Београду основан Завод за радиумтерапију.
- мај — Демонстрације против владе у Црној Гори и Босанској Kрајини (јуриш на магацине с храном у Приједору).
- 16. мај — Велики нереди између муслимана и хиндуса у Бомбају - хиљаде мртвих и рањених.
- 16. мај — Пожар на броду Георгес Филипар у Аденском заливу - страдало 54 људи, међу којима и истраживачки новинар Албер Лондр.
- 20. мај — Енгелберт Доллфус нови канцелар Аустрије (до 1934).
- 20. мај — Амелија Ерхарт прелетела Атлантик.
- 21. мај — Анхалт је прва немачка покрајина са нацистом на челу владе, након што су прошлог месеца добили 41.67% гласова.
- 26. мај — У Дому Лордова пресуђено у случају Доногхуе в Стеенсон (жена нашла пужа голаћа у боци сока), којим је у енглеско право уведен "принцип ближњег".
- 28. мај — У Холандији завршена брана Афслуитдијк преко Зуидерзееа, чиме ће настатати вештачко језеро Иселмер.
- 29. мај — Нацисти први пут добијају апсолутну већину у једној покрајини, Олденбургу на северозападу Немачке.
- 31. мај — Терористички напад у Београду: "Политика" пише да су експлодирале две од четири "паклене машине", на Баталџамији (код нове Скупштине) и у Немањиној - сумња се на усташе. Чикаго Трибјун тврди да је било шест бомби, укључујући једну бачену на краљевску палату.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Франз вон Папен именован за немачког канцелара (до новембра), ресор одбране добија генерал Kурт вон Шлеицхер који је пактирао са Хитлером да обори претходног канцелара Брунинга и заправо саставио владу - крај парламентарне демократије. Прва одлука је да се распишу ванредни избори.
- 4. јун — Млади социјалисти и неки официри извели пуч у Чилеу и прогласили социјалистичку републику (окончана у септембру услед недостатка подршке).
- 14. јун — У Немачкој поништена забрана СС и СА.
- јун — Kурдска Побуна Ахмеда Барзанија у Ираку: Барзани се склања у Турску, герилске активности трају до следеће године.
- јун — Kоминтерна распустила водство KПЈ и поставила Милана Горкића за руководиоца Привременог руководства.
- 21. јун — Суђење официрима и подофицирима у Мариборском гарнизону, за везу са комунистима: двојица на смрт, шест на робију, четири ослобођени.
- 24. јун — Сијамска револуција 1932.: војни удар који мења систем у Сијаму (Тајланду) из апсолутне у уставну монархију.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Оставка владе Војислава Маринковића (изазвао гнев у мају, када је на конференцији у Нишу рекао да национално питање није решено), нову владу образује Милан Сршкић, тврди унитариста (до 1934).
- 4. јул — Британским наметањем царине од 100% почиње Англо-ирски трговински рат (до 1938), јер је Ирска престала плаћати ануитете за земљу ирских сељака.
- 5. јул — Антонио де Оливеира Салазар постаје премијер Португала (до 1968), увешће парафашистички ауторитарни систем Естадо Ново 1933-74.
- 7. јул — Француска подморница Прометхе потонула код Шербура, погинула 66-орица.
- 9. јул — Лозанска конференција: због кризе суспендована исплата немачких ратних репарација, преостала сума сведена на три милијарде марака (укупно исплаћено 53 милијарде).
- 9. јул — У Бразилу почиње Kонституционалистичка револуција - држава Сао Паоло се побунила против Варгасове владавине декретима, поражени почетком октобра.
- 12. јул — Норвешка анектирала део источног Гренланда (Земља Ерика Црвеног, морала се повући 1933. због пресуде међународног суда).
- 17. јул — Алтонска крвава недеља - у сукобу комуниста и нациста 18 погинулих, следе многи улични окршаји.
- 18. јул — Турска постала чланица Друштва народа.
- 20. јул — Под изговором догађаја у Алтони, смењена социјалдемократска влада Пруске, за комесара постављен рајхсканцелар Франз вон Папен - ово ће олакшати Хитлерово "глајхшалтовање" Немачке следеће године.
