1945
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
 |
1945 на Викимедијиној остави. |
1945. је била проста година.
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 1. јануар — Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично преименована у Југословенску армију (ЈА), а Врховни штаб у Генералштаб.
- 17. јануар — Совјетске трупе и пољске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву.
- 19. јануар — Црвена армија је ослободила Лођски гето.
- 20. јануар — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.
- 23. јануар — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.
- 27. јануар — Савезничке трупе ослободиле логор Аушвиц.
Фебруар[уреди]
- 4. фебруар — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
- 19. фебруар — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима.
Март[уреди]
- 4. март — Основано је спорско друштво Црвена звезда.
- 5. март — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн.
- 7. март — Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
- 7. март — Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
- 7. март — После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
- 9. март — Официри Јапанске царске војске су збацили власти Француске Индокине.
- 9. март — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила.
- 11. март — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем.
- 11. март — У Јалти на Криму завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције који су ускладили војне планове за окончање Другог светског рата и договорили се о оснивању Уједињених нација.
- 14. март — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона.
- 23. март — Почела је битка на Рајни у Другом светском рату.
- 26. март — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.
Април[уреди]
- 6. април — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
- 7. април — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“.
- 11. април — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
- 12. април — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.
- 15. април — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
- 22. април — Из концентрационог логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено.
- 23. април — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Захсенхаузен" и "Равензбрик".
- 25. април — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.
- 29. април — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау.
- 29. април — Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника.
Април[уреди]
- 29. април — Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој.
- 30. април — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
- 30. април — Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.
Мај[уреди]
- 1. мај — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.
- 2. мај — Генерал Хелмут Вајдлинг, командант немачких трупа у Берлину је предао град совјетским војницима предвођеним маршалом Георгијем Жуковим, чиме је окончана битка за Берлин.
- 7. мај — Немачки генерал Алфред Јодл је у Ремсу име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
- 8. мај — Фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о капитулацији Немачке и окончању Другог светског рата у Европи.
- 10. мај — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг.
- 15. мај — Предајом немачких и колаборационистичких трупа окончан је Други светски рат у Југославији.
Јун[уреди]
- 21. јун — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.
Јул[уреди]
- 1. јул — Први дан планираног британско-америчко-пољско-немачког напада на СССР по британском војном плану Операција Незамисливо.
- 16. јул — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе.
- 17. јул — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.
- 26. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.
- 28. јул — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету.
- 30. јул — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, изазвавши смрт 883 морнара.
Август[уреди]
- 6. август — Америчке снаге бациле атомску бомбу на јапански град Хирошима.
- 9. август — Бачена атомска бомба на јапански град Нагасаки.
- 14. август — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
- 15. август — Кореја добила независност од Јапана.
- 19. август — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин” почела „августовска револуција” против француских колонијалних трупа.
- 21. август — Физичар Хари К. Даглијан млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
- 30. август — Уједињено Краљевство је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације.
Септембар[уреди]
- 2. септембар — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други светски рат.
Октобар[уреди]
- 4. октобар — Основан Партизан.
- 24. октобар — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.
Новембар[уреди]
- 11. новембар — У Југославији одржани избори за уставотворну Скупштину. Листа Народног фронта, предвођена Јосипом Брозом Титом, вођом југословенских комуниста, освојила 90% гласова.
- 29. новембар — У Београду проглашена Федеративна Народна Република Југославија, чиме је званично укинута монархија. У састав ФНРЈ ушло шест народних република (НР Словенија, НР Хрватска, НР Босна и Херцеговина, НР Црна Гора, НР Србија, НР Македонија) и две аутономне области у саставу Србије (Војводина и Космет).
Децембар[уреди]
Рођења[уреди]
Јануар[уреди]
- 11. јануар — Жералдо Азеведо, бразилски композитор, пјевач и виолиниста.
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
- 7. март — Садаказу Танигаки, јапански политичар
- 30. март — Ерик Клептон, британски музичар, композитор и гитариста.
Април[уреди]
Мај[уреди]
Јун[уреди]
- 9. јун — Луис Окања, шпански бициклиста. (†1994)
- 17. јун — Кен Ливингстон, британски политичар
- 17. јун — Еди Меркс, белгијски бициклиста
Јул[уреди]
- 8. јул — Мишлен Калми-Ре, швајцарска политичарка.
- 17. јул — Александар II Карађорђевић, принц из династије Карађорђевић.
Август[уреди]
- 3. август — Слободан Реметић, српски лингвиста, академик
- 19. август — Ијан Гилан, енглески рок певач.
Септембар[уреди]
- 11. септембар — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер
Октобар[уреди]
- 1. октобар — Харис Силајџић, бошњачки политичар.
- 20. октобар — Зоран Антонијевић, бивши југословенски фудбалер и тренер
- 21. октобар — Никита Михалков, руски режисер и глумац.
Новембар[уреди]
- 3. новембар — Герд Милер, немачки фудбалер
- 11. новембар — Данијел Ортега, никарагвански политичар
Децембар[уреди]
- 3. децембар — Божидар Димитров, бугарски историчар и министар.
- 16. децембар — Жељко Бебек, југословенски певач.
- 22. децембар — Дајен Сојер, америчка новинарка.
Смрти[уреди]
Јануар[уреди]
Фебруар[уреди]
Март[уреди]
- 26. март — Борис Шапошњиков, маршал Совјетског Савеза
Април[уреди]
- 12. април — Френклин Делано Рузвелт, 32. председник САД
- 18. април — Алберт Халер, хрватски књижевник. (*1883.)
- 21. април — Валтер Модел, немачки фелдмаршал.
- 28. април — Бенито Мусолини, италијански фашистички вођа.
- 30. април — Адолф Хитлер, немачки политичар.
Мај[уреди]
- 1. мај — Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (*1897.)
- 4. мај — Федор фон Бок, немачки фелдмаршал
- 23. мај — Хајнрих Химлер, немачки политичар. (* 1900.)
- 24. мај — Роберт фон Грајм, немачки фелдмаршал
Јун[уреди]
Јул[уреди]
- 8. јул — Васо Мискин Црни, народни херој Југославије
- 17. јул — Ернст Буш, немачки фелдмаршал
- 24. јул — Волфрам фон Рихтхофен, немачки фелдмаршал
Август[уреди]
- 10. август — Роберт Хачинс Годард, амерички физичар и проналазач
Септембар[уреди]
- 24. септембар — Ханс Гајгер, немачки физичар. (*1882.)
- 26. септембар — Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. (*1881).
Октобар[уреди]
- 15. октобар — Пјер Лавал, француски политичар. (*1883).
Новембар[уреди]
- 2. новембар — Петар Драпшин, југословенски генерал и народни херој
- 10. новембар — Секула Дрљевић, црногорски политичар
- 20. новембар — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар
- 30. новембар — Пол Масон, француски бициклиста. (*1874)
Децембар[уреди]
- 4. децембар — Томас Хант Морган, амерички биолог и генетичар. (*1866.)
- 21. децембар — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (*1885.)
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Волфганг Паули
- Хемија — Артури Илмари Виртанен
- Медицина — Сер Александар Флеминг, Ернст Борис Чејн и Сер Хауард Волтер Флори
- Књижевност — Габријела Мистрал
- Мир — Кордел Хал (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
