1937
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1937 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1937. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 30. јануар — тринаест функционера Комунистичке партије СССР осуђено на смрт због наводног учешћа у завери Лава Троцког против врха државе.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — Шпански грађански рат: Фалангистичке трупе заузимају Малагу.
- 8–27. фебруар — Шпански грађански рат – Битка код Хараме: Националистичке и републиканске трупе боре се у пат-позицији.
- 19. фебруар — Јекатит 12: Током јавне церемоније у Вицекраљевској палати (бившој царској резиденцији) у Адис Абеби, Етиопија, два еритрејска националиста покушавају да убију вицекраља Родолфа Грацијанија са неколико граната.
- 21. фебруар — Комитет за неинтервенцију Лиге народа забрањује страним држављанима да се боре у Шпанском грађанском рату.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — У југословенским водама заустављен француски брод Ла Цорсе који је требао превести 400 добровољаца у Шпанију, међу ухапшенима је Адолф Мук, члан ЦK KПЈ..
- 8. март — Битка код Гвадалахаре почиње италијанском офанзивом.
- 10. март — Објављена енциклика папе Пија XI, у којој се критикује нацистички режим.
- 15. март — 31. 5. - Панпацифичка мировна изложба у Нагоји.
- 16. март — Долази до крвавих нереда између де Ла Рошерових фашиста и комуниста у париском предграђу Клиши.
- 18. март — Експлозија гаса у школи у месту Њу Лондон, Тексас убија најмање 295 ђака и наставника (најсмртоноснија катастрофа у америчким школама).
- 18. март — Бенито Мусолини добио "Мач Ислама" у Триполију.
- 19. март — Папина енциклика Дивини Редемпторис против комунизма.
- 20/21. март — Kурди дижу побуну у турској провинцији Дерсим (данас Тунцели), током гушења долази до Дерсимског масакра.
- 21. март — Масакр у Понцеу: полиција убила 21 националистичког демонстранта на Порторику.
- 23. март — Шпанска влада односи победу у Бици код Гвадалахаре - подигнут морал републиканаца, бламажа за Мусолинија.
- 25. март — У Београду потписан петогодишњи уговор о ненападању и неутралности са Италијом (поштовање граница, повластице мањинама, ликвидација усташког проблема, признање италијанске власти у Етиопији...).
- 28. март — На локалним изборима у Софији први пут гласају жене.
- 29. март — Врховни суд САД са 5:4 потврдио уставност минималне плате у држави Вашингтон - ово се сматра крајем ере Локнер (од 1905. одн. 1897.) у којем су обаране мере економске регулације у савезним државама, као и одлуком која је одвратила Рузвелтов план реформе суда .
- 29. март — У лавини на Сторжичу код Тржича страдало девет скијаша.
- 31. март — Донете уредбе о оснивању Музичке академије и Уметничке академије у Београду, раде од следеће јесени (освећена 21. новембра, Универзитет уметности у Београду).
- 31. март — Шпански грађански рат: почиње Рат на северу, националистичка офанзива против северне републиканске ексклаве, прва фаза је Баскијска кампања. Бомбардовањем разорен баскијски град Дуранго, око 250 мртвих.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Аден је постао британска крунска колонија.
- 26. април — Луфтвафе је бомбардовао Гернику током Шпанског грађанског рата.
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.
- 12. мај — Крунисање краља Џорџа VI и краљице Елизабете у Вестминстерској опатији у Лондону.
- 27. мај — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај Голден гејт, један од највећих мостова у свету.
- 28. мај — Невил Чемберлен је постао премијер Уједињеног Краљевства, након пензионисања Стенлија Болдвина.
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Волис Симпсон се удаје за војводу од Виндзора, бившег Едварда VIII, у Француској.
- 8. јун — Ирски парламент усваја Закон о извршној власти којим се укида функција генералног гувернера Ирске слободне државе.
- 21. јун — Коалициона влада Леона Блума подноси оставку у Француској.
Јул
[уреди | уреди извор]- 7. јул — Сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је Други јапанско-кинески рат.