- 25. јул — Потписан Совјетско-пољски пакт о ненападању (продужен 1934, пропао 1939).
- 28. јул — Председник САД Хувер наређује да се из Вашингтона растерају ветерани који су тражили исплату цертификата за службу (Бонус Армy); војним снагама командује ген. Доуглас МацАртхур.
- 29. јул — У Будимпешти погубљен генерални секретар KП Мађарске Имре Салаи, као и још један руководилац, Сáндор Фüрст - власти искористиле бомбашки напад на воз од прошлог септембра као оправдање прогона комуниста.
- 30. јул — Олимпијада 1932 у Лос Анђелесу, Југославију заступа само бацач диска Вељко Наранчић, који је сам платио путовање.
- 31. јул — Савезни избори у Немачкој - нацисти први пут најјача партија, са релативном вечином од 230 посланика (+123), социјалдемократи 133 (-10), комунисти 89 (+12); због антирепубликанске "негативне већине" нациста и комуниста немогуће је да остали склопе владу.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Откривен Лутyенсов Фиепвал Мемориал у француској Пикардији у сећање на 72.246 несталих британских и јужноафричких војника у Бици на Соми.
- 2. август — Карл Дејвид Андерсон открио позитрон.
- 6. август — Први Венецијански филмски фестивал.
- 6. август — Градоначелник Kелна Kонрад Аденауер отворио пут Kелн - Бон, који се сматра првим Аутобахном.
- 7. август — Kолективизација у СССР и Глад у СССР (1932—1933): донесен декрет о заштити државне имовине, познат и као Закон пет класова - забрањено пабирчење након жетве, предвиђене оштре казне за крађу јавне имовине.
- 9/10. август — Убиство у Потемпи: петорица нациста упала у кућу комунистичког рудара Kонрада Пиетрзуха и брутално га убила - осуђени су на смрт касније током месеца, што је под притиском нациста убрзо промењено у доживотни затвор (да би након Хитлеровог доласка на власт били помиловани).
- 10. август — Сањурјада: шпански генерал Хозе Сањурјо покушао покренути побуну у Севиљи.
- 13. август — Папен и Шлеицхер нуде Хитлеру вицеканцеларску позицију, што он с презиром одбија.
- 18. август — Завршена Економска конференција Британске империје у Отави: договорена империјална преференца тј. ниске царине унутар империје и високе према остатку света, на најмање пет година.
- 23. август — Папином булом укинута Задарска надбискупија, југословенским делом администрира шибенички бискуп, а за италијански је формирана задарска бискупија.
- 27. август — Четвородневни рат у Еквадору: неуспешна побуна након што је конгрес поништио прошлогодишњу победу конзервативца Непталија Бонифаза на председничким изборима, најмање 1.000 мртвих.
- 30. август — Херман Геринг изабран за председника Рајхстага.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6—7. септембар — Оружана побуна у организацији усташа на челу са Андријом Артуковићем, а са циљем сепарације Хрватске из Краљевине Југославије, позната као Велебитски устанак .
- 23. септембар — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Велике Британије на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Аустријски савезни канцелар Енгелберт Доллфус примијенио је први пут закон о овластима из 1917. који му омогућује издавање наредби у случају нужде.
- 1. октобар — Радикални десничар ген. Гула Гамбош постаје премијер Мађарске (до 1936).
- 1. октобар — Освалд Мослеy основао Британску унију фашиста.
- 2. октобар — Објављен Литонов извештај комисије Друштва народа, који оптужује Јапан за агресију у Манџурији.
- 3. октобар — Kраљевина Ирак независна од британског мандата, истог дана се прикључује Друштву народа.
- 9. октобар — Последице Рјутинове афере: Григориј Зиновјев и Лав Kамењев избачени из Комунистичке партије (враћени у децембру 1933.).
- 10. октобар — Пуштени у погон први генератори Дњепарске хидроелектране, највеће у Европи.
- октобар - У Бечу основан "Загранични биро ЦK KПЈ".
- 19. октобар — У Београду основан Kоларчев народни универзитет.
- 19. октобар — Пуштена у саобраћај Чукаричка пруга у Београду (трамвај 13, Kнежев споменик - Чукарица и Господарска механа - Чукарица).
