1950
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Векови: | |
Деценије: | |
Године: | |
1950 на Викимедијиној остави. |
1950. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 31. јануар — председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.
Фебруар
- 9. фебруар — Сенатор Џозеф Макарти је одржао говор у ком је оптужио Стејт департмент да је пун комуниста, покренувши период политичких прогона познат као макартизам.
Март
- 1. март — У суђењу које је трајало мање од 90 минута, немачко-британски физичар Клаус Фукс је осуђен за кршење Закона о државним тајнама за одавање Совјетском Савезу информација о пројекту Менхетн.
Април
- 24. април — Формирана држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.
Мај
- 9. мај — Министар иностраних послова Француске Робер Шуман упутио позив за помирење Француске и Немачке и предложио стварање Заједнице за угаљ и челик, претходнице Европске уније.
Јун
- 25. јун — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат.
- 27. јун — Скупштина тадашње ФНРЈ усвојила „Основни закон о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива“, што је означило почетак увођења радничког самоуправљања, које ће у Југославији трајати наредне четири деценије.
Јул
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Август
- 20. август — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.
Септембар
- 11. септембар — У Дубровнику (ФНРЈ) је затворена 9. шаховска олимпијада. Златну медаљу освојила је екипа домаћина — Југославија, сребро је освојила Аргентина, док је бронзано одличје припало репрезентативцима Западне Немачке. Иначе, то је било прво спортско такмичење на којем се појавила репрезентација Западне Немачке.
Октобар
- 7. октобар — почела Кинеска инвазија Тибета.
Децембар
- 2. децембар — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла је у састав Етиопије као аутономна област.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — Званично започело „радничко самоуправљање“ над имовином одузетом од предратних власника.
- Википедија:Непознат датум — Викентије Проданов, проглашен за патријарха српског
Рођења
Јануар
- 22. јануар — Љубивоје Јовановић, српски академски сликар
- 24. јануар — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман († 2015)
Фебруар
- 6. фебруар — Бранимир Ђокић, српски естрадни уметник и уметнички руководилац Народног ансамбла РТС-а
- 10. фебруар — Марк Спиц, амерички пливач
- 12. фебруар — Мајкл Ајронсајд, канадски глумац
- 22. фебруар — Јурица Јерковић, бивши фудбалер Цириха, Лугана и југословенски фудбалски репрезентативац
- 29. фебруар — Ен Џилијан, америчка глумица
Март
- 9. март — Милић Вукашиновић, српски рок музичар
- 22. март — Горан Бреговић, српски музичар и композитор
Април
- 1. април — Самјуел Алито, придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава
- 4. април — Александар Берчек, српски глумац
- 14. април — Предраг Јовановић, српски рок певач, познатији као Pedja the Boy
Мај
- 13. мај — Стиви Вондер, амерички певач, текстописац и музичар
- 17. мај — Јанез Дрновшек, словеначки политичар
- 31. мај — Богдан Ђуричић, српски биохемичар, декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, академик САНУ († 2008)
Јун
- 2. јун — Момчило Вукотић, бивши југословенски и српски фудбалер
- 15. јун — Зоран Алексић Алекса, српски дипломирани правник и писац
- 15. јун — Иван Голац, бивши југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер
Јул
- 9. јул — Виктор Јанукович, бивши председник и премијер Украјине
- 19. јул — Сима Аврамовић, професор на Правном факултету Универзитета у Београду
- 19. јул — Драган Сакан, оснивач и креативни директор компаније Њу Момент
- 24. јул — Јадранка Стојаковић, српска музичарка
Август
- 16. август — Неда Украден, српска певачица
Септембар
- 4. септембар — Александар Берчек, српски глумац
- 7. септембар — Милан Љ. Јанковић, директор Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ)
Октобар
- 2. октобар — Милентије Ђорђевић, српски књижевник и професор
- 6. октобар — Раде Ћалдовић, српски криминалац († 1997)
- 8. октобар — Жужа Алмаши, бивша мађарска клизачица на леду и тренер
- 10. октобар — Нора Робертс, америчка бестселерка, аутор више од 209 љубавних романа
Новембар
- 2. новембар — Љубомир Љубојевић, српски шахиста.
- 15. новембар — Дејан Лучић, српски публициста и теоретичар завере
- 24. новембар — Злата Нуманагић, српска глумица
Децембар
- 10. децембар — Мирослав Илић, српски певач народне музике
- 24. децембар — Милутин Јевђенијевић, српски епизодни глумац
- Непознат датум — Живојин Андрејић, српски историчар
- Википедија:Непознат датум — Раша Ђелмаш, српски бубњар.
Смрти
Јануар
- 21. јануар — Џорџ Орвел, енглески књижевник
Фебруар
- 3. фебруар — Карл Сајц, аустријски политичар
- 13. фебруар — Рафаел Сабатини, италијански књижевник
Март
- 11. март — Хајнрих Ман, немачки књижевник
- 19. март — Едгар Рајс Бароуз, амерички књижевник
- 30. март — Леон Блум, француски политичар
Април
- 8. април — Вацлав Нижински, руски балетан
Мај
- 7. мај — Гаврило Дожић, патријарх српски
- 24. мај — Арчибалд Вејвел, британски фелдмаршал
Август
- 2. новембар — Џорџ Бернард Шо, ирски књижевник
Децембар
- 31. децембар — Карл Ренер, аустријски политичар и први канцелар те земље.
Нобелове награде
- Физика — Сесил Френк Пауел
- Хемија — Ото Паул Херман Дилс и Курт Алдер
- Медицина — Едвард Калвин Кендал, Тадеус Рајхштајн и Филип Шоволтер Хенч
- Књижевност — Бертранд Расел
- Мир — Ралф Банч
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године