- 19. јул — Седница Народне скупштине Краљевине Југославије о Конкордату, којом је започета Конкордатска криза.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Закон о порезу на марихуану у Сједињеним Државама је значајан закон на путу који ће довести до криминализације канабиса.
- 5. август — Совјетски Савез започиње једну од највећих кампања Велике чистке, како би „елиминисао антисовјетске елементе“. У наредној години, најмање 724.000 људи је отпуштено по наређењу тројки, којима је руководио Јосиф Стаљин.
- 6. август — Шпански грађански рат: Фалангистичка артиљерија бомбардује Мадрид.
- 8. август — Јапан окупира Пекинг.
- 9. август — Николај Јежов потписује Пољску операцију НКВД-а (1937–38) као наставак Велике чистке.
- 13. август — Други кинеско-јапански рат: Почиње битка за Шангај.
- 24. август — Шпански грађански рат: Влада аутономне Баскије пристаје на предају националистима.
- 26. август — Други кинеско-јапански рат: Јапански авиони нападају аутомобил у којем се налазио амбасадор Велике Британије током напада на Шангај.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Велики хонгконшки тајфун убија око 11.000 људи.
- 5. септембар:
- Роберто Ортиз је изабран за председника Аргентине.
- Шпански грађански рат: Град Љанес пада у руке фалангиста.
- 7. септембар — ЦБС емитује двоипочасовни меморијални концерт широм земље на радију у знак сећања на Џорџа Гершвина, уживо из Холивуд Боула. Појављују се многе познате личности, укључујући Оскара Леванта, Фреда Астера, Ота Клемперера, Лили Понс и чланове оригиналне глумачке екипе Поргија и Бес.
- 10. септембар — Девет земаља се састаје на Нионској конференцији, предвођене Уједињеним Краљевством и Француском, како би решила питање међународног пиратства у Медитерану.
- 17. септембар — Глава Абрахама Линколна је завршена на планини Рашмор.
- 21. септембар — У Лондону је објављујено прво издање Толкиновог „Хобита“.
- 25. септембар — Други кинеско-јапански рат – Битка код Пингсинггуана: Комунистичка кинеска Осма армија побеђује Јапанце.
- 27. септембар — Последњи забележени балијски тигар угинуо.
- 30. септембар — Хеди Ламар, глумица јеврејског порекла рођена у Аустрији, стиже у Њујорк да побегне од свог посесивног мужа, Фридриха Мандла, који је склопио споразуме о оружју са нацистима, и да тамо започне своју холивудску каријеру.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Закон о порезу на марихуану ступа на снагу у Сједињеним Државама.
- 2–8. октобар — По наређењу председника Рафаела Трухиља, доминиканске трупе убијају хиљаде Хаићана који живе у Доминиканској Републици.
- 3. октобар — Други кинеско-јапански рат: Јапанске трупе напредују ка Нанкингу, главном граду Републике Кине.
- 5. октобар — Теодор Рузвелт држи свој чувени говор о карантину у Чикагу.
- 9. октобар — Џими Ејнџел слеће авионом на врх Ђавоље планине; међутим, авион се оштећује и он мора да пешачи кроз прашуму по помоћ.
- 11. октобар — Турнеја војводе и војвоткиње од Виндзора по Немачкој 1937. године: Војвода и војвоткиња од Виндзора стижу у Берлин да започну 12-дневну турнеју по нацистичкој Немачкој, састајући се са Адолфом Хитлером 22. октобра.
- 13. октобар — Немачка, у ноти Бриселу, гарантује неповредивост и интегритет Белгије све док се потоња уздржи од војних акција против Немачке.
- 15. октобар — Роман Ернеста Хемингвеја „Имати и немати“ први пут је објављен у Сједињеним Државама.
- 18–21. октобар – Шпански грађански рат: Читава шпанска северна обала пада у руке фалангиста; републиканске снаге у Хихону, Шпанија, запалиле су резерве бензина пре него што су се повукле пред надирућим фалангистима.
- 23. октобар — Аустралијски савезни избори: Влада УАП/Коалиције за земљу Џозефа Лајонса поново је изабрана са незнатно повећаном већином, побеђујући Лабуристичку партију коју је предводио Џон Кертин.