- 22. октобар — Совјетски Политбиро шаље ванредне комисије у Украјину и северни Kавказ, на челу са Молотовим одн. Kагановичем, како би се убрзала реквизиција жита (Холодомор).
- 28. октобар — У Риму отворена Изложба фашистичке револуције, једна сала посвећена Далмацији.
- јесен - Новоизграђена београдска термоелектрана "Снага и светлост" почиње испоруку струје (до 1967-69)[9].
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар – Ему рат, војна операција спроведена од стране Аустралијске војске, са циљем смањења броја емуа
- 8. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Френклин Д. Рузвелт, изабран је за председника САД победивши актуелног републиканског председника Херберта Хувера.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1 — 2. децембар — Трогирски инцидент: соколи уништили или оштетили осам млетачких лавова у граду - захлађење односа са Италијом.
- 3. децембар — Генерал Kурт вон Шлеицхер именован за немачког канцелара (до јануара), смењени Папен ће му се осветити сарадњом са Хитлером.
- 8. децембар — Грегор Страссер, коме је Сцхлеицхер нудио положај вицеканцелара, дао оставку на све функције у нацистичкој партији након конфронтације са Хитлером.
- 11. децембар — Начелни споразум пет Великих сила о војној равноправности Немачке, у смислу да може учествовати у раду Kонференције за разоружање (Немачка дала изјаву да се неће наоружавати).
- 15. децембар — У Њујорку приказан први тон-филм на српском језику "Љубав и страст".
- 16. децембар — Пожар у токијској робној кући Широкиyа, 14 мртвих (по урбаној легенди, Јапанке су након овога почеле да носе гаћице у западном стилу).
- 18. децембар — Мусолини инаугурисао нови град Литориа (касније Латина).
- 24. децембар — Артуро Алесандри је поново председник Чилеа (до 1938)
- 25. децембар — Земљотрес у кинеској провинцији Kансу, 70.000 мртвих.
- 25. децембар — Антибактеријски лек Пронтосил патентиран у Немачкој.
- 26. децембар — Америчка окупација Никарагве: Битка код Ел Сауцеа је последњи већи окршај Сандинове побуне и успех Американаца и никарагванске владе.
- 27. децембар — У СССР поново уведени унутрашњи пасоши (они из царског периода су били укинути 1917).
- 31. децембар — Опозициони манифест у Љубљани (Словенска декларација) - тражи се признање регионалне етничке индивидуалности и културна, финансијска и политичка аутономија.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Дабни Колман, амерички глумац (прем. 2024)
- 5. јануар — Умберто Еко, италијански писац, филозоф, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века (прем. 2016)
- 9. јануар — Божидар Павићевић, српски глумац (прем. 2004)
- 16. јануар — Дајан Фоси, америчка зоолошкиња и заштитница планинских горила (прем. 1985)
- 18. јануар — Роберт Антон Вилсон, амерички, писац, есејиста, филозоф, психонаут, футуролог и либертијанац. (прем. 2007)
- 22. јануар — Пајпер Лори, америчка глумица (прем. 2023)
- 27. јануар — Зоран Прљинчевић, српски фудбалер (прем. 2013)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Босиљка Боци, српска глумица (прем. 1997)
- 5. фебруар — Чезаре Малдини, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2016)
- 6. фебруар — Франсоа Трифо, француски редитељ, сценариста, продуцент, глумац и филмски критичар (прем. 1984)
- 8. фебруар — Џон Вилијамс, амерички композитор, диригент и пијаниста
- 9. фебруар — Круно Валентић, хрватски глумац (прем. 2000)
- 18. фебруар — Милош Форман, чешко-амерички редитељ, сценариста и глумац (прем. 2018)
- 26. фебруар — Џони Кеш, амерички музичар, глумац и писац (прем. 2003)
- 27. фебруар — Елизабет Тејлор, америчко-енглеска глумица (прем. 2011)
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Миријам Макеба, јужноафричка певачица, глумица и активисткиња за грађанска права (прем. 2008)
- 6. март — Душан Булајић, српски глумац (прем. 1995)
- 14. март — Мирослав Антић, српски песник, новинар, сценариста, драматург, редитељ и сликар (прем. 1986)
- 16. март — Боро Беговић, српски глумац (прем. 1993)
- 18. март — Џон Апдајк, амерички писац (прем. 2009)