- 25. октобар — Џелал Бајар формира нову (девету) владу Турске.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Други светски рат: У канцеларији Рајха, Адолф Хитлер одржава тајни састанак и износи своје планове за стицање „животног простора“ за немачки народ (забележено у Хосбаховом меморандуму).
- 6. новембар — Италија се придружила Антикоминтернском пакту.
- 9. новембар — Други кинеско-јапански рат: Јапанске трупе заузимају Шангај.
- 10. новембар – Бразилски председник Жетулио Варгас проглашава Estado Novo („Нову државу“), од тада постајући диктатор Бразила до 1945. године.
- 11. новембар – Урушавање рудника сумпора Когуши, у западној Гунми, Јапан, усмртило је најмање 245 људи.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — Јапанске трупе окупирале кинески град Нанкинг и у наредних шест седмица побиле око 200.000 Кинеза, махом цивила, а крвопролиће ушло у историју као „силовање Нанкинга”.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Отворен Београдски сајам.
- Википедија:Непознат датум — Београд, на машинско-електротехничком одсеку оформљени одсеци за енергетику и телекомуникације.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 2. јануар — Имерио Масињан, италијански бициклиста (прем. 2024)
- 30. јануар — Ванеса Редгрејв, енглеска глумица
- 30. јануар — Борис Спаски, руски шахиста (прем. 2025)
- 31. јануар — Филип Глас, амерички композитор класичне музике
- 31. јануар — Иван Клајн, српски филолог, лингвиста и историчар језика (прем. 2021)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Марјан Вишњевски, француски фудбалер (прем. 2022)
- 10. фебруар — Роберта Флек, америчка музичарка (прем. 2025)
- 25. фебруар — Том Кортни, енглески глумац
Март
[уреди | уреди извор]- 6. март — Валентина Терешкова, совјетска политичарка и инжењерка, прва жена космонаут
- 20. март — Џери Рид, амерички музичар и глумац (прем. 2008)
- 23. март — Мило Мирановић, српски глумац (прем. 2003)
- 29. март — Гордон Милн, енглески фудбалер и фудбалски тренер
- 30. март — Ворен Бејти, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Били Ди Вилијамс, амерички глумац, уметник, певач и писац
- 7. април — Бранислав Петровић, српски песник и новинар (прем. 2002)
- 8. април — Момо Капор, српски књижевник, сликар, сценариста и новинар (прем. 2010)
- 13. април — Едвард Фокс, енглески глумац
- 14. април — Мирослав Бијелић, српски глумац и књижевник (прем. 2010)
- 15. април — Френк Винсент, амерички глумац, музичар и писац (прем. 2017)
- 17. април — Бранка Петрић, српска глумица
- 19. април — Бранимир Шћепановић, српски књижевник и сценариста (прем. 2020)
- 20. април — Џорџ Такеи, јапанско-амерички глумац
- 22. април — Џек Николсон, амерички глумац, редитељ, продуцент и сценариста
- 27. април — Сенди Денис, америчка глумица (прем. 1992)
- 28. април — Садам Хусеин, ирачки политичар, 5. председник Ирака (прем. 2006)
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Рубин Картер, америчко-канадски боксер (прем. 2014)
- 8. мај — Томас Пинчон, амерички писац
- 8. мај — Драго Чумић, српски глумац (прем. 2013)
- 12. мај — Џорџ Карлин, амерички комичар, глумац, писац и критичар друштва (прем. 2008)
- 15. мај — Мадлен Олбрајт, америчка политичарка и дипломаткиња, прва жена државни секретар САД (прем. 2022)
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Колин Макалоу, аустралијска књижевница (прем. 2015)
- 1. јун — Морган Фриман, амерички глумац, наратор, редитељ и продуцент
- 2. јун — Сали Келерман, америчка глумица и певачица (прем. 2022)
- 20. јун — Љубомир Драшкић Муци, српски редитељ, сценариста и глумац (прем. 2004)
- 23. јун — Марти Ахтисари, фински политичар и дипломата, 10. председник Финске, добитник Нобелове награде за мир (2008) (прем. 2023)
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Милован Данојлић, српски писац (прем. 2022)
- 6. јул — Нед Бејти, амерички глумац (прем. 2021)
- 12. јул — Бил Козби, амерички глумац, комичар, писац и продуцент
- 21. јул — Божидар Стошић, српски глумац (прем. 2018)
- 24. јул — Мехо Пузић, босанскохерцеговачки певач (прем. 2007)
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Стивен Беркоф, енглески глумац, писац, драматург, сценариста и редитељ
- 3. август — Ричард Форонџи, амерички глумац (прем. 2024)
- 3. август — Андрес Химено, шпански тенисер (прем. 2019)
- 4. август — Слободан Ивковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 1995)
- 8. август — Дастин Хофман, амерички глумац, редитељ и продуцент
- 20. август — Андреј Кончаловски, руски редитељ, сценариста и продуцент
- 28. август — Драгољуб Пљакић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2011)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 21. септембар — Ампаро Баро, шпанска глумица (прем. 2015)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Антун Рудински, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2017)
- 4. октобар — Џеки Колинс, енглеска књижевница (прем. 2015)
- 6. октобар — Иво Данеу, словеначки кошаркаш и кошаркашки тренер
- 11. октобар — Боби Чарлтон, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 28. октобар — Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (прем. 2025)
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5. новембар — Харис Јулин, амерички глумац (прем. 2025)
- 8. новембар — Драгослав Шекуларац, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2019)
- 10. новембар — Драган Стојнић, српски певач шансона (прем. 2003)
- 13. новембар — Лазар Радовић, југословенски фудбалер
- 20. новембар — Викторија Токарева, руска књижевница
- 29. новембар — Бранислав Мартиновић, српски рвач (прем. 2015)
- 30. новембар — Ридли Скот, енглески редитељ и продуцент
Децембар
[уреди | уреди извор]- 19. децембар — Милчо Левијев, бугарски џез музичар (пијаниста) (прем. 2019)
- 21. децембар — Џејн Фонда, америчка глумица и модел
- 29. децембар — Барбара Стил, енглеска глумица и продуценткиња
- 30. децембар — Гордон Бенкс, енглески фудбалски голман (прем. 2019)
- 31. децембар — Ентони Хопкинс, велшки глумац, редитељ и продуцент
- 31. децембар — Милутин Шошкић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер (прем. 2022)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — Ђорђе Вајферт, српски привредник. (* 1850)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 18. фебруар — Григориј Орџоникидзе, совјетски политичар
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Хауард Филипс Лавкрафт, амерички књижевник
Април
[уреди | уреди извор]- 21. април — Антонио Грамши, италијански политичар
Мај
[уреди | уреди извор]- 23. мај — Џон Д. Рокфелер, амерички предузетник и филантроп
Јун
[уреди | уреди извор]- 3. јун — Емилио Мола, шпански генерал
- 12. јун — Михаил Тухачевски, маршал Совјетског Савеза
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Амелија Ерхарт, америчка авијатичарка
- 11. јул — Џорџ Гершвин, амерички композитор
- 20. јул — Гуљелмо Маркони, италијански инжењер. (* 1874).
- 23. јул — Варнава, патријарх српски
Септембар
[уреди | уреди извор]- 2. септембар — Пјер де Кубертен, 2. председник МОК
- 14. септембар — Томаш Масарик, чехословачки политичар
- 29. септембар — Реј Јури, амерички атлетичар
- 30. септембар — Михаил Џавахишвили, грузински и совјетски писац
Октобар
[уреди | уреди извор]- 19. октобар — Ернест Радерфорд, енглески физичар
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Атила Јожеф, мађарски песник
- 20. децембар — Ерих Лудендорф, немачки фелдмаршал
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Клинтон Џозеф Дејвисон и Сер Џорџ Паџет Томсон
- Хемија — Волтер Норман Хауорт и Паул Карер
- Медицина — Алберт Сент Ђерђи фон Нађраполт
- Књижевност — Роже Мартен ди Гар
- Мир — Роберт Сесил
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