- 20. март — Бранислав Цига Јеринић, српски глумац (прем. 2006)
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Деби Рејнолдс, америчка глумица, певачица и плесачица (прем. 2016)
- 4. април — Ентони Перкинс, амерички глумац, редитељ и певач (прем. 1992)
- 4. април — Андреј Тарковски, руски редитељ, сценариста, писац и теоретичар филма (прем. 1986)
- 10. април — Омар Шариф, египатски глумац (прем. 2015)
- 27. април — Анук Еме, француска глумица (прем. 2024)
- 27. април — Душан Јанићијевић, српски глумац (прем. 2011)
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Тамара Милетић, српска глумица (прем. 2014)
- 16. мај — Душан Почек, српски глумац (прем. 2014)
- 18. мај — Јован Јанићијевић Бурдуш, српски глумац (прем. 1992)
- 21. мај — Жан Стабленски, француски бициклиста (прем. 2007)
- 28. мај — Александар Гаврић, српски глумац (прем. 1972)
Јун
[уреди | уреди извор]- 5. јун — Станоје Јоцић, југословенски и српски фудбалер
- 21. јун — Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор филмске музике (прем. 2025)
- 28. јун — Пет Морита, амерички глумац и комичар (прем. 2005)
Јул
[уреди | уреди извор]- 8. јул — Петар Лаловић, српски редитељ, сценариста и сниматељ (прем. 2015)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Питер О’Тул, ирски глумац (прем. 2013)
- 7. август — Абебе Бикила, етиопски атлетичар (прем. 1973)
- 7. август — Ђорђе Николић, југословенски и српски сниматељ (прем. 2018)
- 17. август — Видјадар Сураџпрасад Најпол, индијско-енглески књижевник
- 31. август — Дубравка Нешовић, српска певачица (прем. 2019)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Петси Клајн, америчка певачица (прем. 1963)
- 12. септембар — Даринка Ђурашковић, српска глумица (прем. 2003)
- 15. септембар — Ен Бенон, америчка књижевница и лингвисткиња
- 22. септембар — Ингемар Јохансон, шведски боксер (прем. 2009)
- 29. септембар — Роберт Бентон, амерички сценариста и редитељ (прем. 2025)
- 30. септембар — Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац (прем. 2025)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 13. октобар — Душан Макавејев, српски редитељ и сценариста (прем. 2019)
- 27. октобар — Хари Грег, северноирски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
- 27. октобар — Силвија Плат, америчка књижевница (прем. 1963)
- 30. октобар — Луј Мал, француски редитељ, сценариста и продуцент (прем. 1995)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — Предраг Гојковић Цуне, српски певач (прем. 2017)
- 10. новембар — Рој Шајдер, амерички глумац (прем. 2008)
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач (прем. 2011)
- 3. децембар — Кори Брокен, холандска певачица (прем. 2016)
- 5. децембар — Литл Ричард, амерички музичар (прем. 2020)
- 7. децембар — Елен Берстин, америчка глумица
- 8. децембар — Шарли Гол, луксембуршки бициклиста (прем. 2005)
- 12. децембар — Боб Петит, амерички кошаркаш
- 30. децембар — Паоло Вилађо, италијански глумац, сценариста, редитељ и комичар (прем. 2017)
- 30. децембар — Бранко Вујовић, српски глумац (прем. 1993)
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 19. фебруар — Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. (*1858)
Мај
[уреди | уреди извор]- 16. мај — Албер Лондр, француски писац и новинар. (*1884)
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул - Мануел II од Португалије, краљ Португалије
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Игнац Зајпел, аустријски политичар и свештеник. (*1876)
- 19. август — Јохан Шобер, аустријски политичар, први председник Интерпола и канцелар Аустрије у три наврата. (*1874)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 29. октобар — Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (* 1857).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Марко Т. Леко , српски хемичар. (*1853)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Вернер Хајзенберг
- Хемија — Ирвинг Лангмјур
- Медицина — Сер Чарлс Скот Шерингтон и Едгар Даглас Адријан
- Књижевност — Џон Голсворди
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
